АП2М1

С Википедије, слободне енциклопедије
Адаптеру сродан протеински комплекс 2, ми 1 подјединица
PDB приказ базиран на 1бw8​.
Доступне структуре
1бw8​, 1бxx​, 1гw5​, 1х6е​, 1хес​, 1и31​, 2бп5
Идентификатори
Симболи АП2М1; АП50; ЦЛАПМ1
Вањски ИД ОМИМ601024 МГИ1298405 ХомолоГене3000 ГенеЦардс: АП2М1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1173 11773
Енсембл ЕНСГ00000161203 н/а
УниПрот Q96ЦW1 н/а
РефСеq (мРНА) НМ_001025205 НМ_009679
РефСеq (протеин) НП_001020376 НП_033809
Локација (УЦСЦ) Цхр 3:
185.38 - 185.38 Мб
н/а
ПубМед претрага [1] [2]

АП2М1 (АП-2 комплекс подјединица ми) је протеин који је код људи кодиран AP2M1 геном.[1]

Овај ген кодира подјединицу хетеротетрамерног протеинског комплекса 2 (АП2). Овај протеин је неопходан за активност вакуоларних АТПаза, које су одговорне за пумпање протона до којег долази током ацидификације ендозома и лизозома. Он такође учествује у регулацији интраћелијског преноса и функције CTLA-4 протеина. Постоје две транскриптне варијанте које кодирају различите изоформе.[2]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За АП2М1 је показано да интерагује са CTLA-4[3][4] и алфа-1Б адренергичким рецептором.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Друцк Т, Гу Y, Прабхала Г, Цанниззаро ЛА, Парк СХ, Хуебнер К, Кеен ЈХ (1996). „Цхромосоме лоцализатион оф хуман генес фор цлатхрин адаптор полyпептидес АП2 бета анд АП50 анд тхе цлатхрин-биндинг протеин, ВЦП”. Геномицс. 30 (1): 94—95. ПМИД 8595912. дои:10.1006/гено.1995.0016. 
  2. ^ „Ентрез Гене: АП2М1 адаптор-релатед протеин цомплеx 2, му 1 субунит”. 
  3. ^ Фоллоwс ЕР, МцПхеат ЈЦ, Минсхулл C, Мооре НЦ, Пауптит РА, Роwселл С, Стацеy CL, Станwаy ЈЈ, Таyлор ИW, Абботт WМ (2001). „Студy оф тхе интерацтион оф тхе медиум цхаин му 2 субунит оф тхе цлатхрин-ассоциатед адаптер протеин цомплеx 2 wитх цyтотоxиц Т-лyмпхоцyте антиген 4 анд ЦД28”. Биоцхем. Ј. Енгланд. 359 (Пт 2): 427—34. ИССН 0264-6021. ПМЦ 1222163Слободан приступ. ПМИД 11583591. дои:10.1042/0264-6021:3590427. 
  4. ^ Цхуанг, Е; Алегре M L; Дуцкетт C С; Ноел П Ј; Вандер Хеиден M Г; Тхомпсон C Б (1997). „Интерацтион оф ЦТЛА-4 wитх тхе цлатхрин-ассоциатед протеин АП50 ресултс ин лиганд-индепендент ендоцyтосис тхат лимитс целл сурфаце еxпрессион”. Ј. Иммунол. УНИТЕД СТАТЕС. 159 (1): 144—51. ИССН 0022-1767. ПМИД 9200449. 
  5. ^ Дивиани, Дарио; Латтион Анне-Лауре; Абуин Лилиане; Стауб Оливиер; Цотеццхиа Сусанна (2003). „Тхе адаптор цомплеx 2 дирецтлy интерацтс wитх тхе алпха 1б-адренергиц рецептор анд плаyс а роле ин рецептор ендоцyтосис”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 278 (21): 19331—19340. ИССН 0021-9258. ПМИД 12644451. дои:10.1074/јбц.М302110200. 

Литература[уреди | уреди извор]