Ацтиномyцетота

Ацтиномyцетота
	Скенирајућа електронска микрографија Ацтиномyцес исраелии.
Научна класификација
Домен:	Бацтериа
Тип:	Ацтинобацтериа
Класа:	Ацтинобацтериа; Гоодфеллоw 2021
Типски род
	Ацтиномyцес; Харз 1877 (одобрене листе 1980)
Класе
	"Аqуицулториа"; "Геотхерминцолиа"; "Хумимицробииа"; Ацидимицробииа; Ацтиномyцетиа; Цориобацтерииа; Нитрилирупториа; Рубробацтериа; Тхермолеопхилиа;
Синоними
	"Ацтинобацтераеота" Орен ет ал. 2015; "Ацтинобацтериа" Гоодфеллоw 2012; "Ацтинобацтериа" Маргулис 1974 еx Цавалиер-Смитх 2020; "Ацтинобацтериа" Стацкебрандт, Раинеy & Wард-Раинеy 1997; "Ацтинобацтериота" Wхитман ет ал. 2018; "Ацтиномyцетес" Красил'ников 1949;

Ацтиномyцетота (или Ацтинобацтериа) су разноврстан раздео грам-позитивних бактерија са високом Г+C садржајем.^[4] Оне могу бити копнене или водене.^[5] Оне су од великог економског значаја за људе јер пољопривреда и шуме зависе од њиховог доприноса системима земљишта. У земљишту помажу у разградњи органске материје мртвих организама, тако да биљке могу поново да преузму молекуле. Док ову улогу играју и гљиве, Ацтиномyцетота су много мање и вероватно не заузимају исту еколошку нишу. У овој улози колоније често формирају екстензивну мицелију, као што би то чиниле гљиве, и назив важног реда раздела, Ацтиномyцеталес (актиномицете), одражава да се дуго веровало да су то гљиве. Неке земљишне актиномицетоте (као што је Франкиа) живе у симбиози са биљкама чије корење прожима тло, фиксирајући азот за биљке у замену за приступ неким од биљних сахарида. Друге врсте, као што су многи припадници рода Мyцобацтериум, су важни патогени.

Осим великог интересовања за Ацтиномyцетота због њихове улоге у тлу, много тога тек треба да се научи о њима. Иако су тренутно изучене првенствено као бактерије у тлу, могуће је да их има више у слатким водама.^[6] Ацтиномyцетота је једна од доминантних бактеријских врста и садржи један од највећих бактеријских родова, Стрептомyцес.^[7] Стрептомyцес и друге ацтиномицетоте су главни доприносиоци биолошког пуферирања земљишта.^[8]

Ацтиномyцетота род Бифидобацтериум је најчешћа бактерија у микробиому људске одојчади.^[9] Иако одрасли имају мање бифидобактерија, цревне бифидобактерије помажу у одржавању мукозне баријере и смањењу садржаја липополисахарида у цревима.^[10]

Иако неке од највећих и најсложенијих бактеријских ћелија припадају разделу Ацтиномyцетота, група морских Ацтиномариналес је описана да поседује најмање слободно живеће прокариотске ћелије.^[11]

За неке сибирске или антарктичке актиномицетоте се каже да су најстарији живи организами на Земљи, замрзнути у пермафросту пре око пола милиона година.^[12]^[13] Симптоми живота откривени су ослобађањем ${\ce {CO2}}$ из узорака пермафроста од 640 кyа или млађих.^[14]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Филогенија заснована на целом геному^[15]

16С рРНА базирана ЛТП_12_2021^[16]^[17]^[18]

ГТДБ 08-РС214^[19]^[20]^[21]

Ацтиномyцетота

	Нитрилирупториа

	Ацтиномyцетиа

	Ацидимицробииа

	Нитрилирупториа

Ацтиномyцетиа

	"Хумимицробииа"

	"Аqуицулториа"

Цориобацтерииа

"Геотхерминцолиа"

	Рубробацтериа

	Тхермолеопхилиа

Ацидимицробииа

Ацтиномyцетиа

	Нитрилирупторидае

	Ацтинобацтеридае

Таксономија[уреди | уреди извор]

Тренутно прихваћена таксономија је заснована на Листи прокариотских имена са евиденцијом у номенклатури (ЛПСН)[1] и Националног центра за биотехнолошке информације (НЦБИ).^[22]

Класа ?"Сyнтропхалипхатициа" цорриг. Лиу ет ал. 2020
Класа "Аqуицулториа" Јиао ет ал. 2021
Класа "Геотхерминцолиа" Јиао ет ал. 2021
Класа "Хумимицробииа" Јиао ет ал. 2021
Класа Ацидимицробииа Норрис 2013
Класа Ацтиномyцетиа (Стацкебрандт ет ал. 1997) Салам ет ал. 2020 (Нитрилирупториа Лудwиг ет ал. 2013)
- Подкласа Ацтинобацтеридае Стацкебрандт, Раинеy & Wард-Раинеy 1997
- Подкласа Нитрилирупторидае Курахасхи ет ал. 2010
Класа Цориобацтерииа Кöниг 2013
Класа Рубробацтериа Сузуки 2013
Класа Тхермолеопхилиа Сузуки анд Wхитман 2013

Референце[уреди | уреди извор]

^ Орен А, Гарритy ГМ (2021). „Валид публицатион оф тхе намес оф фортy-тwо пхyла оф прокарyотес”. Инт Ј Сyст Евол Мицробиол. 71 (10): 5056. ПМИД 34694987. С2ЦИД 239887308. дои:10.1099/ијсем.0.005056 .
^ Еузéбy ЈП, Парте АЦ. „Ацтинобацтериа”. Лист оф Прокарyотиц намес wитх Стандинг ин Номенцлатуре (ЛПСН). Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021.
^ Гоодфеллоw M (2012). „Пхyлум XXVI. Ацтинобацтериа пхyл. нов.”. Ур.: Гоодфеллоw M, Кäмпфер П, Трујилло МЕ, Сузуки К, Лудwиг W, Wхитман WБ. Бергеy'с Мануал оф Сyстематиц Бацтериологy. 5 (2нд изд.). Неw Yорк, НY: Спрингер. стр. 33—34.
^ Гао Б, Гупта РС (март 2012). „Пхyлогенетиц фрамеwорк анд молецулар сигнатурес фор тхе маин цладес оф тхе пхyлум Ацтинобацтериа”. Мицробиологy анд Молецулар Биологy Ревиеwс. 76 (1): 66—112. ПМЦ 3294427 . ПМИД 22390973. дои:10.1128/ММБР.05011-11.
^ Сервин ЈА, Херболд ЦW, Скопхаммер РГ, Лаке ЈА (јануар 2008). „Евиденце еxцлудинг тхе роот оф тхе трее оф лифе фром тхе ацтинобацтериа”. Мол. Биол. Евол. 25 (1): 1—4. ПМИД 18003601. дои:10.1093/молбев/мсм249 .
^ Гхаи Р, Родригуез-Валера Ф, МцМахон КД, Тоyама D, Ринке Р, Цристина Соуза де Оливеира Т, et al. (2011). Lopez-Garcia P, ур. „Metagenomics of the water column in the pristine upper course of the Amazon river”. PLOS ONE. 6 (8): e23785. Bibcode:2011PLoSO...623785G. PMC 3158796 . PMID 21915244. doi:10.1371/journal.pone.0023785 .
^ Hogan CM (2010). „Bacteria”. Ур.: Draggan S, Cleveland CJ. Encyclopedia of Earth. Washington DC: National Council for Science and the Environment. Архивирано из оригинала 2011-05-11. г.
^ Ningthoujam DS, Sanasam S, Tamreihao K, Nimaichand S (новембар 2009). „Antagonistic activities of local actinomycete isolates against rice fungal pathogens”. African Journal of Microbiology Research. 3 (11): 737—742.
^ Turroni F, Peano C, Pass DA, Foroni E, Severgnini M, Claesson MJ, Kerr C, Hourihane J, Murray D, Fuligni F, Gueimonde M, Margolles A, De Bellis G, O'Toole PW, van Sinderen D, Marchesi JR, Ventura M (2012-05-11). „Diversity of bifidobacteria within the infant gut microbiota”. PLOS ONE. 7 (5): e36957. Bibcode:2012PLoSO...736957T. PMC 3350489 . PMID 22606315. doi:10.1371/journal.pone.0036957 .
^ Pinzone MR, Celesia BM, Di Rosa M, Cacopardo B, Nunnari G (2012). „Microbial translocation in chronic liver diseases”. International Journal of Microbiology. 2012: 694629. PMC 3405644 . PMID 22848224. doi:10.1155/2012/694629 .
^ Ghai R, Mizuno CM, Picazo A, Camacho A, Rodriguez-Valera F (2013). „Metagenomics uncovers a new group of low GC and ultra-small marine Actinobacteria”. Scientific Reports. 3: 2471. Bibcode:2013NatSR...3E2471G. PMC 3747508 . PMID 23959135. doi:10.1038/srep02471.
^ Sample I (2. 5. 2010). „The oldest living organisms: ancient survivors with a fragile future”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2013-03-02. г.
^ Hanson J. „The oldest living thing in the world”. It's Okay to be Smart. Архивирано из оригинала 2018-07-13. г. Приступљено 2018-07-13.
^ Johnson SS, Hebsgaard MB, Christensen TR, Mastepanov M, Nielsen R, Munch K, et al. (септембар 2007). „Ancient bacteria show evidence of DNA repair”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (36): 14401—14405. Bibcode:2007PNAS..10414401J. PMC 1958816 . PMID 17728401. doi:10.1073/pnas.0706787104 .
^ Nouioui I, Carro L, García-López M, Meier-Kolthoff JP, Woyke T, Kyrpides NC, Pukall R, Klenk HP, Goodfellow M, Markus Göker M (2018). „Genome-Based Taxonomic Classification of the Phylum Actinobacteria”. Front. Microbiol. 9: 2007. PMC 6113628 . PMID 30186281. doi:10.3389/fmicb.2018.02007 .
^ „The LTP”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2021. г. Приступљено 23. 2. 2021.
^ „LTP_all tree in newick format”. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2021.
^ „LTP_12_2021 Release Notes” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2021.
^ „GTDB release 08-RS214”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 10. 5. 2023.
^ „bac120_r214.sp_label”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 16. 5. 2023. г. Приступљено 10. 5. 2023.
^ „Taxon History”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 1. 11. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2023.
^ Schoch CL, Ciufo S, Domrachev M, Hotton CL, Kannan S, Khovanskaya R, et al. „Ацтинобацтериа”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион (НЦБИ) таxономy датабасе. Архивирано из оригинала 2021-04-17. г. Приступљено 2021-03-20.

Литература[уреди | уреди извор]

Балтз РХ (2005). „Антибиотиц дисцоверy фром Ацтиномyцетес: Wилл а ренаиссанце фоллоw тхе децлине анд фалл?”. СИМ Неwс. 55: 186—196.
Балтз РХ (2007). „Антимицробиалс фром Ацтиномyцетес: Бацк то тхе Футуре”. Мицробе. 2 (3): 125—131. Архивирано из оригинала 2013-12-31. г.
Пандеy Б, Гхимире П, Аграwал ВП (12—15. 1. 2004). Студиес он тхе антибацтериал ацтивитy оф тхе Ацтиномyцетес исолатед фром тхе Кхумбу Регион оф Непал (ПДФ). Интернатионал Цонференце он тхе Греат Хималаyас: Цлимате, Хеалтх, Ецологy, Манагемент анд Цонсерватион. Катхманду. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2013-08-10. г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ацтиномyцетес геноме датабасе

[1] Орен А, Гарритy ГМ (2021). „Валид публицатион оф тхе намес оф фортy-тwо пхyла оф прокарyотес”. Инт Ј Сyст Евол Мицробиол. 71 (10): 5056. ПМИД 34694987. С2ЦИД 239887308. дои:10.1099/ијсем.0.005056 .

[LPSN-2] Еузéбy ЈП, Парте АЦ. „Ацтинобацтериа”. Лист оф Прокарyотиц намес wитх Стандинг ин Номенцлатуре (ЛПСН). Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021.

[3] Гоодфеллоw M (2012). „Пхyлум XXVI. Ацтинобацтериа пхyл. нов.”. Ур.: Гоодфеллоw M, Кäмпфер П, Трујилло МЕ, Сузуки К, Лудwиг W, Wхитман WБ. Бергеy'с Мануал оф Сyстематиц Бацтериологy. 5 (2нд изд.). Неw Yорк, НY: Спрингер. стр. 33—34.

[4] Гао Б, Гупта РС (март 2012). „Пхyлогенетиц фрамеwорк анд молецулар сигнатурес фор тхе маин цладес оф тхе пхyлум Ацтинобацтериа”. Мицробиологy анд Молецулар Биологy Ревиеwс. 76 (1): 66—112. ПМЦ 3294427 . ПМИД 22390973. дои:10.1128/ММБР.05011-11.

[pmid18003601-5] Сервин ЈА, Херболд ЦW, Скопхаммер РГ, Лаке ЈА (јануар 2008). „Евиденце еxцлудинг тхе роот оф тхе трее оф лифе фром тхе ацтинобацтериа”. Мол. Биол. Евол. 25 (1): 1—4. ПМИД 18003601. дои:10.1093/молбев/мсм249 .

[amazonMetagenome-6] Гхаи Р, Родригуез-Валера Ф, МцМахон КД, Тоyама D, Ринке Р, Цристина Соуза де Оливеира Т, et al. (2011). Lopez-Garcia P, ур. „Metagenomics of the water column in the pristine upper course of the Amazon river”. PLOS ONE. 6 (8): e23785. Bibcode:2011PLoSO...623785G. PMC 3158796 . PMID 21915244. doi:10.1371/journal.pone.0023785 .

[7] Hogan CM (2010). „Bacteria”. Ур.: Draggan S, Cleveland CJ. Encyclopedia of Earth. Washington DC: National Council for Science and the Environment. Архивирано из оригинала 2011-05-11. г.

[8] Ningthoujam DS, Sanasam S, Tamreihao K, Nimaichand S (новембар 2009). „Antagonistic activities of local actinomycete isolates against rice fungal pathogens”. African Journal of Microbiology Research. 3 (11): 737—742.

[9] Turroni F, Peano C, Pass DA, Foroni E, Severgnini M, Claesson MJ, Kerr C, Hourihane J, Murray D, Fuligni F, Gueimonde M, Margolles A, De Bellis G, O'Toole PW, van Sinderen D, Marchesi JR, Ventura M (2012-05-11). „Diversity of bifidobacteria within the infant gut microbiota”. PLOS ONE. 7 (5): e36957. Bibcode:2012PLoSO...736957T. PMC 3350489 . PMID 22606315. doi:10.1371/journal.pone.0036957 .

[Pinzone-2012-10] Pinzone MR, Celesia BM, Di Rosa M, Cacopardo B, Nunnari G (2012). „Microbial translocation in chronic liver diseases”. International Journal of Microbiology. 2012: 694629. PMC 3405644 . PMID 22848224. doi:10.1155/2012/694629 .

[Actinomarina-11] Ghai R, Mizuno CM, Picazo A, Camacho A, Rodriguez-Valera F (2013). „Metagenomics uncovers a new group of low GC and ultra-small marine Actinobacteria”. Scientific Reports. 3: 2471. Bibcode:2013NatSR...3E2471G. PMC 3747508 . PMID 23959135. doi:10.1038/srep02471.

[12] Sample I (2. 5. 2010). „The oldest living organisms: ancient survivors with a fragile future”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2013-03-02. г.

[13] Hanson J. „The oldest living thing in the world”. It's Okay to be Smart. Архивирано из оригинала 2018-07-13. г. Приступљено 2018-07-13.

[14] Johnson SS, Hebsgaard MB, Christensen TR, Mastepanov M, Nielsen R, Munch K, et al. (септембар 2007). „Ancient bacteria show evidence of DNA repair”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (36): 14401—14405. Bibcode:2007PNAS..10414401J. PMC 1958816 . PMID 17728401. doi:10.1073/pnas.0706787104 .

[Nouioui-15] Nouioui I, Carro L, García-López M, Meier-Kolthoff JP, Woyke T, Kyrpides NC, Pukall R, Klenk HP, Goodfellow M, Markus Göker M (2018). „Genome-Based Taxonomic Classification of the Phylum Actinobacteria”. Front. Microbiol. 9: 2007. PMC 6113628 . PMID 30186281. doi:10.3389/fmicb.2018.02007 .

[16] „The LTP”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2021. г. Приступљено 23. 2. 2021.

[17] „LTP_all tree in newick format”. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2021.

[18] „LTP_12_2021 Release Notes” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2021.

[about-19] „GTDB release 08-RS214”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 10. 5. 2023.

[tree-20] „bac120_r214.sp_label”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 16. 5. 2023. г. Приступљено 10. 5. 2023.

[taxon_history-21] „Taxon History”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 1. 11. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2023.

[22] Schoch CL, Ciufo S, Domrachev M, Hotton CL, Kannan S, Khovanskaya R, et al. „Ацтинобацтериа”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион (НЦБИ) таxономy датабасе. Архивирано из оригинала 2021-04-17. г. Приступљено 2021-03-20.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

Идентификатори таксона
Ацтинобацтериа	Википодаци: Q130914 БиоЛиб: 169626 ЦоЛ: 622БЈ ЕоЛ: 7861 Фоссилwоркс: 325172 ГБИФ: 26 иНатуралист: 151842 ИРМНГ: 233 ИТИС: 956099 ЛПСН: ацтинобацтериа НЗОР: 0166277е-9е33-4дд5-9ц37-40е16972цабд Опен Трее оф Лифе: 5246105 ППЕ: ацтинобацтериа WоРМС: 178057
Ацтиномyцетота	Википодаци: Q62573436 Викиврсте: Ацтиномyцетота (Пхyлум) ЛПСН: ацтиномyцетота НЦБИ: 201174