Patogen

Из Википедије, слободне енциклопедије

Patogen, izazivač bolesti, klica (od grč. πάθος - pathos - "patnja", i γἰγνομαι - gignomai - "rađam, uzrokujem " u slobodnom prevodu "onaj koji uzrokuje patnju"), (engl. pathogen, infective, infectious, morbific, pathogenic), je biološki agens koji uzrokuje bolest organizma. U patogene agense spadaju bakteraije, virusi, gljivice, prioni (engl. proteinaceous infectious particle) i paraziti. Termin je prvi put primenjen око 1880, a nešto ređe se koristi i za označavanje agenasa koji u organizmu izazivaju nezarazne bolesti kao što su npr. „hemijski patogeni“. [1][2][3]

Vrste[уреди]

Mikroorganizmi - neki protisti

Najčešće prisutni patogeni mikroorganizmi u okruženju čoveka su; bakterije, virusi, prioni, rikecije, klamidije, gljivice i paraziti.[4][5]

Mikroorganizmi se mogu podeliti prema patogenim osobinama ili riziku po zdravlje na:

  • Mikroorganizme sa niskim ličnim i društvenim rizikom, koji ne uzrokuju infekciju u zdravih osoba.
  • Mikroorganizme sa srednjim ili ograničenim ličnim i društvenim rizikom, ili mikroorganizme koji ne izazivaju «ozbiljne» infekcije, odnosno infekcije opasne po život.
  • Mikroorganizme sa visokim ličnim i društvenim rizikom,ili mikroorganizme koji uzrokuju infekcije koje se ne šire socijalnim kontaktom.
  • Mikroorganizme sa visokim rizikom koji uzrokuju bolesti (često neizlečive) i one bolesti koje se prenose socijalnim, direktnim ili indirektnim kontaktima.

Bakterije[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Bakterije
Bacilarni oblik bakterija - Bacillus subtilis

Su najzastupljeniji patogeni agensi (mikroorganizmi) odgovorni za pojavu velikog broja bolesti. Bakterije su jednoćelijski mikroorganizmi, koji žive samostalno ili u raznim grupacijama ili kolonijama. Na osnovu njihovih oblika bakterije se dele na:

  • koke,
  • bacile,
  • spirila i
  • vibrione

U odnosu na njihovu zavisnost od kiseonika bakterije se dele na;

  • Aerobne - bakterije koje za život trebaju kiseonik.
  • Anaerobne - bakterije koje mogu da žive bez kiseonika.
  • Anaaerobe - bakterije koje mogu da žive u oba okruženja.

Neke vrste bakterija svoje patogeno dejstvo ispoljavaju direktnim uništavanjem ćelije svog domaćina, a druge (u koje spada najveći broj bakterijskih vrsta) koje proizvode toksine (otrove) koji nanose štetu metabolizmu ćelija domaćina.

Virusi[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Virus
Shematizovan prikaz Adenovirusa
Humani prion proteina
Gljivica Kandida u citološkom razmazu sekreta grlića materice (Papanikolau test)

Virusi su acelularni-nećelijski, ultramikroskopski, mikrorganizmi [a] nesposobni da se razmnožavaju van ćelije domaćina. Izvan ćelije domaćina oni ne pokazuju osobine živih bića, čak mogu i da kristalizuju, pri čemu i u tom obliku zadržavaju sposobnost infekcije ćelije.[6]

Za viruse se u pravom smislu može reći da se nalaze između živog i neživog sveta. Prisustvo nukleinske kiseline i sposobnost da se ona menja (mutira) čime se virusi prilagođavaju promenama u spoljašnoj sredini kao i prisustvo proteina su svojstva živih bića. S druge strane, u odnosu na živi svet, virusi nemaju ćelijsku građu (acelularni su), niti sposobnost obavljanja metabolizma. Kako im sve to nedostaje oni se mogu razmnožavati samo unutar žive ćelije.

Iako se virusi tradicionalno definišu kao nećelijske infektivne čestica, neki gigantski virusi poput Mimivirusa (koji inficiraju amebe) imaju genom koji se može po veličini uporediti sa bakterijama (1,2 milion baznih parova) i sadrže brojne ćelijske enzime. Brojna istraživanja su pokazala da je Mimivirus vervatno evoluirao od bakterije kroz evolutivne promene. Slične promene verovatno su doživeli i drugi veliki DNK virusi poput herpes virusa. Mimivirus čak može biti napadnuto od strane manjih virusa pod nazivom "virofag". [7][8][9]

Zrela virusna, vanćelijska, čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion. Ulaskom u ćeliju virion postaje aktivan tj. virus. Virus u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domaćina i koristi ga za sopstveno razmnožavanje. Ćelija domaćina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrebne za normalan rad. To u domaćinu dovodi do patološkog stanja (bolesti), pa se virusi smatraju isključivim unutarćelijskim – obligatnim parazitima.

Prioni[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Prioni

Prioni (engl. proteinaceous infectious particle) su posebni oblici proteina koji mogu izazvivati neke bolesti kod ljudi i životinja. Nastaju mutacijom gena koji kodira jedan protein ljudskog tela, „prion protein“.[10] Ovako izmanjeni proteini mogu se preneti na druge osobe (poprimaju osobine patogena) i tada izazivajući promenu konformacije prion proteina kod obolelih oni razvijaju bolest u organizmu ljudi i životinja.[11]

Gljivice[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Gljive

Patogene gljivice su gljive koje uzrokuju bolesti kod ljudi ili drugih organizama. Deo medicine, koja se bavi proučavanjem patogenih gljiva naziva se Medicinska mikologija.
Gljive spadaju u najrasprostranjenije organizme na Zemlji, iz grupe eukariota. Gljive su jednoćelijski i višećelijski organizmi, koji se razmnožavaju polno i bespolno, a telo višećelijskih gljiva organizovano je u vidu micelija ili pseudomicelija, sastavljenih od hifa koje poput paukove mreže, prorastaju supstrat na kome se razmnožavaju. Iako su gljivice eukariotski organizme mnoge patogene gljivice su mikroorganizmi.[12]

Gljive predstavljaju zaseban oblik života na zemlji koji je razvio tri osnovne strategije preživljavanja u prirodi:

  • Gljive simbionti
  • Gljive saprobionti
  • Gljive paraziti (patogene gljivice) koje napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive.

Izvori[уреди]

  1. ^ Definition of Pathogen na MedicineNet Pristupljeno 28. 11. 2010.
  2. ^ Pathogen Genomics for Public Health Pristupljeno 28. 2. 2014.
  3. ^ Pathogen & Environment Pristupljeno 28. 2. 2014.
  4. ^ Čomić, R.Lj., 1999.: Ekologija mikroorganizama, Prirodno-matematički fakultet. Kragujevac ISBN 86-81829-33-5
  5. ^ Jovanović, K.M., 1999.: Opšta bakteriologija, Savremena administracija. Beograd ISBN 86-387-0579-4
  6. ^ Division of Viral Diseases (DVD) National Center for Immunization and Respiratory Diseases (NCIRD)
  7. ^ La Scola, B. et al. Nature doi:10.1038/nature07218 (2008)
  8. ^ La Scola, B. et al. A giant virus in amoebae. Science 299, 2033 (2003). PubMed
  9. ^ Monier, A., Claverie, J.-M. & Ogata, H. Taxonomic distribution of large DNA viruses in the sea. Genome Biol. 9, R106 (2008). PubMed Pristupljeno 28. 2. 2014.
  10. ^ About Prion Diseases, Centers for Disease Control and Prevention, Atlanta, U.S.A
  11. ^ ''The prion diseases by Stanley B. Prusiner, Scientific American. Pristupljeno 28. 2. 2014.
  12. ^ Marinović, Ž.R., 1991.: Osnovi mikologije i lihenologije, Naučna knjiga. Beograd ISBN 86-23-23059-0

Nepomene[уреди]

  1. ^ Veličina virusa kreće se od 10–300 nm (1 nm ili 0,000001 mm) tako da se mogu videti samo elektronskim mikroskopom što znači da su ultramikroskopski.

Spoljašnje veze[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).