Алантоин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(2,5-Dioxo-4-imidazolidinyl) urea
| |
| Други називи
• Алцлоxа
• Алдиоxа • Уреидохyдантоин •Глyоxyлдиуреиде •Хемоцане • 5-Уреидохyдантоин • Витамин У (бивше)[1] | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.002.358 |
| |
| Својства | |
| C4H6N4O3 | |
| Моларна маса | 158,12 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојни кристални прах |
| Густина | 1,45 g/cm3 |
| Тачка топљења | 230 °C (446 °F; 503 K) |
| 0,5% на 25 °C | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Алантоин је хемијско једињење са формулом C4H6N4O3. Ово једињење се такође назива 5-уреидохидантоин или глиоксилдиуреид. То је диуреид глиоксилатне киселине. Именован је по алантоису, амниотском ембриониском екскреторном органу, у коме се јавља у високим концентрацијама током развоја код већине сисара, изузев људи и виших примата. Он је производ оксидације мокраћне киселине током пурин катаболизма. Након рођења, ово једињење је предоминантан начин екскреције азотног отпада у урину тих животиња.[2] Код људи и виших примата, метаболички пут за конверзију мокраћне киселине у алантоин није присутан, тако да се мокраћна киселина излучује. Рекомбинантна разбуриказа се понекад користи као лек да катализује ту метаболичку конверзију код пацијената. Код риба, алантоин се разлаже даље (у амонијак) пре екскреције.[3] Алантоин је главни метаболички интермедијар у многим другим организмима, укључујући биљке и бактерије.
Примена[уреди | уреди извор]
Алантоин је присутан у ботаничким екстрактима биљке гавез (лат. Symphytum) и урину крава и већине сисара. Хемијски синтетизован алантоин је идентичан са природним, безбедан, нетоксичан, упоредив са козметичким сировим материјалима и задовољава CTFA и SCI захтеве.[4] Преко 10,000 патента референцирају алантоин.[5] Произвођачи наводе неколико благотворних ефеката алантоина као активног козметичког састојка: влажећи и кератолитички ефекат, повишење воденог садржаја екстрацелуларног матрикса и побољшање десквамације горњих слојева мртвих ћелија коже, повећање глаткоће коже; промовисање ћелијске пролиферације и зарастања рана; ублажујући, антииритирајући и заштитни ефекти на кожи путем формирања комплекса са иритантима и сензибилизирајућим агенсима.[6] Овај материјал је често присутан у пастама за зубе, течностима за испирање уста и другим производима за оралну хигијену, у шампонима, шминкама, антиакне производима, средствима за заштиту од сунца и другим козметичким и фармацеутским производима.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хаас, Елсон M. (1992). Стаyинг Хеалтхy Wитх Нутритион: Тхе Цомплете Гуиде то Диет анд Нутритионал Медицине. Целестиал Артс. ИСБН 978-0-89087-481-3.
- ^ Yоунг Е. Г.; Wентwортх Х. П.; Хаwкинс W. W. (1944). „Тхе абсорптион анд еxцретион оф аллантоин ин маммалс”. Ј. Пхармацол. Еxпери. Тхерапеутицс. 81: 1—9.
- ^ Фујиwара, С; Ногуцхи, Т. (1995). „Деградатион оф пуринес: онлy уреидоглyцоллате лyасе оут оф фоур аллантоин-деградинг ензyмес ис пресент ин маммалс”. Тхе Биоцхемицал Јоурнал. 312 (Пт 1): 315—8. ПМЦ 1136261
. ПМИД 7492331.
- ^ „Акема (ан аллантоин мануфацтурер)”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2010. г. Приступљено 20. 07. 2010.
- ^ „Патент Ленс сеарцх”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2018. г. Приступљено 20. 07. 2010.
- ^ http://www.in-cosmetics.com trade exhibition [www.in-cosmetics.com/ExhibitorLibrary/58/ALLANTOIN_CTFA.pdf]
- ^ Thornfeldt, C (2005). „Cosmeceuticals containing herbs: fact, fiction, and future”. Dermatologic Surgery. 31 (7 Pt 2): 873—80. PMID 16029681.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Haas, Elson M. (1992). Staying Healthy With Nutrition: The Complete Guide to Diet and Nutritional Medicine. Celestial Arts. ISBN 978-0-89087-481-3.