Амонијак

Из Википедија

Амонијак
назив по IUPAC-номенклатури Амонијак (енгл. azane)
Други називи хидроген-нитрид
Идентификација
CAS регистарски број [7664-41-7]
PubChem (база података хемијских молекула) 222
RTECS регистарски број токсичности BO0875000
Рационална формула N
Међународна хемијска ознака/маркер 1/H3N/h1H3
Својства
Молекулска формула NH3
Моларна маса 17.0306 g/mol
Агрегатно стање безбојан гас оштрог мириса
Густина 0.6942
Тачка топљења

-77.73 °C (195.42 K)

Тачка кључања

-33.34 °C (239.81 K)

Растворљивост у води 89.9 g/100 mL на 0°C
Базност (pKb) 4.75 (у реакцији са H2O)
Индекс рефракције (nD) εr
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) тригонална пирамида
Диполни моменат 1.42 D
Опасност
Опасност у току рада опасан гас, нагриза, корозиван
NFPA 704
1
3
0
 
R-oznake R10, R23, R34, R50
(S1/2), S16, S36/37/39,
S45, S61
Тачка паљења не
тачка спонтаног паљења 651 °C
Сродна једињења
Други аниони амонијум-хидроксид (NH4OH)
Други катиони амонијум (NH4+)
Сродна амонијачна једињења амонијум-хлорид (NH4Cl)
Сродна једињења N2H4
HN3
хидроксиламин
хлорамин
Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за
једињења при стандардним хемијским условима
(на 25 °C, 100 kPa)

Амонијак је хемијско једињење азота и водоника са молекулском формулом NH3. При нормалним условима амонијак је гас. То је отрован гас, корозиван је за неке материје, карактеристичног је непријатног мириса.

Садржај

[уреди] Особине

Молекули амонијака имају облик правилног тетраедра. Ова форма и даја молекулу велики диполни моменат и, поред разлика у електронегативности, узрок је што је амонијак поларан. Услед поларности амонијак је растворљив у поларним протичним неорганским растварачима као што је вода.

Азотов атом у молекулу има један слободан електронски пар, па се амонијак понаша као Луисова база. У киселом или неутралном воденом раствору амонијак може да се сједини са хидронијум јоном (H3O+), при при чему се ослобађа молекул воде (H2O) и формира позитивно наелектрисан амонијум јон (NH4+) који има облик правилног тетраедра. Формирање амонијум јона зависи од pH вредности раствора.

NH_3 + H_3O^+ \rightarrow H_2O + NH_4^+

[уреди] Примена

Најважнија област у којој се користи амонијак је производња азотне киселине Оствалдовим методом. Такође користи се за производњу азот(II)-оксида, који је уједно и прво прекурсорско једињење у производњи нитратне киселине.

4NH_3 + 5O_2 \rightarrow  4NO + 6H_2O

Амонијак се употребљава у производњи вештачких ђубрива, експлозива и полимера. Такође амонијак је и састојак неких детерџената за стакло.

Течан амонијак се користи и као растварач. Такође амонијак се примењује у расхладним уређајима.

[уреди] Добијање и распрострањеност

Може се добити директном синтезом азота и водоника (Хабер-Бошова синтеза):

N2 + 3H_2 \rightarrow  2 NH_3

Такође може се добити дејством калцијум оксида на амонијум-хлорид, као и дејством воде на магнезијум-нитрид:

2NH_4Cl + 2CaO \rightarrow CaCl_2 + Ca(OH)_2 + 2NH_3

Mg_3N_2 + 6H_2O \rightarrow 3Mg(OH)_2 + 2NH_3

У Атмосфери се налази у веома малим количинама а настаје процесом распада животињских или биљних материја. Амониум хлорид и амониум сулфат су нађени у вулканским областима на. Кристали амониум бикарбоната се налазе у измету неких морских птица неких слепих мишева (гуано). Амонијумове соли се могу срести и у морској води. Супстанце кои садрже амонијак или су сличне њему називају се амонијакалне супстанце.

[уреди] Растворљивост соли

Растворљивост (g на 100 g)
Амонијум ацетат 253.2
Амонијум нитрат 389.6
Литијум нитрат 243.7
Натријум нитрат 97.6
Калијум нитрат 10.4
Натријум флуорид 0.35
Натријум хлорид 3.0
Натријум бромид 138.0
Натријум јодид 161.9

[уреди] Спољашње везе