Ауто школа
Ауто школа је правно лице чија је основна делатност школовање возача, где се може образовати кандидат за стицање возачке дозволе или усавршавати возач који има возачку дозволу али не и потребне вештине, односно искуство за управљање моторним возилом. У већини земаља је за то потребно посебно овлашћење државних органа. У Србији дозволу за обављање поменуте делатности издаје МУП Р. Србије.[1]
Историја обуке[уреди | уреди извор]
Обука возача као делатност започела је у Великој Британији 1909-1910. Британску школу аутомобила (БСМ) основао је 1910. године у Јужном Лондону Хугх Станлеи Робертс. Нудила је практичну обуку и курсеве возачких вештина (управљање контролама и способности на путу) и оправку. Такође је возачима који су хтели да уче понудио возила. [2][3]
У Сједињеним Америчким Државама, Амос Неихарт, професор на Пенн Стате Универзитету, започео је први курс за возаче 1934. године на средњој школи у Стате Цоллегеу, Пеннсилваниа.[4]
Процес обуке[уреди | уреди извор]
Оспособљавање кандидата за возаче се састоји од: теоријске обуке, практичне обуке у управљању возилом и возачког испита. На возачком испиту се утврђује да ли је кандидат стекао теоријска и практична знања и вештине потребне за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу.
Теоријска обука[уреди | уреди извор]
Према Закону о безбедности саобраћаја на путевима, теоријска обука је обавезна и одржава се у просторијама ауто школе. Теоријска обука се састоји од општег (33 часова) и посебног дела за сваку категорију посебно (7 часова). Кандидати могу да слушају највише три часа дневно (један час траје 45 минута), минимална пауза између часова је 10 минута, а максимална 30 минута. Наставни план и програм дефинисан је Правилником о теориској и практичној обуци за возаче.[5]
Посебна обука[уреди | уреди извор]
Спроводи се на посебним симулаторима вожње, није обавезна према Закону и Правилницима о обуци возача. У Европи то је део редовне обуке, а у Србији је употреба симулатора вожње аутомобила у обуци блиска будућност.[6]
Практична обука[уреди | уреди извор]
Програм практичне обуке кандидата за возача свих категорија обухвата, сходно категорији возила за коју се оспособљава, најмање:
- Упознавање са уређајима и склоповима на возилу и њихова употреба док је возило у стању мировања;
- Проверу исправности возила за безбедно учествовање у саобраћају на путу,
- Упознавање са начином замене точка, постављања ланаца за снег, снабдевања возила погонским горивом;
- Заузимање положаја у возилу и подешавање седишта, наслона за главу, унутрашњег и спољних возачких огледала и сигурносних појасева;
- Покретање возила и употребу команди и уређаја возила у покрету (руковање возилом) и заустављање возила;
- Убрзавање, успоравање и заустављање возила при малим брзинама;
- Извођења прописаних полигонских радњи возилом;
- Извођење радњи возилом у саобраћају на путу: полазак са места, укључивање возила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретања и заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање, полукружно окретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена саобраћајне траке, полукружно окретање, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне траке за успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступање права првенства пролаза;
- Поступање возача: при наиласку и проласку кроз раскрсницу, приликом избора брзине кретања возила, при наиласку на пешачки прелаз, приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел, приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања путем на којем се изводе радови;
- Поступање у складу са саобраћајном сигнализацијом;
- Развијања односа поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају, стицања навике помагања другим учесницима у саобраћају и предузимања мера да не дође до саобраћајне незгоде;
- Управљање возилом у различитим нетипичним саобраћајним ситуацијама у реалним условима;
- Напуштање возила и обезбеђивање заустављеног или паркираног возила.
Радње возилом и поступање возача у саобраћају изводе се на путу:
- У насељу, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;
- Ван насеља, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;
- У насељу и ван насеља, у ноћним условима;
- На мото и ауто путу (уколико постоје могућности).
Возачки испит[уреди | уреди извор]
Возачки испит се састоји из две целине: теоријског испита и практичног испита. Кандидат је положио возачки испит када положи теоријски испит и практични испит.
О положеном теоријском испиту правно лице, односно огранак, на захтев кандидата за возача, издаје потврду најкасније у року од три дана од дана подношења захтева. Кандидату за возача који је положио возачки испит правно лице издаје уверење у року од три дана од дана подношења захтева.
Теоријски испит се полаже путем теста чија испитна питања обухватају садржај програма. Тест има укупно 41 питања, која носе 1, 2 или 3 поена. За пролаз је потребно 85 поена. Тест је затвореног типа (бирате тачан или тачне одговоре од понуђених). Испитна питања за теоријски испит су јавна и одређује их Министарство унутрашњих послова. Испитна питања се сачињавају на основу стручне литературе за оспособљавање кандидата за возаче, за коју је издато позитивно мишљење.
Теоријском испиту може приступити кандидат за возача који је завршио прописану теоријску обуку за возача одређене категорије.
Практични испит се полаже из управљања возилом на уређеном полигону и у саобраћају на јавном путу и том приликом се утврђује да ли кандидат за возача има знања, вештину и поступања у складу са одредбама закона.
Практичном испиту може да приступи кандидат за возача:
- Који је здравствено способан за возача одређене категорије
- Испуњава старосни услов за стицање права управљања возилом одговарајуће категорије
- Има положен теоријски испит при чему од дана полагања теоријског испита не сме проћи више од осамнаест месеци
- Завршио је практичну обуку одговарајуће категорије
Кандидат за возача након завршене обуке подноси пријаву за полагање теоријског, односно практичног испита.
Испуњеност услова за полагање испита утврђује правно лице које обавља обуку возача.
Министарство унутрашњих послова поништиће теоријски испит или практични испит или возачки испит, ако нису били испуњени услови за излазак кандидата на испит и то:
- Теоријски испит у року од једне године од дана положеног теоријског испита
- Практични испит, ако нису били испуњени услови из закона, у року од једне године од дана положеног практичног испита
- Возачки испит, ако нису били испуњени услови из закона у року до навршених година прописаних за добијање возачке дозволе одговарајуће категорије
Возачки испит организује и спроводи правно лице.
Возачки испит се полаже пред испитном комисијом која се састоји од два члана, од којих је један испитивач полицијски службеник, а други је испитивач из правног лица.
Кандидат је положио теоријски испит када испитивачи утврде да је постигао прописан број поена за позитивну оцену.
Кандидат је положио практични испит ако оба испитивача дају позитивну оцену на практичном испиту. Позитивну оцену на практичном испиту испитивач ће дати кандидату који приликом спровођења испитног задатка није угрозио себе ни друге учеснике у саобраћају, није учинио ниједну грешку прописану као недозвољену и нема више од прописаног броја негативних бодова.
Трошкове полагања возачког испита сноси кандидат за возача.
Цена полагања возачког испита се састоји из дела који кандидат плаћа правном лицу и дела који кандидат плаћа Министарству унутрашњих послова ради подмирења трошкова учешћа испитивача у испитној комисији. Влада одређује најнижу и највишу цену за полагање возачког испита, односно делова цене, на предлог министарства надлежног за унутрашње послове, а по прибављеном мишљењу министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити нижу или вишу цену за полагање возачког испита од законом пропсиане цене. У укупну цену полагања возачког испита укључено је и издавање потврде о положеном теоријском испиту и уверења о положеном возачком испиту.
Кандидат за возача не може приступити полагању возачког испита док не измири обавезе према Министарству унутрашњих послова.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Правилник о условима које мора да испуњава привредно друштво, односно огранак привредног друштва или средња стручна школа који врше оспособљавање кандидата за возаче”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 06. 02. 2020.
- ^ „А Бриеф Хисторy оф Дривер Едуцатион ин тхе УК”. www.дерф.орг.ук/.
- ^ „Тхе Бритисх Сцхоол оф Моторинг ин тхе Едwардиан ера”. www.олдцлассиццар.цо.ук.
- ^ „Дривинг Инструцтион Пионеер: Амос Еарл Неyхарт”. www.роад-анд-трацк.цо.ук. Архивирано из оригинала 20. 04. 2020. г. Невалидан унос
|деад-урл=деад(помоћ) - ^ „Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 06. 02. 2020.
- ^ Булевар, Ауто школа. „Ауто школа Булевар”. аутосколабулевар.рс (на језику: српски). Приступљено 06. 02. 2020.
