Лондон

Лондон енгл. London
Вестминстерска палата на обали реке Темзе
Основни подаци
Држава	Уједињено Краљевство
Крунска земља	Енглеска
Становништво
Становништво (јул 2007.)	8.278.251 (процена)
Агломерација (јул 2007.)	12.300.000-13.945.000 (процена)
Положај
Координате	51°30′34″N 0°07′06″W
Надморска висина	24 m
Површина	1.706,8 km²
Лондон Лондон на мапи Уједињеног Краљевства
Остали подаци
Градоначелник	Борис Џонсон
Веб-страна	www.london.gov.uk

Лондон (енгл. London) је највећи град и престоница Уједињеног Краљевства, други град по величини у Европи после Москве, са 7.172.091 становника по последњем попису, 2001. године. Лежи на обалама Темзе у југоисточној Енглеској. Захваљујући плими, иако удаљен 70 km од мора, развио се у велику луку (по промету четврта у свету), опремљену најсавременијим уређајима за пловидбу, утовар и истовар робе. Овај град је саобраћајно, трговачко, индустријско и културно средиште. У њему се налазе бројне културно-историјске знаменитости као што су (Парламент, Лондон Тауер, Тауербриџ, катедрала Св. Павла, Вестминстерска опатија, Тејт галерије, Национална галерија, Британски музеј, Универзитет, Библиотека и др.). Банкарско је средиште светског значаја и средиште знаменитих међународних догађаја. Такође представља седиште Комонвелта. Разноврсна индустрија (даје 25 % укупних производа Вел. Британије). Урбани део Лондона има 8 278 251 становника .

Етимологија

Назив Лондон можда потиче од реке Темзе

Етимологија Лондона је нејасна, назив је древног порекла и може се пронаћи у изворима од 2. века надаље. Око 121. године забележен је као Londinium, што упућује на римско-британско порекло. Најраније понуђено објашњење, данас одбачено, приписано је Џефрију од Монмута у делу Historia Regum Britanniae, у којем је описано да назив града вуче корен од Луда, сина Хелијума, који је наводно заузео град и назвао га Каерлуд. Од 1899, генерално је прихваћено да је назив келтског порекла, чије је значење "место које припада човеку названом *Лондинос"; али то објашњење од тада је одбачено. Ричард Коутс је 1998. понудио објашњење према којем назив потиче од предкелтског *(p) lowonida, што значи "преширока река за прегазити", и указао да је тај назив дан делу реке Темзе који тече кроз Лондон. Од тога потиче келтска верзија назива, *Lowonidonjon. До 1899, назив се службено примењивао само за Град Лондон, ипак, од тада се тако назива и Лондонска Грофовија и сада Велики Лондон.

Географија и клима

Река Темза и Сити

Географијом Лондона у највећој мери доминира река Темза. Историјски гледано, прва насеља у овом подручју настала су управо око Темзе, да би се временом ширила и међусобно спајала. Будући да је Лондон релативно раван, са мањим бројем брда занемарљиве висине који нису ометали његов развој, он је данас, грубо речено, кружног облика.

Сама Темза интензивно меандрира пролазећи кроз Лондон. Развитком града и изглед Темзе се мењао. Она је некад била плитка и знатно шира, често је плавила околно земљиште које је било претежно мочварних карактеристика. Међутим, интензивна регулација њеног тока изградњом насипа и брана је у великој мери изменила Темзу. Већина њених притока у подручју Лондона су данас подземне. Темза је и плимска река (захваљујући чему се Лондон и развио као велика лука) готово целом дужином њеног тока кроз Лондон, тачније од Кингстона на Темзи (Kingston upon Thames) па низводно. Варијације у нивоу реке су велике и достижу и пар метара. Лондон је пре изградње Баријере на Темзи (Thames Barrier) имао великих и честих проблема са поплавама. Њеном изградњом проблем је тренутно решен, али се очекује да ће се у будућности јавити потреба за већом баријером низводније. Темза је пловна највећим делом свога тока кроз Лондон. На периферији града налази се сад већ предграђе Гринич, по којем је нулта географска дужина добила име. Сама линија пролази кроз двориште опсерваторије која се налази на врху брега у сред Гринича.

Клима

Кишни дан и Тауер бриџ

Лондон има умерену климу. Падавине су подједнако распоређене, тако да месечна количина кише не варира превише у току године. Највеће количине падавина се излучују између октобра (57 mm) и децембра (57 mm) док је фебруар најсувљи месец (36 mm). У просеку, Лондон има 145 дана са падавинама у току године. Снег је реткост, кратко се задржава и покривач не прелази дубину од пар центиметара. Овоме доприноси и чињеница да Лондон има микроклиму због које је и до 5°C топлији од свог окружења. Температуре су умерене, ретко падају испод нуле и прелазе 30°C. Највиша температура забележена у Лондону је 38,1°C.

Клима Лондона
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	16,0	18,6	22,0	27,4	31,8	35,0	35,5	37,9	31,3	27,0	18,4	16,0	37,9
Средњи максимум, °C	8	8	11	13	17	20	23	23	19	15	11	9	15
Средња температура, °C	5	6	8	9	13	16	18	18	16	12	8	6	11
Средњи минимум, °C	2	2	4	5	8	11	14	13	11	8	5	3	7
Апсолутни минимум, °C	−9	−9,6	−6	−2,2	−1	2,9	5,6	5,9	2,2	−3,3	−6,1	−8	−9,6
Количина падавина, mm	52	34	42	45	47	53	38	47	57	62	52	54	583
Извор: Weather.com, Погода и Климат

Историја

Праисторија и антика

У 13. веку град Лондон је још увек био унутар римских зидина.

Два скорашња открића сугеришу да би Лондон можда могао бити старији него што се раније мислило. Године 1999. су отркивени остаци моста из бронзаног доба на обали северно од мост Воксхол. Овај мост је или премошћавао Темзу, или је ишао до (несталог) острва на реци. Дендрологијом је утврђена старост дрвета до 1500. п. н. е. Године 2010. на обали Темзе јужно од моста Воксхол су откривени темељи велике дрвене грађевине, која је датирана на 4500. п. н. е. Функција ове мезолитске грађевине није позната, али она покрива површину од најмање 50m x 10m, а бројни стубићи од око 30 cm су видљиви при нижем водостају. Обе грађевине су на месту на ком река Ефра утиче у Темзу и 4 km узводно од римског Лондинијума. Напори начињени да се подигну ове грађевине подразумевају трговину, стабилност и величину заједнице од најмање неколико стотина особа.

Иако постоје докази о разбацаним бритонским насељима у овом крају, прво велико насеље је основано за време Римљана 43. нове ере. Ово насеље је постојало само седамнаест година, пошто га је током Будикиног устанка спалило племе Ицени. После устанка град је обновљен и напредовао је, тако да је 100. године нове ере заменио Камолодунум (Колчестер) као административни центар римске провинције Британије. На свом врхунцу у 2. веку Лондинијум је имао око 60.000 становника.

Средњи век

Са колапсом римске власти почетком 5. века, Лондинијум је био напуштен. До 7. века Англи и Саси су основали ново насеље названо Лунденвик око 2 km узводно од старог римског насеља, на месту где се данас налази Краљевска опера.

Врло је могуће да је постојала лука на ушћу реке Флит намењена риболову и трговини, и да је у њему трговина светала, све док насеље нису освојили Викинзи и приморали његове становнике да се преселе на исток, назад на место римског Лондинијума, да би искористили његове зидине за заштиту. Викиншки напади су постајали све опаснији, све до 886. године када је Алфред Велики поново освојио Лондон и склопио мир са данским вођом Гутрумом. Првобитно саксонско насеље Лунденвик је постало Елдвик (стари град), а то име је преживело све до данас као Олдвич, који се налази у данашњем граду Вестминстеру. Након уједињења Енглеске у 10. веку, Лондон је, као већ највећи град у држави и важан трговачки центар, је постао све више важнији као политички центар, иако се још увек такмичио са Винчестером, традиционалним центром краљевства Весекс.

Вестминстерска опатија једно је од лондонских најстаријих и најзначајнијих здања, и место Светске баштине

Кнут Велики преузео је енглеско пријестоље године 1016., владајући градом и земљом до 1035, када је његова смрт резултовала повратком под саксонску власт под његовим побожним посинком Едвардом Исповедником, једним од суоснивача Вестминстерске опатије и суседне Вестминстерске палате. Лондон је био далеко највећи и најбогатији град у Енглеској у раздобљу од 11. до 13. века, премда је службено седиште власти и даље било у Винчестеру. Након битке код Хејстингса, Вилијам I Освајач, тада војвода од Нормандије, крунисан је за краља у тек довршеној Вестминстерској опатији на Божић 1066. Вилијам је грађанима Лондона поделио посебне повластице, док је ради контроле над грађанством на југоистоку града наредоп изградњу здања данас познатог као лондонски Тауер.

Лондонски Тауер

1097, краљ Вилијам II започео је градњу Вестминстерске дворане, у близини истоимене опатије, који је био темељ нове Вестминстерске палате, главне краљевске резиденције кроз средњи век. Вестминстер је постао седиште краљевског двора и владе, док је суседни лондонски град био пословно и трговачко средиште, просперитетно под јединственом властитом управом, Корпорацијом града Лондона. Године 1191. добија самоуправу. 1100. популација је износила 18.000 становника, док је до 1300. нарасла на скоро 100.000 становника. Постојала је знатна јеврејска популација док нису 1290. изгнани из Енглеске прогласом краља Едварда I Катастрофа је погодила град када је у доба куге средином 14. века изгубио трећину становништва. Осим инвазије за време сељачког устанка Вота Тајлера 1381, Лондон је остао релативно неокрзнут разним грађанским ратовима током средњег века.

Рани нови век

Ланкастерска опсада Лондона који је био у рукама династије Јорк током Ратова ружа.

За време династије Тјудор, реформација је условила поступни прелазак ка протестантизму, а већи део Лондона је из црквених поседа прешао у приватна власништва. Развијао се меркантилизам те су основане монополистичке трговачке компаније као Британска источноиндијска компанија. Ширењем трговине у Нови свет, Лондон је постао главна лука Северног мора, с имигрантима који су пристизали из Енглеске и иностранства. Становништво је нарасло с процењених 50.000 1530, године, на око 225.000 1605. У 16. веку Вилијам Шекспир и његови савременици живели су у Лондону у доба непријатељства према развоју позоришта. До краја ере Тудора 1603, Лондон је још био урбанистички врло збијен, у доба кад се збио и покушај убиства краља Џејмса I у Вестминстеру 5. новембра 1605, током Барутне завере.

Велики пожар 1666. је уништио многе делове града.

Почетком 17. века, Лондон је био погођен епидемијама с Великом лондонском кугом 1665–1666 као врхунцем, која је усмртила до 100.000 људи, или једну петину укупног становништва. 1666. избио је Велики пожар у Лондону који се брзо проширио кроз дрвене зграде. Обнову, која је трајала више од десет година, надгледао је као лондонски надзорник Роберт Хук. Године 1708. Кристофер Врен је довршио своје ремек-дело, катедралу светог Павла. За време георгијанског доба, изграђене су на западу нове четврти, као што је Мејфер, и нови мостови преко Темзе који су охрабрили развој јужног Лондона. На истоку, лондонска лука проширила се низводно. 1762. краљ Џорџ III купио је Бакингемску палату, данашњу краљевску резиденцију, која је проширивана током идућих 75 година. У 18. веку Лондон је био погођен криминалом, те су 1750. као прва професионална полиција основани Bow Street Runners. Кафане су постале популарним местом дебате и размене идеја, с растућом Флит постала средиште британског новинарства.

19. век и савремено доба

Лондонска улица разорена за време немачког напада у другом светском рату

Лондон је био највећи град на свету од око 1831. до 1925. Растућа саобраћајна загушења довела су до прве локалне градске железничке мреже у свету. Metropolitan Board of Works који је надгледао експанзију инфраструктуре 1889. године замењен је Саветом Лондонске Грофовије (Лондон County Council), првом изабраном градском управом. Бомбардовања немачког Луфтвафеа за време другог светског рата усмртила су преко 30.000 грађана Лондона и уништила бројне стамбене и друге зграде по целом граду. Непосредно након рата, одржане су Олимпијске игре 1948. на изворном стадиону Вембли, у доба када се град тек опорављао од рата. Године 1951. у јужном Лондону одржан је сајам Фестивал Британије. Велики смог из 1952. довео је 1956. године до Закона о чистом ваудуху који је докрајчио угљени смог по којем је Лондон био злогласан. Од 1950.-их па надаље у Лондону су се настанили многи имигранти, већином из земаља Комонвелта као што су Јамајка, Индија, Бангладеш и Пакистан, што је Лондон учинило једним од најразноликијих градова у Европи.

Почевши од средине 1960.-их, Лондон је постао светско средиште културе младих, што је било посебно истакнуто Swinging London субкултуром повезаном с улицом Carnaby. Улога града трендсеттера поново је оживљена у доба панка. 1965. лондонске административне границе проширене су ради обухваћања растућих градских подручја, па је основан нови Савет Великог Лондона. За време сукоба у Северној Ирској од краја 1960-их надаље, Лондон је био мета терористичких напада Привремене ИРА-е. Расна неједнакост била је наглашена бунтом у Брикстону 1981. Популација Лондона стално је опадала у деценијама након Другог светског рата, од процењеног врхунца од 8,6 милиона 1939, до око 6,8 милиона 1980-их. Главне луке Лондона премештене су низводно у Феликстову и Тилберију, док је зона лондонских докова постала жариште обнове. Брана Thames Barrier довршена је 1980-их ради одбране Лондона од плимних таласа Северног мора. Савет Великог Лондона укинут је 1986, што је Лондон оставило као једини велики метрополис у свету без средишње управе. 2000, општа градска управа је обновљена, оснивањем Управе Великог Лондона. Поводом прослава почетка 21. века, изграђени су Millennium Dome и Лондонско око. 7. јула 2005., неколико возова подземне железнице и аутобус нападнути су у низу терористичких напада.

Подручје Лондона

Лондон

Тауербриџ.

Будући да је подручје Лондона насељено већ око два миленијума тешко је прецизно дефинисати докле се он заправо протеже. Историјски центар Лондона је његов веома мали део који носи име Град Лондон (City of London). Административно говорећи, Град Лондон заправо и јесте град који чак има и сопствене полицијске снаге независне од Метрополитан Полиције. Остатак Лондона је административно подељен у 32 општине (municipalities) од којих једна има статус града и то је Град Вестминстер (City of Westminster). Битно је нагласити да статус града додељује монарх, те да је ово више традиционална почаст него што је суштински исказ аутономије неке заједнице.

Конкретније, за географску дефиницију Лондона као града се често користи термин Шири Лондон. Шири Лондон је уједно и највиши административни степен лондонске аутономије и чини једну од 9 регија Енглеске.

Иако незванично, опште-прихваћена граница Ширег Лондона (који постаје синониман са Лондоном) је кружни М25 аутопут који са свих страна опкружује град.

Центар Лондона су први пут обележили Римљани Лондонским каменом. Узима се да је данашњи центар близу Черинг Кроса.

Интересантна је и чињеница да је Лондон, будући да Британија нема строг писани Устав, заправо само де факто престоница јер то нигде није озваничено у строгој форми.

Управа

Градска већница (Норман Фостер)

Извршна власт у Лондону је подељена између Управе Ширег Лондона (енгл. Greater London Authority) и општинских самоуправа.

Управа Ширег Лондона је одговарна за стратешко планирање, економски развој, полицију, противпожарну заштиту и транспорт на нивоу целог Ширег Лондона. На челу Управе налази се градоначелник који има извршну власт и широку слободу деловања. Бира се директно на изборима. Други део Управе чини Скупштина чија је улога претежно надзорна и консултативна. Скупштина има моћ да двотрећинском већином одбије градоначелников предлог буџета. Управа Ширег Лондона је новијег датума и основан је 2000. Заменио је ранији орган - Савет Ширег Лондона. Борис Џонсон је тренутни градоначелник.

Општинске самоуправе су задужене за све остале аспекте управљања. Изузетак је здравство којим се управља са националног нивоа. Општинских самоуправа има 32. Градом Лондон, који ужива традиционалан степен аутономије, управља Корпорација Лондона и Лорд градоначелник. У складу са тим, Град Лондон има сопствену полицију која није под контролом Управе Ширег Лондона односно није део Метрополитан Полиције.

За Лондон је британском Парламенту резервисано 74 посланичких места.

Демографија

Трг Кабот и облакодери Канари Варфа

Популација Лондона се од оснивања града стално повећава. Овај тренд је био нарочито изражен за време и после индустријских револуција. Лондон је до 1925. године био град са најбројнијим становништвом да би га престигао Њујорк. Данашњих 7.429.200 становника (2004.) чине Лондон другим најнасељенијим градом Европе и првим ЕУ.

Становништво Лондона је веома разноврсно у расном, етничком и религијском погледу. Британија је била посебно отворена за имигранте у периоду после Другог светског рата и распада Британске Империје а већина имиграната се населила управо у Лондону. По попису из 2001. чак 22 % становника је рођено ван подручја ЕУ. Степен асимилације је генерално велики.

На истом попису, 71 % становништва чине белци, 11 % црнци, 10 % су азијског порекла, 3% мешаног порекла. Већинска религија је хришћанство (58,2 %), следи га велики број атеиста (15,8 %), затим муслимана (7,2 %), хиндуса (4,1 %) и Јевреја (2,1 %).

Ови подаци се, ипак, односе на 32 званичне општине Лондона заједно са Градом Лондон и не укључују ширу област града. Процене говоре да популација лондонског метрополитског подручја премашује цифру од 12 милиона људи.

Саобраћај

Традиционални даблдекер

Данашњи модерни даблдекер

Лондон има једну од највећих и најкомплекснијих саобраћајних мрежа на свету. Јавни транспорт је у надлежности Управе Ширег Лондона односно тела, чије руководство именује градоначелник, под називом Транспорт за Лондон (енгл. Transport for London). Иако се јавни превоз константно унапређује често се наилази на проблеме. У склопу припрема за Олимпијске игре 2012. очекују се инвестиције од око 10,5 милијарди евра само у јавни превоз.

Типичан Лондонски такси

Окосницу поменутог система чини Лондонски метро (енгл. London Underground) који је уједно најстарији светски метро. И поред тога, највећи број путника годишње превезе мрежа аутобуских линија које се користе углавном за краћа, локална путовања. Броји неколико стотитина линија и један од највећих светских возних паркова. Измештањем Луке Лондон са њене првобитне локације (Докландс (Докови) - ен. Docklands) велики део источног Лондона остао је отворен за развитак. У ту сврху изграњен је и систем лаког метроа - Докландска лака железница (енгл. Docklands Light Railway). Лондон има и релативно малу трамвајску мрежу. Лондон има низ железничких станица од којих су 14 почетне и крајње за многе домаће и међународне линије. Британска железница је приватизована тако да сваку од станица опслужује генерално по један превозник са поласцима за тачно одређену регију. Многе од станица се налазе у најужем центру, као што је рецимо Черинг Крос. Са Вотерлу Интернешнал станице полазе Еуростар возови за Француску и Белгију.

Транспорт личним возилима је у Лондону крајње непрактичан. Већина краћих путовања и путовања у центар се обавља јавним превозом. Лондон има релативно добро развијену путну мрежу, која, међутим, као и у сваком већем граду, има константних проблема са превеликим бројем возила и закрченошћу. Основни аутопут који опкружује Лондон је М25 аутопут који чини тзв. спољашњи прстен око Лондона. Два мања аутопута - Северни Кружни и Јужни Кружни - чине унутрашњи прстен. Мали број путева веће категорије продире и унутрашњост Лондона. Улазак у централни део Лондона се, како би се смањио број возила у центру, од 2003. године наплаћује 8 фунти по дану. Ова зона наплате се назива Congestion charge zone. 2007. ова зона ће бити проширена.

Лука Лондон је једна од највећих светских лука, мада се, после измештања, формално не налази у оквирима Ширег Лондона. Годишњи промет робе је 50 милиона тона.

У подручју Лондона налази се пет великих аеродрома. Хитроу (Heathrow - најпрометнији светски аеродром) и Гетвик (Gatwick) су велики међународни аеродроми док се Лутон (Luton) и Стенстед (Stansted) користе углавном за краће регионалне летове. Лондон Сити аеродром (London City) је најмањи и налази се најцентралније. Окренут је углавном пословним корисницима и власницима приватних летелица.

Види још

• Лондонски метро