Џуге Лианг
| Џуге Лианг | |
|---|---|
 Џуге Лианг | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 181 |
| Место рођења | Јангду, провинција Шандунг, Кина |
| Датум смрти | 234 |
| Место смрти | Вуџанг, провинција Шенси, |
| Војна каријера | |
| Учешће у ратовима | Јужна експедиција; Северна експедиција |
Џуге Лианг (кин: 诸葛亮) (181 - 234) рођен је у Јангду, провинцији Шандунг, Кина, био је један од највећих кинеских стратега из периода Три краљевства, као и државник, инжењер, научник и проналазач. Џуге Лианг се сматра херојем кроз историју Кине и постоје многе легенде и приче које говоре о њему и његовим успесима.[1]
Увод[уреди | уреди извор]
Џуге Лианг је добио надимак „Скривени змај“, јер су људи око њега потцењивали његове способности. Према легенди, војни војсковођа Лиу Беи је чуо за велику мудрост Џуге Лианга и долазио је три пута да га посети у његовом склоништу у дивљини пре него што је пристао да постане његов саветник.[2] Џуге је помогао Лиу Беиу да организује своје снаге и успостави династију Шу Хан из периода Шест династија. На самрти, Лиу Беи је подстицао Џуге Лианга да сам преузме престо ако се његов син Лиу Шан покаже неспособним да влада, али је он служио сину исто тако верно као што је служио оцу. Током своје владавине као регент, Џуге Лианг је тежио ка обнављању династије Хан, коју је узурпирао Цао Веј. Четири од његових пет северних кампања су пропале због недостатка залиха, а Џуге Лианг је умро пре него што је постигао свој циљ.
Сматра се најпопуларнијим кинеским херојем и државником, а већина људи сазнаје за његова достигнућа кроз многе приче и драме написане о њему. Приписане су му натприродне моћи, а заслужан је за низ изума, укључујући мантоу, нагазну мину, механички транспорт за жито и самострел. У историјском роману из четрнаестог века Сангуо Јењи (Романса о три краљевства), Џуге Лианг је приказан као оличење интелигенције и домишљатости, и приказан је као неко способан да контролише ветар и да прориче будућност.[3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у турбулентно време 181. године у провинцији Шандунг. Након његовог рођења, побуна великих размера Жутих турбана опустошила је земљу. Био је други од три брата и рано је остао сироче; мајка му је умрла када је имао девет, а отац када је имао дванаест. Њега и његову браћу и сестре одгајао је ујак. Када је Цао Цао напао Шандунг 195. године, његова породица је била приморана да побегне на југ, а његов ујак је убрзо умро од болести. Ово је било време природних катастрофа, регионалних сукоба и политичке кризе. Било је честих атентата и отворених сукоба између ривалских владајућих група династичког двора. У Хубеју се бавио пољопривредом дању и учио ноћу. Прича се да је стекао пријатеље међу интелектуалцима тог краја, а његов углед је убрзо порастао и био је доста мудрији од својих вршњака у многим областима. Оженио се ћерком другог познатог научника Хуанг Ченгјена.
Владар и стратег[уреди | уреди извор]
Године 207. упознао је Лиу Беиа. База моћи Лиу Беиа била је у региону југозапада око Сечуана.[4] Претио им је Цао Цао који је држао велико подручје северно од реке Јангцекјанг. Лиу Беи и Џуге Лианг планирали су савез између Лиу Беиа и владара по имену Сун Куан који је контролисао многе територије на југоистоку. 208. године, у бици код Црвених литица, савезничке војске Лиу Беиа и Сун Куана победиле су војску Цао Цаоа. Због ове победе, оба јужна региона су постала краљевства када је окончана династија Источни Хан.
Године 220. царство је подељено између три ривалска регионална вођа. Цао Цао (155–220 н.е.) је контролисао област северно од реке Јангцекјанг; Лиу Беи је контролисао унутрашње подручје укључујући Сечуан на југозападу, а Сун Куан контролисао је југоисток. Царство Хан се разбило на три економска географска региона који су били одвојени природним границама реке Јангцекјанг и централних планина где су Три клисуре.
Служба под Лиу Беи[уреди | уреди извор]
Када је Лиу Беи боравио у округу Сиње, Сју Шу је препоручио Џуге Лианга Лиу Беиу, а Сју Шу му је рекао да мора лично да посети Џуге Лианга јер он не може бити позван да га упозна. Лиу Беи је успео да регрутује Џуге Лианга 207. године након три личне посете. „Три посете колиби“ је постала веома позната класична референца у Кини. Роман "Романса о три краљевства" приказује три посете Лиу Беиа са многим измишљеним мистичним догађајима и приповеда да је тек при трећој посети Лиу Беи успео да се сретне са Џуге Лиангом и послуша његов Лонгзхонг план.
У пролеће 223. године, Лиу Беи се повукао у Јонган после пораза у бици код Сиаотинга и тешко се разболео. Позвао је Џуге Лианга из Ченгдуа и рекао му да је десет пута талентованији од Цао Пиа и да је способан да обезбеди земљу и да оствари велику мисију. Такође му је понудио трон уколико се његов син покаже неспособним. Џуге Лианг је у сузама одговорио да ће дати све од себе и да ће служити са непоколебљивом лојалношћу до смрти. Лиу Беи је тада наредио свом сину, Лиу Шану, да управља државним пословима заједно са Џуге Лиангом и сматра га својим оцем.
Северна експедиција[уреди | уреди извор]
Од 228. до своје смрти 234. године, Џуге Лианг је покренуо пет северних експедиција против Цао Веја, али све осим једне нису успеле, обично зато што су му нестале залихе хране, а не због неуспеха на бојном пољу.[5] Његов једини трајни добитак било је припајање префектура Вуду и Ђинпинг. На петој експедицији, Џуге Лианг је умро од прекомерног рада и болести у војном логору у бици код равнице Вуџанг, у 54. години. На Џуге Лиангову препоруку, Лиу Шан је наручио Јианг Вана да га наследи на месту регента.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Зхуге Лианг - Неw Wорлд Енцyцлопедиа”. www.неwwорлденцyцлопедиа.орг. Приступљено 2022-12-18.
- ^ „Зхуге Лианг анд тхе Qин”. www.силкqин.цом. Приступљено 2022-12-18.
- ^ „Лиу Беи | емперор оф Сху-Хан дyнастy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-18.
- ^ „Зхуге Лианг (181-234), Фамоус Стратегист ин Анциент Цхина”. www.цхинахигхлигхтс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-18.
- ^ „Зхуге Лианг - Неw Wорлд Енцyцлопедиа”. www.неwwорлденцyцлопедиа.орг. Приступљено 2022-12-18.