Јангцекјанг

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 33° 28' СГ Ш, 91° 12' ИГД (Quelle)

Јангцекјанг
Бродови на Јангцекјангу
Бродови на Јангцекјангу
Основне карактеристике
Дужина око 6,380 км
Површина басена 1.808.500 км²
Просечан проток 31,900 м³/с
Водоток
Извор Тагла планина, североисточни Тибет
Висина извора 5.042 м
Ушће Источно Кинеско море
Географске карактеристике
Земље слива Кина Кина
Yangtze River Map.png

Јангцекјанг, Јангце или Чангђанг (кинески - 长江 - Chang Jiang, Велика река или Дугачка Река) је река у средишњој Кини. На кинеском Yangzi Jiang се односи само на доњи ток реке, док се цела река назива Chang Jiang. Међутим пошто су се Европљани срели са доњим током реке, овај назив се усталио у европским језицима.

Географија[уреди]

Видеоснимак са реке из 1937.

Јангцекјанг је највећа река у Азији и трећа по величини на Земљи (После Амазона и Нила). По кинеским географима дугачка је 6.380 km мада се у разним изворима срећу бројке од 5520 до 6380 km. Површина слива Јангцекјанг је 1.775.000 km² и он се простире на око 1/5 површине Кине. Јангцекјанг извире на Тагла планини у североисточом делу Тибета. У горњем току река протиче кроз огромне клисуре (које су и највеће на Земљи) и ту поседује веома велики хидроенергетски потенцијал. Код Јичанга пролази кроз кањон Сансја дугачак 400 km. Пловна је за морске бродове до града Вухана на дужини од 1.200 km, док је за речне пловна до града Чунгкингана у дужини од 2.850 km. Улива се у Источно Кинеско море, североисточно од града Шангаја. Ширина њеног ушћа износи преко 20 km. Највеће притоке Јангцекјанга су: Јалунг, Мин, Кјалинг и Хан. Највећи градови који леже у њеном басену су: Шангај, Нанкинг, Ханкоу (Вухан) и Чунгкинг. Река има веома велики хидроенергетски потенцијал. На реци се налазе бројна вештачка језера, канали и хидроелектране. Најпознатија грађевина на реци Јангцекјанг је Брана Три клисуре у покрајини Хубеј која је грађена 17 година. Ова брана је након завршних радова 2009. године постала највећа брана на свету. Код Нанкинга и Вухана река је премошћена великим двоспратним мостовима за железнички и друмски саобраћај.

Литература[уреди]

Види још[уреди]