Дисипативни систем

С Википедије, слободне енциклопедије

Дисипативни систем је термодинамички отворени систем који оперише изван и често је далеко од термодинамичке равнотеже са околином са којом размењује енергију и материју. Дисипативна структура је дисипативни систем који има динамички режим који је у извесном репродуктивном стабилном стању. Ово репродуктивно стабилно стање се може остварити природном еволуцијом система, вештачки, или њиховом комбинацијом.

Преглед[уреди | уреди извор]

Дисипативна структура је карактерисана спонтаном појавом нарушавања симетрије (анизотропијом) и формирањем комплексних, понекад хаотичних, структура где интерагујуће честице испољавају далекометне корелације. Примери из свакодневног живота су конвекција, турбулентни проток, циклони, хурикани и живи организми. Мање заступљени примери су ласери, Бенардове ћелије, и реакција Белоусова—Жаботинског.[1]

Један начим математичког моделовања дисипативног система је описан у чланку о неодређеним сетовима: то обухвата деловање група на мерљивом сету.

Дисипативни системи се исто тако могу користити као оруђе за изучавање економичних система и комплексних система.[2] На пример, дисипативни систем у коме долази до самосастављања наножица је кориштен као модел за разумевање релација између генерисања ентропије и робустности биолошких система.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ли, ХП (фебруар 2014). „Диссипативе Белоусов–Зхаботинскy реацтион ин унстабле мицропyретиц сyнтхесис”. Цуррент Опинион ин Цхемицал Енгинееринг. 3: 1—6. дои:10.1016/ј.цоцхе.2013.08.007. 
  2. ^ Цхен, Јинг (2015). Тхе Унитy оф Сциенце анд Ецономицс: А Неw Фоундатион оф Ецономиц Тхеорy. https://www.springer.com/us/book/9781493934645: Спрингер. 
  3. ^ Хублер, Алфред; Белкин, Андреy; Безрyадин, Алеxеy (2. 1. 2015). „Ноисе индуцед пхасе транситион бетwеен маxимум ентропy продуцтион струцтурес анд минимум ентропy продуцтион струцтурес?”. Цомплеxитy. 20 (3): 8—11. Бибцоде:2015Цмплx..20ц...8Х. дои:10.1002/цплx.21639. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Б. Броглиато, Р. Лозано, Б. Масцхке, О. Егеланд, Диссипативе Сyстемс Аналyсис анд Цонтрол. Тхеорy анд Апплицатионс. Спрингер Верлаг, Лондон, 2нд Ед., 2007.
  • Давиес, Паул Тхе Цосмиц Блуепринт Симон & Сцхустер, Неw Yорк 1989 (абридгед— 1500 wордс) (абстрацт— 170 wордс) — селф-организед струцтурес.
  • Пхилипсон, Сцхустер, Моделинг бy Нонлинеар Дифферентиал Еqуатионс: Диссипативе анд Цонсервативе Процессес, Wорлд Сциентифиц Публисхинг Цомпанy 2009.
  • Пригогине, Илyа, Тиме, струцтуре анд флуцтуатионс. Нобел Лецтуре, 8 Децембер 1977.
  • Ј.C. Wиллемс. Диссипативе дyнамицал сyстемс, парт I: Генерал тхеорy; парт II: Линеар сyстемс wитх qуадратиц супплy ратес. Арцхиве фор Ратионале мецханицс Аналyсис, вол.45, пп. 321–393, 1972.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]