Циклон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Циклон над Исландом

Циклон (грч. kyklon - који се креће, обрће) је подручје сниженог притиска у атмосфери. Означава се словом N (или C). на баричким картама се представљају системом концетричних изобара овалних или кружних облика.

Развој и особине циклона[уреди]

Ваздух у циклонском пољу струји од крајева према средишту, због концентрације почиње се издизати и хладити, па настају услови за настанак падавина. Циклон доноси промењиво време и падавине. У циклону је притисак ваздуха обично нижи од 101,3 кило-паскала. Ваздух у циклонама се креће у смеру супротном од кретања казаљке на сату.

У Европи циклони се углавном крећу од запада према истоку, али има и одступања. Пре циклона обично дуне слаб до умерен југо или југозападњак, а два до три дана пре њеног доласка на небу се могу уочити високи облаци цируси, који су иначе носиоци лошег времена. Пред пролазак циклона задува обично хладнији ветар са севера или са северозапада и то због ширења антициклоналног гребена и доласка лепшег времена.

Типови циклона[уреди]

Циклон Катарина

Постоје два оснвна типа циклона, у зависноти од климатског појаса у којем се јављају:

(Јавља се у у екваторијалним и тропским ширинама у чијем је средишту најнижи притисак. Праћени су јаким кишама и пљусковима и прати их олујан ветар који неретко достиже брзину од 70 m/s. Такви циклони се јављају између јуна и октобра. Величина у пречнику им се креће од 100 до 300 km).

  • вантропски циклон

(Везан је за умерене и поларне ширине и развија се у арктикарктичким пределима. Већина циклона је овог типа. Већих су просторних размера и немају олујна својства као тропски циклон)

Локални циклони[уреди]

Циклонски ветрови имају различите називе и неким деловима света.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005)': Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Дукиш, Душан (2006): Климатологија, Географски факултет, Београд


Спољашње везе[уреди]