Домен ефектора смрти
| Домен ефектора смрти | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Структура ФАДД (Морт1) домен ефектора смрти.[1] | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | ДЕД | ||||||||
| Пфам | ПФ01335 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР001875 | ||||||||
| СМАРТ | ДЕД | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПС50168 | ||||||||
| СЦОП | 1а1з | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1а1з | ||||||||
| ЦДД | цд00045 | ||||||||
| |||||||||
Домен ефектора смрти (ДЕД) је протеински интеракциони домен који регулише низ ћелијских сигналних путемва.[2] ДЕД домен је присутан у неактивним прокаспазама (цистенским протеазама) и протеинима који регулишу активацију каспаза у апоптозној каскади, као што је ФАДД. ФАДД регрутује прокаспазу 8 и прокаспазу 10 у смрћу индуковани сигнални комплекс (ДИСЦ). То је посредовано хомотипном интеракцијом између прокаспазе ДЕД и друге ДЕД која је домен ефектора смрти у адаптерском протеину који је директно асоциран са активираним ТНФ рецепторима. Формирање комплекса омогућава протеолитичку активацију прокаспазе и активну форму каспазе која узрокује иницијацију апоптозе (ћелијску смрт). Структурно, ДЕД домен је поткласа протеинског мотива познатог као савијање смрти, и садржи шест алфа хеликса, који подсећају на структуру домена срмти.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Еберстадт M; Хуанг Б; Цхен З; et al. (1998). „NMR structure and mutagenesis of the FADD (Mort1) death-effector domain”. Nature. 392 (6679): 941—5. PMID 9582077. doi:10.1038/31972.
- ^ Valmiki MG, Ramos JW (2009). „Death effector domain-containing proteins”. Cell. Mol. Life Sci. 66 (5): 814—30. PMID 18989622. doi:10.1007/s00018-008-8489-0.