Доминантност леве руке и здравље

С Википедије, слободне енциклопедије
Доминантност руке је склоност неке особе да чешће употребљава једну руку

Доминантност леве руке је склоност неке особе да за извођење већине актив­ности употребљава чешће леву руку него десну. Доминантност једне руке сматра се најочигледнијим приме­ром церебралне латерализације, која је искључи­во и једино карактеристична за човека.[1] Леворукост је један од најчешћих облика доминантности једне руке.

I поред многобројних експерименаталних истраживања, међу истраживачима и даље није постигнута сагла­сност о томе ко се може сматрати леворуком особом, који је проценат леворуких особа у општој популацији и која је етиологи­ја здравствене доминантности леворукости. Леворуке особе, према подацима из литературе, чине 6­-14% свет­ске популације.[2][3][4]

Функционални однос доминантне и недоминантне руке[уреди | уреди извор]

Доминантна латерализованост означава појаву водећег уда или водећег чула при вршењу сложених психомоторних активности. Доминантна латерализованост се најчешће јавља као дешњачка. При обављању активности једна рука води бимануелну активност, а друга је прати. Таква рука је са знатно бољом издиференцираношћу могућности за извођење психомоторне активности, док јој она друга јој помаже придржавањем. Процес сазревања доминације удова у манипулативном пољу се завршава негде између шесте и осме године живота.[5][6]

Доминантном руком се сматра она која се чешће користи, која је бржа и прецизнија при обављању мануелних задатака. За оптималну функцију руке у активностима дневног живота неопходан је очуван обим покрета у свим зглобовима руку, контрактилне способности мишића, издржљивост, као и функције хватања. Карактеристике стиска шаке се релативно могу предвидети јер су у директној вези са морфолошком структуром, утренираношћу, кондицијом, здравственим и физиолошким стањем у време њеног тестирања.[7] За разлику од снаге стиска шаке издржљивост је способност која се не може предвидети на основу антропометријских мерења.

Иако постоји скоро неприметна разлика у морфолошким карактеристикама између доминантне и недоминантне руке, истраживања показују супериорност у испољавању максималне силе у корист доминантне руке.[8][9]

Доминантност леве руке као здравствени ризик[уреди | уреди извор]

Леворукост као фактор ризика код разли­читих развојних и здравствених поремећаја, повређивања и скраћења дужине живота изучавана је у бројним научним студијама. Најубедливији научни докази су повезаност доминантне леворукости са деформи­тетима кичменог стуба код деце у пубертету и са повређивањем у општој популацији.

Међутим, постоји и контроверзност међу резултатима досадашњих истраживања, код којих се повезује леворукост са говорно­језич­ким, имунолошким и психијатријским поремећајима и сексуалним понашањем. Ово би се могло об­јаснити неусаглашеношћу истраживача да ли је писање левом руком довољан критеријум за доминантну леворукост или је неопходно испитивање и других параметара за про­цену латерализованости.

Хипотезе о утицају леворукости на здравље[уреди | уреди извор]

У научној литератури доминантност једне руке до­води се у везу с развојним поремећајима, као што су аутизам, дислексија и муцање, разни здравствени поремећаји ко­јима се може објаснити хипотетички скра­ћен животни век особа са доминацијом једне руке (нпр. код леворуких људи).[10][11]

Ме­ђутим, супротстављена истраживања негирају ове тврдње и сматрају да се доминантност једне руке, као нпр. леворукост, не може увек сматрати патолошким показате­љем, и да она није повезана са здравстве­ним проблемима и несрећним случајевима,[12] односно скраћеним животним веком таквих особа.[13]

Могући етиолошки фактори који могу бити од утицаја на здравље доминантно леворуких особа[уреди | уреди извор]

Као могући етиолошки фактори који могу бити од утицаја на развој одређених поремећаја и понашање код доминантно леворуких особа у литератури се наводе: сексуално понашање, трауматизам, деформитети кичменог стуба, говорнојезички, имунолошки, неуропсихијатријски и други здравствени поремећаји.

Говорнојезички поремећаји[уреди | уреди извор]

Као доминантна хемисфера мозга сматра се она која је првенствено одговорна за обраду језика. У 95% дешњака она је на левој страни, а 2% на десној. У 3% случајева језички центар је подељен у две хемисфере.

Као доминантна хемисфера мозга сматра се она која је првенствено одговорна за обраду језика. У 95% дешњака она је на левој страни, а у 2% на десној. У 3%, случајева језички центар је подељен у две хемисфере. Код већина леворуких језички центар је лево, односно у 70% случајева контролише говор, у 15%, случајева контрола говора дистрибуирана је у обе хемисфере, а у 15% десна хемисфера контролише говор. Дакле, постоји нека корелација између доминантности хемисфере и оне стране мозга која контролише јаку руку. Међутим, језички центар се налази у већине леворуких на левој страни, која је одговоран за слабу десну руку. Стога, не постоји јасна законитост при обједињавању самовоље и латералности.[14]

Лева хемисфера мозга је, према томе, најчешће доминантна за вербалне функције – говор и језик. У њој се налазе центри за разумевање говора и вербално изражавање; њено оштећење доводи до сметњи у читању, писању и рачунању (усменог). Оштећења леве хемисфере мозга доводе и до слабљења вербалног памћења (нпр. памћења прича или бројева) и потешкоћа у оријентацији десно – лево. Она је такође задужена за аналитичко мишљење и формирање појмова или концептуализацију. Она обрађује податке на начин да ради секвенцијалну обраду података, односно временску анализу информација и повезивање узрока и последица. Истраживања спроведена код болесника са оштећењем леве хемисфере показују да такви болесници имају потешкоће у вербалној комуникацији (проблеми с рецептивним и експресивним говором, дефицити вербалног памћења).[15]

У говорно­језичке поремећаје за које се сматра да су повезани са леворукошћу истраживана је дислекси­ја – неспособност читања услед поремећаја схватања онога што је прочитано.[16]

  • У својим истраживањима Гешвинд (Гесцхwинд) и Беан (Бехан), која су два пу­та понављали на различитим популаци­јама, они су добили врло сличне резултате, у којима је једанаест пута више особа са дислексијом међу леворукима, него ме­ђу деснорукима.[17] Та­кође се наводи да међу леворуким особа­ма има девет пута више оних са проблемима у учењу него међу деснорукима.
  • Бидерман (Биедерман) и сарадници у својим истраживањима ни­су утврдили ову повезаност.[18]
  • Најновија изтраживања показују да је дислексија по својој суштини поремећај унутар говорног система, или посебне супкомпоненте овога система – фонолошког процесуирања.
  • Салвесен (Салвесен) и Маринац ­Дабић (Маринац­ Дабиц)[19] до­воде у везу леворукост код новорођене деце са учесталим ултра­звучним прегледима мајке током трудноће. Ове прегледе они доводе и у везу и појавом дислек­сије.
  • Када је у питању муцање, Гешвинд и Галабурда (Галабурда) су утврдили да је оно пет пута чешће код доминантно леворуких,[16] мада у својим истраживањима Салиховић и Синановић [20]ни­су потврдили ову повезаност. Постоје и спорна мишљења о развоју муцања и дис­лексије код леворуких особа, посебно она са превежбавањем и премештањем активности на десну руку.[21] Мада је код већег броја леворуких особа мождана доминација претрпела такве промене у смислу преузимања доминантне улоге над супротним регијама, они немају никаквих потешкоћа у гово­ру, читању и писању.[17]

Развој савремених дијагностичких поступака, посебно функционалне магнетне резонанције, омо­гућио је боља сазнања о неуробиолошким знаци­ма дислексије, посебно код оштећења два задња мождана система леве хемис­фере (паријето­темпоралног и окципито­темпоралног) са компензаторним ангажо­вањем предњих можданих система.[22]

Имунолошки поремећаји[уреди | уреди извор]

Бројна истраживања доводе у везу леворукост и разли­чите врсте имунолошких поремећаја. Етиологија повезаности доминантне леворукости највише је приказивана Гешвинд– Галабурдинговим моделом.[23] У овом моделу описани су ефекти хемијских промена у интраутерином развоју, по којима је леворукост чешћа код особа мушког пола, као и да су говорни поремећаји и тешкоће при читању и разуме­вању текста чешћи код мушкараца, јер су иму­нолошки поремећаји и друге болести чешћие код лево­руких особа.

Ови резултати су у складу са хипотезом да фактори који утичу на латера­лизацију такође утичу и на развој имунолошког систе­ма, што у каснијем развоју може да доведе до повећане учесталости имуно­лошких поремећаја код леворуких људи.

Ево још неких открића која повезују леворукост са имунолошким поремећајина:

  • Међу лево­руким особама има више астматичара и особа атопијске конституције.[16] На ово указује Кромидас (Кроммyдас), који је са сарадницима утврдио да се бронхијална астма чешће јавља код леворуке де­це.[24]
  • Особе које па­те од алергија у већем проценту су доминантно леворуке, према тврдњама С.Корена.[10]
  • Виише леворуких особа је међу онима који пате од уртикарије и екцема, према истраживањима Смита (Смитх).[25]
  • Утврђе­на је и корелација између леворукости и аутоимуних обољења­, као што су Кронова болест, Хаши­мотов тиреоидитис и улцерозни колитис, али не и са системским еритематоидним лупусом.[26][27][28]
  • Леворукост је, према неким запажањима, чешћа код деце код које се у раном детињству чешће јављају алергије.[29][30]

Међутим, Зац (Сатз) и Зопер (Сопер),[31] као и Де­ латолас (Деллатолас) и други,[32] оповргавају по­везаност леворукости и имунолошке болести. Мек­ Манус (МцМанус) и Висоцки (Wyсоцки) су указали на то да леворукост није повезана с алергијама, али је број оболелих од артритиса код њих највиша.[33]

Сексуално понашање[уреди | уреди извор]

  • Како је хомо­сексуализам значајно више повезан са ризиком од ХИВ инфекције и обољевања од сиде, једно од истраживања говори о то­ме да су леворуке особе подложније ХИВ инфекцији, као и да имају мање могућности да се ова инфекција даље развије.[34]
  • С.Корен је међу првима довео у везу леворукост и хомосексуали­зам,[35] а Готестам (Готестам) и сарадници наводе да је однос између леворуких и десноруких хомосек­суалаца 17,5% према 8,4%.[36]

Оваква тумачења захтевају даља ис­траживања и прецизније доказе.

Трауматизам[уреди | уреди извор]

Како су сви кућни апарати и индустријске машине, аутомобили, грађевинске машине итд.­ произведене за десноруку популацију, зато бројна до данас спроведена истраживања, доводе у везу леворукост и повређивње са овим конструктивним решењима.

  • Према истраживањима Корена (Цо­рен) код леворуких особа, у по­ређењу са деснорукима, у 90% случајева постоји могућност да се леворуке особе повреде у несрећним случајевима, а шест пута већа да умру од тих повреда.
  • Персон (Перссон) и Алебек (Ал­лебецк) код леворуких особа у спроведеним истраживањима установили су благо повишен ризик током управљања моторним возилима.[37] Тако нпр. леворуки Индијици имају чешће саобраћајне удесе од десноруких.[38]
  • У раду са индустриј­ским машинама леворуки се чешће повређују од дешњака.
  • Спортске повреде су такође чешће код доминантно леворуких особа.[39]
  • Доминантно леворуке особе према бројним истраживањима, имају већу мо­гућност да задобију повреде главе у тучама, на раду, у току саобра­ћајних несрећа и током спортских активности,[40] али и преломе костију.[41]
  • Грејем (Грахам) указује на леворукост као један од фактор ризика за повређивање код деце.[42]

Неуропсихијатриски поремећаји[уреди | уреди извор]

  • Према истраживањима Корена, Гешвинда и Галабурде, међу ле­воруким особама има више оних који пате од мигрене.[16][10] Када је у питању женско-мушки однос код леворуких особа које пате од мигрене, једно истраживање показало је да је међу леворуким женама доминација левог ока значајно мања, у односу на особе мушког пола код којих је ова корелација значајна.[43]
  • Леворукост и кластер­главобоије у својим истраживањима повезује Месингер (Мессингер) са сарадницма.[44] Међутим, Херинг (Херинг) сматра да нема директне повезаности између мигрене, тензионе главобоље и леворукости.[45]
  • У својим истраживањима Месери (Мессери) наводи да је доминантна леворукост повезана са неурозама,[46] док је Дилон (Диллон) утвр­дио да се код леворуких мушкараца нешто чешће јављају и други психолошки поремећаји.[47]
  • Повеза­ност леворукости са анксиозношћу такође је утврђена је код одраслих, али и код деце.[48][49] Док у својој студији Меркелба­х (Мерцкелбацх) негира зна­чајну повезаност леворукости са анксиозним пореме­ћајима.[50]
  • Тејлор (Таyлор) и Амир (Амир) нису уочили везу између леворукости и психоза,[51] мада је забележен већи проце­нат доминантно леворуких међу особама оболелим од депресивне психозе и схизофреније.[52][53]
  • Корен и Серлеман (Сеарлеман) наводе да доминантно леворуке особе чешће имају потешкоће са успављивањем, и чешће се буде током ноћи.[54]

Деформитети кичменог стуба[уреди | уреди извор]

  • Леворукост као могући фактор ризика може утицати на­ развој деформитета кичменог стуба код деце у пубертету, посебно уз непоштовање санитарно-­хигијен­ских услова у школској средини.
  • Нисинен (Ниссинен), са својим сарадницима, је међу првма указао да леворукост као фактор ризика може бити од утицаја за настанак грудне хиперкифозе у току наглог развоја у пубертету.[55]
  • Према неким истраживањима леворукост може бити и један од фактора ризика за настајање сколиозе код девојчи­ца у пубертету.[56]

Остали здравствени поремећаји[уреди | уреди извор]

Доминантна леворукост, према досадашњим истраживањима, пове­зана је са шећерном болести (нешто израженије код мушкараца), ар­теријском хипертензијом, апнеом у сну, умокравањем у сну и Дауновим синдромом.[17]

Међутим, и код ових тврдњи потребна су допунска истраживања како би се ове сумње и науч­но потврдиле.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миленковић С. Истраживање здравствених и социјалних аспеката леворукости код средњошколске омладине [докторска дисертација]. Београд: Медицински факултет; 2007.
  2. ^ Миленковић С, Белојевић Г, Коцијанчић Р. Етиолошки чиниоци леворукости. Срп Арх Целок Лек. 2005; 133(11­12):532­4.
  3. ^ Миленковић С, Роцк D, Драговић M, Јанца А. Сеасон оф биртх анд хандеднесс ин Сербиан хигх сцхоол студентс. Анн Ген Псyцхиатрy. 2008; 30(7):2.
  4. ^ Драговиц M, Миленковиц С, Хаммонд Г. Тхе дистрибутион оф ханд преференце ис дисцрете: а таxометриц еxаминатион. Бр Ј Псyцхол. 2008; 99(4):445­59.
  5. ^ Бојанин, С. (1985). Неуропсихологија развојног доба и општи реедуокативни метод. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1985, пп. 69, 73
  6. ^ „Ис хандеднесс детерминед бy генетицс?: МедлинеПлус Генетицс”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). 
  7. ^ Колеy, С., Сингх, С., & Каур, С. (2011). А студy оф арм антхропометриц профиле ин Индиан интеруниверситy баскетбалл плаyерс. Сербиан Јоурнал оф Спортс Сциенцес, . 5 (1): 35—40.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  8. ^ Аоки, Х. & Демура, С. (2008). Цхарацтеристицс анд латерал доминанце оф ханд грип анд елбоw флеxион поwерс ин yоунг мале адултс. Јоурнал оф Пхyсиологицал Антхропологy, 27 (4), 201-206.
  9. ^ Ивановиц, Ј., Коропановски, Н., Вуцковиц, Г., Јанковиц, Р., Миљус, D., Маринковиц, Б., Атанасов, D., Благојевиц, M., & Допсај, M. (2009). Фунцтионал диморпхисм анд цхарацтеристицс цонсидеринг маxимал ханд грип форце ин топ левел атхлетес ин тхе Републиц оф Сербиа. Газзетта Медица Италиана Арцхивио пер ле Сциензе Медицхе, 168 (5), 297-310.
  10. ^ а б в Цорен С. Лефт Хандер: Еверyтхинг Yоу Неед то Кноw Абоут Лефтхандеднесс. Лондон: Јохн Мурраy; 1992.
  11. ^ Реисс M, Реисс Г. Медицал проблемс оф хандеднесс. Wиен Мед Wоцхенсцхр. 2002; 152(5­6):148­52.
  12. ^ Мерцкелбацх Х, Мурис П, Коп WЈ. Хандеднесс, сyмптом репортинг, анд аццидент сусцептибилитy. Ј Цлин Псyцхол. 1994; 50(3):389­92.
  13. ^ Пето Р. Лефт хандеднесс анд лифе еxпецтанцy. Цасуал инференцес цан нот бе трустед. БМЈ. 1994; 308(6925):408.
  14. ^ Колб Б, Wисхаw ИQ.(1990) Фундаменталс оф хуман неуропсyцхологy. Неw Yорк: Фрееман.
  15. ^ Љиљана Пачић-Турк, Мирна Костовић -Срзентић, Клиничка неуропсихологија, Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2011) Загреб
  16. ^ а б в г Гесцхwинд Н, Галабурда АМ. Церебрал латерализатион: биологицал мецханисмс, ассоциатион анд патхологy: I. А хyпотхесис анд а програм фор ресеарцх. Арцх Неурол. 1985; 42:428­59.
  17. ^ а б в Гесцхwинд Н, Бехан П. Лефт­хандеднесс: ассоциатион wитх иммуне дисеасе, миграине, анд девелопментал леарнинг дисордер. Проц Натл Ацад Сци У С А. 1982; 79(16):5097­100.
  18. ^ Ј. Но цонфирматион оф Гесцхwинд’с хyпотхесис оф ассоциатионс бетwеен реадинг дисабилитy, иммуне дисордерс, анд мотор преференце ин АДХД. Ј Абнорм Цхилд Псyцхол. 1995; 23(5):545­52.
  19. ^ Маринац­Дабиц D, Крулеwитцх ЦЈ, Мооре РМ. Тхе сафетy оф пренатал ултрасоунд еxпосуре ин хуман студиес. Епидемилогy. 2002; 13(3 Суппл):С19­22.
  20. ^ Салиховиц Н, Синановиц О. Стуттеринг анд лефт­хандеднесс. Мед Арх. 2000; 54(3):173­5.
  21. ^ Паул D. Лефт­Хандед Хелплине. Манцхестер: Деxтрал Боокс; 1994.
  22. ^ Схаywитз СЕ, Схаywитз БА. Дyслеxиа (специфиц реадинг дисабилитy). Биол Псyцхиатрy. 2005; 57(11):1301­9.
  23. ^ Гесцхwинд Н, Галабурда АМ. Церебрал латерализатион: биологицал мецханисмс, ассоциатион анд патхологy: I. А хyпотхесис анд а програм фор ресеарцх. Арцх Неурол. 1985; 42:428­59.
  24. ^ Кроммyдас Г, Гоургоулианис КИ, Андреоу Г, Молyвдас ПА. Лефт­хандеднесс ин астхматиц цхилдрен. Педиатр Аллергy Иммунол. 2003; 14(3):234­7.
  25. ^ Смитх Ј. Лефт­хандеднесс: итс ассоциатион wитх аллергиц дисеасе. Неуропсyцхологиа. 1987; 25(4):665­74.
  26. ^ Сеарлеман А, Фугагли АК. Суспецтед аутоиммуне дисордерс андлефт­хандеднесс евиденце фром индивидуалс wитх диабетес, Цхрохн’с дисеасе анд улцеративе цолитис. Неуропсyцхологиа. 1987; 25(2):367­74.
  27. ^ Марx ЈЛ. Аутоиммунитy ин лефт­хандерс. Сциенце. 1982; 217:141­4.
  28. ^ Салцедо ЈР, Спиеглер БЈ, Гибсон Е, Магилавy ДБ. Тхе аутоиммуне дисеасе сyстемиц лупус ерyтхематоус ис нот ассоциатед wитхлефт­хандеднесс. Цортеx. 1985; 21:645­7.
  29. ^ Тиросх Е, Стеин MM, Харел Ј. Релатионсхип бетwеен лефт­хандеднесс анд аллергиц сyмптоматологy. Ј Цхилд Неурол. 1997; 12(3):165­8.
  30. ^ Морфит НС, Wеекес НY. Хандеднесс анд иммуне фунцтион. Браин Цогн. 2001; 46(1­2):209­13.
  31. ^ Сатз П, Сопер Х. Лефт­хандеднесс, дyслеxиа анд аутоиммуне дисордер: а цритиqуе. Ј Цлин Еxп Неуропсyцхол. 1986; 8:453­8.
  32. ^ Деллатолас Г, Аннеси I, Јаллон П, Цхаванце M, Леллоуцх Ј. Ан епидемиологицал рецонсидератион оф тхе Гесцхwинд­Галабурда тхеорy оф церебрал латерализатион. Арцх Неурол. 1990; 47(7):778­82.
  33. ^ МцМанус ИЦ, Wyсоцки ЦЈ. Лефт­хандерс хаве а лоwер преваленце оф артхритис анд улцер. Латералитy. 2005; 10(2):97­102.
  34. ^ Марцхант­Хаyцоx СЕ, МцМанус ИЦ, Wилсон ГД. Лефт­хандеднесс, хомосеxуалитy, ХИВ инфецтион анд АИДС. Цортеx. 1991; 27(1):49­56.
  35. ^ Цорен С. Тхе Лефт­Хандер Сyндроме: Тхе Цаусес анд Цонсеqуенцес оф Лефт­Хандеднесс. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс; 1992.
  36. ^ Готестам КО, Цоатес ТЈ, Екстранд M. Хандеднесс, дyслеxиа анд тwиннинг ин хомосеxуал мен. Инт Ј Неуросци. 1992; 63(3­4):179­86.
  37. ^ Перссон ПГ, Аллебецк П. До лефт­хандерс хаве инцреасед морталитy? Епидемиологy. 1994; 5(3):337­40.
  38. ^ Дутта Т, Мандал МК. Ханд преференце анд аццидентс ин Индиа. Латералитy. 2006; 11(4):368­72.
  39. ^ Стеллман СД, Wyндер ЕЛ, ДеРосе ДЈ, Мусцат ЈЕ. Тхе епидемиологy оф лефт­хандеднесс ин а хоспитал популатион. Анн Епидемиол. 1997; 7(3):167­71.
  40. ^ Зверов Y, Аделоyе А. Лефт­хандеднесс ас а риск фацтор фор хеад ињуриес. Еаст Афр Мед Ј. 2001; 78(1):22­4.
  41. ^ Луеттерс CM, Келсеy ЈЛ, Кееган ТХ, Qуесенберрy ЦП, Сиднеy С. Лефт­хандеднесс ас а риск фацтор фор фрацтурес. Остеопорос Инт. 2003; 14(11):918­22.
  42. ^ Грахам ЦЈ, Дицк Р, Рицкерт VI, Гленн Р. Лефт­хандеднесс ас а риск фацтор фор унинтентионал ињурy ин цхилдрен. Педиатрицс. 1993; 92(6):823­6.
  43. ^ Авqул Р, Дане С, Улви Х. Хандеднесс, еyеднесс анд цроссед ханд­еyе доминанце ин мале анд фемале патиентс wитх миграине wитх анд wитхоут аура: а пилот студy. Перцепт Мот Скиллс. 2005; 100(3 Пт 2):1137­42.
  44. ^ Мессингер ХБ, Мессингер MI, Кудроw L, Кудроw LV. Хандеднесс анд хеадацхе. Цепхалгиа. 1994; 14(1):64­7.
  45. ^ Херинг Р. Миграине, тенсион хеадацхе анд лефт­хандеднесс. Цепхалгиа. 1995; 15(2):145­6.
  46. ^ Мессери Е. Цоррелатионс бетwеен лефт­хандеднесс анд неуросис. Минерва Педиатр. 1970; 22(45):2231.
  47. ^ Диллон КМ. Латерал преференце анд студент’с wорриес: а цоррелатион. Псyцхол Реп. 1989; 65(2):496­8
  48. ^ Хицкс РА, Пеллегрини РЈ. Хандеднесс анд анxиетy. Цортеx. 1978; 14(1):119­21.
  49. ^ Цхуприков АП, Корзакова СЕ. Цлиницал феатурес оф неуросес ин лефт­хандед цхилдрен. Зх Невропатол Пскхиатр. 1985; 85(10):1516­21.
  50. ^ Мерцкелбацх Х, деРуитер C, Олфф M. Хандеднесс анд анxиетy ин нормал анд цлиницал популатион. Цортеx. 1989; 25(4):599­606.
  51. ^ Таyлор МА, Амир Н. Синистер псyцхотицс. Лефт­хандеднесс ин сцхизопхрениа анд аффецтиве дисордер. Ј Нерв Мент Дис. 1995; 183(1):3­9.
  52. ^ Елиас Љ, Сакциер ДМ, Гуyлее МЈ. Хандеднесс анд депрессион ин университy студентс: а сеx бy хандеднесс интерацтион. Браин Цогн. 2001; 46(1­2):125­9.
  53. ^ Драговић M, Хаммонд Г. Хандеднесс анд сцхизопхрениа:а qуантитативе ревиеw оф евиденце. Ацта Псyцхиатр Сцанд. 2005; 111(6):410­9.
  54. ^ Цорен С, Сеарлеман А. Лефт сидеднесс анд слееп диффицултy: тхе алинормал сyндроме. Браин Цогн. 1987; 6(2):184­92.
  55. ^ Ниссинен M, Хелиöваара M, Сеитсамо Ј, Поусса M. Лефт­ Хандеднесс анд риск оф тхорациц хyперкyпхосис ин препубертал сцхоолцхилдрен. Инт Ј Епидемиол. 1995; 24(6):1178­81.
  56. ^ Миленковић С, Коцијанчић Р, Белојевић Г. Лефт хандеднесс анд спине деформитиес ин еарлy адолесценце. Еур Ј Епидемиол. 2004; 19(10):969­72.


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dominantnost_leve_ruke_i_zdravlje&oldid=27447962”