Елизабет Пинкни

С Википедије, слободне енциклопедије
Elizabet Pinkni
Датум рођења(1722-12-28)28. децембар 1722.
Место рођењаBritish West Indies
Датум смрти27. мај 1793.(1793-05-27) (70 год.)

Elizabet Pinkni (engl. Elizabeth Lucas Pinckney; 17221793) иноваторка је индиго плаве боје.

Елизабет Пинкни била је четврто дете чувеног британског официра Џорџа Лукаса. Рођена је на острву Антигва у области Кариба, што јој је омогућило да се још у раној младости упозна са различитим биљним врстама и развије љубав према ботаници.

Елиза, како су је звали, говорила је француски, свирала је флауту и била је добар познавалац дела Милтона, Вирџила и Лока. До револуционарног открића, дошла је када је на захтев свога оца истраживала биљке које би могле бити успешан увозни производ у Великој Британији.

Детаљним проучавањем биљног света, препоручила је оцу биљку Индигоферу, која до тада није била коришћена, а која је производила, у то време, ретку, природну плаву боју.

Отац је на својим плантажама засадио Индигоферу и врло брзо постао највећи снабдевач британске текстилне индустрије, која је била у вратоглавом порасту. Боја произведена од Индигофере, после пиринча, постала је највећи увозни производ у Британију.

Елизабет Пинкни је била мајка троје деце. Њена два сина, Чарлс и Томас, били су генерали у служби Џорџа Вашингтона, а Чарлс је чак два пута 1804. и 1808. године био кандидат за председника Сједињених Америчких Држава. Оба пута је изгубио, први пут од Џеферсона, а други пут од Медисона. На Елизабетином погребу ковчег је носио лично Џорџ Вашингтон.

Извори[уреди | уреди извор]

Literatura[уреди | уреди извор]

  • South Carolina Historical Magazine, Vol. 99:3 (July 1998). Special issue on Eliza Lucas Pinckney, featuring three academic articles and three previously unpublished letters.
  • “Eliza Lucas Pinckney” in G. J. Barker Benfield and Catherine Clinton, eds., Portraits of American Women: From Settlement to the Present, New York: Oxford University Press, 1998.
  • Ravenel, Harriott Horry. Eliza Pinckney, New York: Scribnerís, 1896.