Етил протокатехуат

С Википедије, слободне енциклопедије
Етил протокатехуат[1]
Називи
IUPAC назив
Etil 3,4-dihidroksibenzoat
Други називи
Етил естар 3,4-дихидроксибензојеве киселина
ЕДХБ
Етил-3,4-дихидроксибензоат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.021.391
EC број 223-529-0
  • CCOC(=O)C1=CC(=C(C=C1)O)O
Својства
C9H10O4
Моларна маса 182,17 g/mol
Агрегатно стање бели или бледо смеђе жути, кристални прах; без мириса или са слабим мирисом сличним фенолу
Тачка топљења 132-135 °C
Тачка кључања 357-358°C[4]
Нерастворан у води; растворан у етанолу
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Етил протокатехуат је фенолно једињење. Он је присутан у кикирикију.[5][6] Он се исто тако јавља у вину.[7] Он је Етанолни естар протокатехуинске киселине.

Ово једињење је инхибитор пролил 4-хидроксилазе[8] и може се користити за заштиту миокарда.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ethyl protocatechuate on FAO website[мртва веза]
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Ethyl protocatechuate on www.thegoodscentscompany.com
  5. ^ Хуанг, С. C.; Yен, Г. C.; Цханг, L. W.; Yен, W. Ј.; Дух, П. D. (2003). „Идентифицатион оф ан Антиоxидант, Етхyл Протоцатецхуате, ин Пеанут Сеед Теста”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 51 (8): 2380—2383. ПМИД 12670184. дои:10.1021/јф0210019. 
  6. ^ Yен, W. Ј.; Цханг, L. W.; Дух, П. D. (2005). „Антиоxидант ацтивитy оф пеанут сеед теста анд итс антиоxидативе цомпонент, етхyл протоцатецхуате”. ЛWТ - Фоод Сциенце анд Тецхнологy. 38 (3): 193. дои:10.1016/ј.лwт.2004.06.004. 
  7. ^ Бадерсцхнеидер, Б.; Wинтерхалтер, П. (2001). „Исолатион анд Цхарацтеризатион оф Новел Бензоатес, Циннаматес, Флавоноидс, анд Лигнанс фром Риеслинг Wине анд Сцреенинг фор Антиоxидант Ацтивитy”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 49 (6): 2788—2798. ПМИД 11409967. дои:10.1021/јф010396д. 
  8. ^ Wанг, Ј.; Бусс, Ј. L.; Цхен, Г.; Понка, П.; Пантопоулос, К. (2002). „Тхе пролyл 4-хyдроxyласе инхибитор етхyл-3,4-дихyдроxyбензоате генератес еффецтиве ирон дефициенцy ин цултуред целлс”. ФЕБС Леттерс. 529 (2–3): 309—312. ПМИД 12372619. дои:10.1016/С0014-5793(02)03389-6. 
  9. ^ Пхилипп, С.; Цуи, L.; Лудолпх, Б.; Келм, M.; Сцхулз, Р.; Цохен, M. V.; Доwнеy, Ј. M. (2005). „Десфероxамине анд етхyл-3,4-дихyдроxyбензоате протецт мyоцардиум бy ацтиватинг НОС анд генератинг митоцхондриал РОС”. АЈП: Хеарт анд Цирцулаторy Пхyсиологy. 290 (1): Х450—Х457. ПМИД 16155105. дои:10.1152/ајпхеарт.00472.2005. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]