Етанол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етанол
IUPAC име
Други називи етил алкохол; хидроксиетан; алкохол за пиће; етил хидрат
Идентификација
CAS регистарски број 64-17-5
MeSH Ethanol
RTECS KQ6300000
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула CH3CH2OH
Моларна маса 46.06844(232) g/mol
Агрегатно стање безбојна бистра течност
Густина 0.789 g/cm³, течност
Тачка топљења

−114.3 °C (158.8 K)

Тачка кључања

78.4 °C (351.6 K)

Растворљивост у води потпуна
pKa 15.9
Вискозност 1.200 mPa·s на 20.0 °C
Диполни момент 5.64 fC·fm (1.69 D) (гас)
Опасност
ЕУ-класификација Запаљив (F)
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
2
1
 
Р-ознаке R11
С-ознаке (S2), S7, S16
Тачка паљења 286.15 K (13 °C или 55.4 °F)
Сродна једињења



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Етанол је органско хемијско једињење које чине угљеник, водоник и једна OH-група, односно представник алкохола.[1] Раније се називао етил-алкохол.

Често се ово једињење народним говором назива само алкохол или шпиритус, иако је то само један представник читаве класе алкохолних једињења. Он је главни састојак и свих алкохолних пића.

Добијање етанола[уреди]

Алкохол се најчешће добија алкохолним врењем шећера, а добијени етанол се означава као аграр- или биоетанол. Ограничвајући фактор у добијању биоетанола је отпорност микроорганизама који га производе (квасац угине при концентрацији етанола од 18%) па је за добијање жестоких алкохолна пића неопходна редестилација. Етанол се може произвести и синтезом из воде и етена у присуству сумпорне киселине као катализатора.

Смеша 95,57% етанола и 4,43% воде чини азеотропну смешу, па се већа концентрација етнола не може добити дестилацијом при атмоферском притиску, већ се за добијање 100% (апсолутног) етанола користе друге методе.

Физичке и хемијске особине[уреди]

Етанол је лако испарљива, запаљива провидна течност специфичног оштрог мириса. Присутна хидроксилна група учествује у стварању водоничних веза условљавајући мању испарљивост етанола у односу на неполарна једињења сличне молекулске масе. Добар је растварач, меша се са водом у свим односима, а раствара велики број како поларних тако и неполарних једињења. При мешању етанола и воде долази до контракције запремине (1 литар етанола и 1 литар воде дају 1,92 литара смеше). Густина етанола зависи од тепературе, и креће се од 0,80 g/cm3 на 0 °C до 0,75 g/cm3 на 60 °C. Индекс преламања 100%-тног етанола износи nD20=1,3613.

Хемијске особине етанола исте су као код других алкохола.

Фармакологија[уреди]

Етанол модификује понашање људи па спада у психоактивне супстанце.

Етанол се ресорбује из желуца и танког црева одакле доспева у јетру. На ресорпцију алкохола утиче унос друге хране и пића (масти умањују брзину ресорпције, док је газирана пића убрзавају). Приликом уноса, етанол може оштетити слузокожу желуца, растварањем мукусног слоја који је штити од дејства хлороводоничне киселине. При пролазу кроз јетру алкохолна дехидрогеназа оксидише етанол до ацеталдехида. Ацеталдехид изазива различите непријатне ефекте, али га ацеталдехидна дехидрогеназа одмах преводи у нешкодљиву сирћетну киселину. Нормално, ацеталдехид се много брже преводи у сирћетну киселину него што се ствара, али у случају генетских поремећаја (неостатак ацеталдехидне дехидрогеназе или суперефикасна алкохолна дехидрогеназа) или примене неких лекова који се користе за лечење алкохолизма (дисулфирам), долази до његовог нагомилавања и испољавања штетних ефеката (која се манифестују као мамурлук).

Етанол пролази кроз хематоенцефалну баријеру и умањује инхибиције. Механизам дејства није у потпуности расветљен, али се чини да не постоји посебан рецептор за етанол, већ да долази до промене физичкохемијских особина ћелијске мембране неурона. Осим дезинхибиције, етанол успорава рефлексе, смањује олфакторну перцепцију, a дејством на очни нерв доводи до диплопије, утиче на кретање и фине моторне радње (укључујући и говор).

Етанол се излучује путем плућа (што се користи у одређивању концентрације алкохола у крви), урина, а делом се укључује у Кребсов циклус и преводи у угљен-диоксид.

Употреба[уреди]

Алкохолна пића[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Алкохолно пиће

Етанол је главни састојак алкохолних пића, у којима се налази у концентрацији од 3 до 40%. У већини земаља забрањена је продаја алкохолних пића малолетним особама, а и водеће светске религије забрањују употребу алкохолних пића (ислам, хиндуизам, већина будистичких школа, неке протестантске цркве, мормони и др.). Основни разлог забране је могућа злоупотреба. Показано је да ограничена употреба алкохолних пића моће имати позитиван утицај на здравље (нпр. превенција хипертензије).

Употреба у медицини[уреди]

Етанол је високоефикасан антисептик у конценрацији од 70%. Антисептичко дејство остварује денатурацијом ћелијских мембрана, па је ефикаснији као 70%-ни него као концентровани (96%). Користи се за дезинфекцију радних површина, инструмената и коже. Мада се користи и за дезинфекцију рана, препоручује се да се ране дезинфикују водоник-пероксидом који уништава анаеробне бактерије, укључујући бацил тетануса.

Алкохолне облоге користе се за смањење повишене телесне температуре. Употреа алкохолних облога код деце се не препоручује јер деца немају развијену кожу па је могућа ресерпција етанола преко коже.

Етанол се користи као противотров код тровања метанолом јер компетитивном инхибицијом спречава превођење метанола у формалдехид и даље до мравље киселине.

Етанол као гориво[уреди]

Већина од 20 милиона возача у Бразилу користи аутомобилско гориво у коме има 25 % етанола. Цена етанола је више него двоструко нижа од цене од бензина или дизела и у Бразилу се то гориво може набавити широм земље. О Бразилу се све чешће говори као о „еталонској Саудијској Арабији”. Све је већи број земаља које сада прописују комбиновање биогорива са стандардним фосилним горивима. А велике петрохемијске компаније као што су „Шел” (Schell) све више улажу у ту технологију.

Захваљујући скоковитом порасту цена нафте, бризи због климатских промена и и растућем страху за безбедност снабдевања сировом нафтом етанолу и другим врстама биогорива предстоји светла будућност. Биогорива која ће се у будућности базирати на дрвенсатим биљкама а не на кукурузу, захтеваће крупна улагања, али ће се улагање брзо исплатити: пољопривреда ће оживети, обрадиво земљиште ће бити заштићено, водотоци ће бити сачувани.

Злоупотреба алкохола[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Алкохолизам

Прекомерна употреба алкохолних пића доводи до низа психичких и физичких поремећаја праћених појавом физичке зависности. Ови симптоми обухваћени су појмом алкохолизам. Од последице прекомерног уноса алкохола најчешће страда јетра (цироза, масна дегенерација јетре). Етанол пролази плаценталну баријеру и доспева у крв фетуса, узрокујући бројне помећаје у органогенези укључујући појаву смањеног мозга микроцефалија.

Државе повремено покушавају да ограниче или потпуно забране продају алкохолних пића. САД су увеле прохибицију током велике економске кризе, а у Русији је након слома комунизма била забрањена продаја алкохолних пића до 18ч.

Извори[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 

Литература[уреди]

  • Onuki, Shinnosuke; Koziel, Jacek A.; van Leeuwen, Johannes; Jenks, William S.; Grewell, David; Cai, Lingshuang (June 2008). „Ethanol production, purification, and analysis techniques: a review“. 2008 ASABE Annual International Meeting. Providence, RI Приступљено 16. 2. 2013.. 
  • Smith, M.G., and M. Snyder. (2005). "Ethanol-induced virulence of Acinetobacter baumannii". American Society for Microbiology meeting. Volume 1 June 5 – June 9. Atlanta.

Спољашње везе[уреди]