Г-квадруплекс

У молекуларној биологији, Г-квадруплекс (такође познат као Г-тетраде или G₄-DNA) је секвенца нуклеинске киселине која је богата у гуанину и има способност формирања четвороланчане структуре. Ћетири гуанинске базе се могу везати путем Хугстинове водоничне везе да формирају четвртасту планарну структуру гуанинске тетраде, и две или више гуанинских тетрада могу да формирају стекове, или Г-квадруплекс. Квадруплексна структура је даље стабилизована присуством катјона, посебно калијума, који су смештени у централном каналу између сваког пара тетрада.^[2] Они могу да буду формирани од ДНК, РНК, ЛНА, и ПНА, и могу да буду интрамолекуларни, бимолекуларни, или тетрамолекуларни. У зависности од правца ланаца или делова ланаца које формирају тетраде, структуре се могу описати као паралелне или антипаралелне.

Референце[уреди | уреди извор]

^ НДБ УД0017, Струцтуре анд пацкинг оф хуман теломериц ДНК Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2013)
^ Campbell, Nancy H.; Neidle, Stephen (2012). „Chapter 4. G-Quadruplexes and Metal Ions”. Ур.: Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel. Interplay between Metal Ions and Nucleic Acids. Metal Ions in Life Sciences. 10. Springer. стр. 119—1134. doi:10.1007/978-94-007-2172-2_4.

Literatura[уреди | уреди извор]

Johnson JE, Smith JS, Kozak ML, Johnson FB (2008). „In vivo veritas: using yeast to probe the biological functions of G-quadruplexes”. Biochimie. 90 (8): 1250—1263. PMC 2585026 . PMID 18331848. doi:10.1016/j.biochi.2008.02.013.
Huppert JL, Balasubramanian S (2005). „Prevalence of quadruplexes in the human genome”. 33 (9): 2908—2916. PMC 1140081 . PMID 15914667. doi:10.1093/nar/gki609. Невалидан унос |last-author-amp=yes journal=NAR (помоћ)
Todd AK, Johnston M, Neidle S (2005). „Highly prevalent putative quadruplex sequence motifs in human DNA”. NAR. 33 (9): 2901—2907. PMC 1140077 . PMID 15914666. doi:10.1093/nar/gki553.
Burge S, Parkinson GN, Hazel P, Todd AK, Neidle S (2006). „Quadruplex DNA: sequence, topology and structure”. NAR. 34 (19): 5402—5415. PMC 1636468 . PMID 17012276. doi:10.1093/nar/gkl655.
Siddiqui-Jain A, Grand CL, Bearss DJ, Hurley LH (2002). „Direct evidence for a G-quadruplex in a promoter region and its targeting with a small molecule to repress c-MYC transcription”. PNAS. 99 (18): 11593—8. PMC 129314 . PMID 12195017. doi:10.1073/pnas.182256799.
Rawal P, Kummarasetti VB, Ravindran J, Kumar N, Halder K, Sharma R, Mukerji M, Das SK, Chowdhury S (2006). „Genome-wide prediction of G4 DNA as regulatory motifs: Role in Escherichia coli global regulation”. Genome Res. 16 (5): 644—55. PMC 1457047 . PMID 16651665. doi:10.1101/gr.4508806.
Hou, Xu; Guo, Wei; Xia, Fan; Fu-Qiang Nie; Dong, Hua; Tian, Ye; Wen, Liping; Wang, Lin; Cao, Liuxuan; Yang Yang; Jianming Xue; Yanlin Song; Yugang Wang; Dongsheng Liu & Lei Jiang (2009). „A biomimetic potassium responsive nanochannel: G-quadruplex DNA conformational switching in a synthetic nanopore”. J. Am. Chem. Soc. 131 (22): 7800—7805. PMID 19435350. doi:10.1021/ja901574c.
Neidle & Balasubramanian, ур. (2006). Quadruplex Nucleic Acids. ISBN 978-0-85404-374-3. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 11. 5. 2012.
Campbell, Nancy H.; Neidle, Stephen (2012). „Chapter 4. G-Quadruplexes and Metal Ions”. Ур.: Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel. Interplay between Metal Ions and Nucleic Acids. Metal Ions in Life Sciences. 10. Springer. стр. 119—1134. doi:10.1007/978-94-007-2172-2_4.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] НДБ УД0017, Струцтуре анд пацкинг оф хуман теломериц ДНК Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2013)

[2] Campbell, Nancy H.; Neidle, Stephen (2012). „Chapter 4. G-Quadruplexes and Metal Ions”. Ур.: Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel. Interplay between Metal Ions and Nucleic Acids. Metal Ions in Life Sciences. 10. Springer. стр. 119—1134. doi:10.1007/978-94-007-2172-2_4.

[1]

[2]