Калијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум (19K)
K - Ca
 
Na
K
Rb  
 
 
K-TableImage.png

K,19.jpg

Општи подаци
Припадност скупу алкални метали
група, периода IA, 4
густина, тврдоћа 856 kg/m3, 0,4
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 39,0983 u
атомски радијус 220 (243)pm
ковалентни радијус 196 pm
ван дер Валсов радијус 275 pm
електронска конфигурација [Ar]4s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 8, 1
оксидациони број 1
Особине оксида јако базни
Кристална структура регуларна просторно

центрирана

Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 336,53 K (63,38 °C)
температура кључања 1.032 K (759 °C)
молска запремина 45,94×10-3 m³/mol
топлота испаравања 79,87 kJ/mol
топлота топљења 2,334 kJ/mol
брзина звука 2.000 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 0,82 (Паулинг)
0,91 (Алред)
специфична топлота 757 J/(kg*K)
специфична проводљивост 13,9×106 S/m
топлотна проводљивост 102,4W/(m*K)
I енергија јонизације 418,8 kJ/mol
II енергија јонизације 3.052 kJ/mol
III енергија јонизације 4.420 kJ/mol
IV енергија јонизације 5.878 kJ/mol
V енергија јонизације 7.975 kJ/mol
VI енергија јонизације 9.590 kJ/mol
VII енергија јонизације 11.343 kJ/mol
VIII енергија јонизације 14.944 kJ/mol
IX енергија јонизације 16963,7 kJ/mol
X енергија јонизације 48.610 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
PotassiumFeldsparUSGOV.jpg

Калијум (K, лат. kalium) је метал IA групе.[1]

Стабилни изотопи су 39K и 41K.[2] Важан нестабилни изотоп је 40K, из којег зависно од начина промене настаје 40Ar или 40Ca.

Најбитнији минерали калијума су силвин, силвинит, карналит, каинит, лангбеинит и разни алуминосиликати.

Важна једињења калијума су калијумоксид, калијумпероксид, калијумсупероксид, калијумхидроксид (који је веома јака база), као и многе соли. Скоро све соли калијума добро растворљиве у води. Важно једињење за хемију је такође калијумперманганат.

Катјони калијума су главним катјонима унутар ћелије и неопходни су за функционисање ћелијске мембране.

Катјони K+ припадају V групи катјона. Они пламен боје у розе-љубичасту боју.

Реакције[уреди]

Калијум као елемент Ia групе периодног система је веома реактиван.

Ако стоји неко време на ваздуху, почиње да реагује са кисеоником из ваздуха и ствара калијум-оксид према једначини реакције:

4К + О2 \rightarrow 2K2O

Он може реаговати и са водом, стварајући калијум-хидроксид и водоник, који се због огромне топлоте која се ослободи, пали.

2К + 2H2O \rightarrow 2KOH + H2

Реагује и са киселинама, при чему замењује водоник, и ствара соли.

2K + 2HCl \rightarrow 2KCl + H2 (са неорганском киселином)
2К + 2CH3COOH\rightarrow CH3COOK + H2 (са органском киселином)

При другој реакцији настају соли органских киселина. Према IUPAC номенклатури, називи се изводе тако што на првом месту наведемо назив метала (ако је потребно, и валенцу), ставимо цртицу, додамо назив алкана са истим бројем угљеникових атома, и наставак -ОАТ. Горе наведено једињење би се звало калијум-етаноат.

Може реаговати са алкохолима, али само ако је њихова концентрација >98%, јер би у супротном наградио натријум-хидроксид са водом из раствора. Из ове реакције се види да се алкохоли понашају као јако слабе киселине, јер се водоник из -ОН групе алкохола истискuje, баш као и код реакције са киселинама. Међутим, алкохоли не учествују у реакцији неутрализације, нити мењају боју лакмус папира.

2К + 2CH3OH \rightarrow 2CH3OK + H2

Назив добијеног једињења се добија на начин описан у претходној реакцији, стим што се додаје наставак -ОЛАТ. Име овог једињења би било калијум-метанолат. Ипак, чешће се користи назив калијум-метоксид.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

}}