Калијум
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Калијум (19K) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | алкални метали | ||||
| група, периода | IA, 4 | ||||
| густина, тврдоћа | 856 kg/m3, 0,4 | ||||
| боја | сребрнобела |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 39,0983 u | ||||
| атомски радијус | 220 (243)pm | ||||
| ковалентни радијус | 196 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | 275 pm | ||||
| електронска конфигурација | [Ar]4s1 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 8, 1 | ||||
| оксидациони број | 1 | ||||
| Особине оксида | јако базни | ||||
| Кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 336,53 K (63,38 °C) | ||||
| температура кључања | 1.032 K (759 °C) | ||||
| молска запремина | 45,94×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 79,87 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 2,334 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 2.000 m/s (293,15 K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 0,82 (Паулинг) 0,91 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 757 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 13,9×106 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 102,4W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 418,8 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 3.052 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 4.420 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 5.878 kJ/mol | ||||
| V енергија јонизације | 7.975 kJ/mol | ||||
| VI енергија јонизације | 9.590 kJ/mol | ||||
| VII енергија јонизације | 11.343 kJ/mol | ||||
| VIII енергија јонизације | 14.944 kJ/mol | ||||
| IX енергија јонизације | 16963,7 kJ/mol | ||||
| X енергија јонизације | 48.610 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Калијум (K, лат. kalium) је метал IA групе.[1]
Стабилни изотопи су 39K и 41K.[2] Важан нестабилни изотоп је 40K, из којег зависно од начина промене настаје 40Ar или 40Ca.
Најбитнији минерали калијума су силвин, силвинит, карналит, каинит, лангбеинит и разни алуминосиликати.
Важна једињења калијума су калијумоксид, калијумпероксид, калијумсупероксид, калијумхидроксид (који је веома јака база), као и многе соли. Скоро све соли калијума добро растворљиве у води. Важно једињење за хемију је такође калијумперманганат.
Катјони калијума су главним катјонима унутар ћелије и неопходни су за функционисање ћелијске мембране.
Катјони K+ припадају V групи катјона. Они пламен боје у розе-љубичасту боју.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калијум
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||