Г-протеин-спрегнути унутрашње-исправљајући калијумски канали
KCNJ3 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | КЦЊ3 |
Алт. симболи | Кир3.1, ГИРК1, КГА |
ИУПХАР | Кир3.1 |
Ентрез | 3760 |
ХУГО | 6264 |
ОМИМ | 601534 |
РефСеq | НМ_002239 |
УниПрот | П48549 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 2 q24.1 |
KCNJ6 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | КЦЊ6 |
Алт. симболи | КЦЊ7, Кир3.2, ГИРК2, КАТП2, БИР1, хиГИРК2 |
ИУПХАР | Кир3.2 |
Ентрез | 3763 |
ХУГО | 6267 |
ОМИМ | 600877 |
РефСеq | НМ_002240 |
УниПрот | П48051 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 21 q22.1 |
KCNJ9 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | КЦЊ9 |
Алт. симболи | Кир3.3, ГИРК3 |
ИУПХАР | Кир3.3 |
Ентрез | 3765 |
ХУГО | 6270 |
ОМИМ | 600932 |
РефСеq | НМ_004983 |
УниПрот | Q92806 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 1 q23.2 |
KCNJ5 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | КЦЊ5 |
Алт. симболи | Кир3.4, ЦИР, КАТП1, ГИРК4 |
ИУПХАР | Кир3.4 |
Ентрез | 3762 |
ХУГО | 6266 |
ОМИМ | 600734 |
РефСеq | НМ_000890 |
УниПрот | П48544 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 11 q24 |
Г-протеин-спрегнути унутрашње-исправљајући калијумски канали (енгл. G protein-coupled inwardly-rectifying potassium channels, GIRK) су фамилија калијумских јонских канала који се активирају (отварају) путем каскаде преноса сигнала коју иницирају лиганд-стимулисани Г протеин спрегнути рецептори.[1][2] ГПЦР рецептори отпуштају активиране Г-протеинске βγ-подјединице (Gβγ) са неактивних хетеротримерних Г протеинских комплекса (Gαβγ). Gβγ димерни протеин интерагује са GIRK каналима и отвара их за јоне калијума, што доводи до хиперполаризације ћелије. Г-протеин-спрегнути унутрашње-исправљајући калијумски канали су тип Г протеин-контролисаних јонских канала који се директно активирају Г протеинским подјединицама.
GIRK1 до GIRK3 су широко распрострањени у централном нервном систему.[3][4][5] GIRK4 је нађен првенствено у срцу.[6]
Подврсте[уреди | уреди извор]
протеин | ген | алијаси |
---|---|---|
GIRK1 | KCNJ3 | Kir3.1 |
GIRK2 | KCNJ6 | Kir3.2 |
GIRK3 | KCNJ9 | Kir3.3 |
GIRK4 | KCNJ5 | Kir3.4 |
Примери[уреди | уреди извор]
Широк спектар Г-протеин спрегнутих рецептора активира GIRK канале, укључујући M2-мускарински, А1-аденозински, α2-адренергички, D2-допамински, μ- δ-, и κ-опиоидни, 5-HT1А серотонин, соматостатински, галанински, m-Glu, GABAB, и сфингозин-1-фосфатни рецептор.[2]
GIRK канали су подскуп калијумских канала срца, који, након активације парасимпатичким сигналима попут ацетилхолина кроз М2 мускаринске рецепторе, изазивају уплив калијума у ћелију, што успорава брзину срца.[7][8] Они се називају мускаринским калијумским каналима (IKACh). Они су хетеротетрамери који се састоје од две GIRK1 и две GIRK4 подјединице.[6][9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дасцал, Н. (1997). „Сигналлинг виа тхе Г протеин-ацтиватед К+ цханнелс”. Целл. Сигнал. 9 (8): 551—73. ПМИД 9429760. дои:10.1016/С0898-6568(97)00095-8.
- ^ а б Yамада M, Инанобе А, Курацхи Y (1998). „Г протеин регулатион оф потассиум ион цханнелс”. Пхармацологицал Ревиеwс. 50 (4): 723—60. ПМИД 9860808.
- ^ Кобаyасхи Т, Икеда К, Ицхикаwа Т, Абе С, Тогасхи С, Куманисхи Т (1995). „Молецулар цлонинг оф а моусе Г-протеин-ацтиватед К+ цханнел (мГИРК1) анд дистинцт дистрибутионс оф тхрее ГИРК (ГИРК1, 2 анд 3) мРНАс ин моусе браин”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 208 (3): 1166—73. ПМИД 7702616. дои:10.1006/ббрц.1995.1456.
- ^ Карсцхин C, Диссманн Е, Стüхмер W, Карсцхин А (1996). „ИРК(1-3) анд ГИРК(1-4) инwардлy рецтифyинг К+ цханнел мРНАс аре дифферентиаллy еxпрессед ин тхе адулт рат браин”. Ј. Неуросци. 16 (11): 3559—70. ПМИД 8642402.
- ^ Цхен СЦ, Ехрхард П, Голдоwитз D, Смеyне РЈ (1997). „Девелопментал еxпрессион оф тхе ГИРК фамилy оф инwард рецтифyинг потассиум цханнелс: имплицатионс фор абнормалитиес ин тхе wеавер мутант моусе”. Браин Рес. 778 (2): 251—64. ПМИД 9459542. дои:10.1016/С0006-8993(97)00896-2.
- ^ а б Крапивинскy Г, Гордон ЕА, Wицкман К, Велимировић Б, Крапивинскy L, Цлапхам ДЕ (1995). „Тхе Г-протеин-гатед атриал К+ цханнел ИКАЦх ис а хетеромултимер оф тwо инwардлy рецтифyинг К(+)-цханнел протеинс”. Натуре. 374 (6518): 135—41. ПМИД 7877685. дои:10.1038/374135а0.
- ^ Кункел МТ, Пералта ЕГ (1995). „Идентифицатион оф домаинс цонферринг Г протеин регулатион он инwард рецтифиер потассиум цханнелс”. Целл. 83 (3): 443—9. ПМИД 8521474. дои:10.1016/0092-8674(95)90122-1.
- ^ Wицкман К, Крапивинскy Г, Цореy С, Кеннедy M, Немец Ј, Медина I, Цлапхам ДЕ (1999). „Струцтуре, Г протеин ацтиватион, анд фунцтионал релеванце оф тхе цардиац Г протеин-гатед К+ цханнел, IКАЦх”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 868: 386—98. ПМИД 10414308. дои:10.1111/ј.1749-6632.1999.тб11300.x. Архивирано из оригинала 29. 01. 2006. г. Приступљено 16. 01. 2011.
- ^ Цореy С, Крапивинскy Г, Крапивинскy L, Цлапхам ДЕ (1998). „Нумбер анд стоицхиометрy оф субунитс ин тхе нативе атриал Г-протеин-гатед К+ цханнел, IКАЦх”. Ј. Биол. Цхем. 273 (9): 5271—8. ПМИД 9478984. дои:10.1074/јбц.273.9.5271.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Г+Протеин-Цоуплед+Инwардлy-Рецтифyинг+Потассиум+Цханнелс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)