Г-протеин-спрегнути унутрашње-исправљајући калијумски канали

С Википедије, слободне енциклопедије
KCNJ3
Идентификатори
СимболКЦЊ3
Алт. симболиКир3.1, ГИРК1, КГА
ИУПХАРКир3.1
Ентрез3760
ХУГО6264
ОМИМ601534
РефСеqНМ_002239
УниПротП48549
Остали подаци
ЛокусХромозом 2 q24.1
KCNJ6
Идентификатори
СимболКЦЊ6
Алт. симболиКЦЊ7, Кир3.2, ГИРК2, КАТП2, БИР1, хиГИРК2
ИУПХАРКир3.2
Ентрез3763
ХУГО6267
ОМИМ600877
РефСеqНМ_002240
УниПротП48051
Остали подаци
ЛокусХромозом 21 q22.1
KCNJ9
Идентификатори
СимболКЦЊ9
Алт. симболиКир3.3, ГИРК3
ИУПХАРКир3.3
Ентрез3765
ХУГО6270
ОМИМ600932
РефСеqНМ_004983
УниПротQ92806
Остали подаци
ЛокусХромозом 1 q23.2
KCNJ5
Идентификатори
СимболКЦЊ5
Алт. симболиКир3.4, ЦИР, КАТП1, ГИРК4
ИУПХАРКир3.4
Ентрез3762
ХУГО6266
ОМИМ600734
РефСеqНМ_000890
УниПротП48544
Остали подаци
ЛокусХромозом 11 q24

Г-протеин-спрегнути унутрашње-исправљајући калијумски канали (енгл. G protein-coupled inwardly-rectifying potassium channels, GIRK) су фамилија калијумских јонских канала који се активирају (отварају) путем каскаде преноса сигнала коју иницирају лиганд-стимулисани Г протеин спрегнути рецептори.[1][2] ГПЦР рецептори отпуштају активиране Г-протеинске βγ-подјединице (Gβγ) са неактивних хетеротримерних Г протеинских комплекса (Gαβγ). Gβγ димерни протеин интерагује са GIRK каналима и отвара их за јоне калијума, што доводи до хиперполаризације ћелије. Г-протеин-спрегнути унутрашње-исправљајући калијумски канали су тип Г протеин-контролисаних јонских канала који се директно активирају Г протеинским подјединицама.

GIRK1 до GIRK3 су широко распрострањени у централном нервном систему.[3][4][5] GIRK4 је нађен првенствено у срцу.[6]

Подврсте[уреди | уреди извор]

протеин ген алијаси
GIRK1 KCNJ3 Kir3.1
GIRK2 KCNJ6 Kir3.2
GIRK3 KCNJ9 Kir3.3
GIRK4 KCNJ5 Kir3.4

Примери[уреди | уреди извор]

Широк спектар Г-протеин спрегнутих рецептора активира GIRK канале, укључујући M2-мускарински, А1-аденозински, α2-адренергички, D2-допамински, μ- δ-, и κ-опиоидни, 5-HT серотонин, соматостатински, галанински, m-Glu, GABAB, и сфингозин-1-фосфатни рецептор.[2]

GIRK канали су подскуп калијумских канала срца, који, након активације парасимпатичким сигналима попут ацетилхолина кроз М2 мускаринске рецепторе, изазивају уплив калијума у ћелију, што успорава брзину срца.[7][8] Они се називају мускаринским калијумским каналима (IKACh). Они су хетеротетрамери који се састоје од две GIRK1 и две GIRK4 подјединице.[6][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дасцал, Н. (1997). „Сигналлинг виа тхе Г протеин-ацтиватед К+ цханнелс”. Целл. Сигнал. 9 (8): 551—73. ПМИД 9429760. дои:10.1016/С0898-6568(97)00095-8. 
  2. ^ а б Yамада M, Инанобе А, Курацхи Y (1998). „Г протеин регулатион оф потассиум ион цханнелс”. Пхармацологицал Ревиеwс. 50 (4): 723—60. ПМИД 9860808. 
  3. ^ Кобаyасхи Т, Икеда К, Ицхикаwа Т, Абе С, Тогасхи С, Куманисхи Т (1995). „Молецулар цлонинг оф а моусе Г-протеин-ацтиватед К+ цханнел (мГИРК1) анд дистинцт дистрибутионс оф тхрее ГИРК (ГИРК1, 2 анд 3) мРНАс ин моусе браин”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 208 (3): 1166—73. ПМИД 7702616. дои:10.1006/ббрц.1995.1456. 
  4. ^ Карсцхин C, Диссманн Е, Стüхмер W, Карсцхин А (1996). „ИРК(1-3) анд ГИРК(1-4) инwардлy рецтифyинг К+ цханнел мРНАс аре дифферентиаллy еxпрессед ин тхе адулт рат браин”. Ј. Неуросци. 16 (11): 3559—70. ПМИД 8642402. 
  5. ^ Цхен СЦ, Ехрхард П, Голдоwитз D, Смеyне РЈ (1997). „Девелопментал еxпрессион оф тхе ГИРК фамилy оф инwард рецтифyинг потассиум цханнелс: имплицатионс фор абнормалитиес ин тхе wеавер мутант моусе”. Браин Рес. 778 (2): 251—64. ПМИД 9459542. дои:10.1016/С0006-8993(97)00896-2. 
  6. ^ а б Крапивинскy Г, Гордон ЕА, Wицкман К, Велимировић Б, Крапивинскy L, Цлапхам ДЕ (1995). „Тхе Г-протеин-гатед атриал К+ цханнел ИКАЦх ис а хетеромултимер оф тwо инwардлy рецтифyинг К(+)-цханнел протеинс”. Натуре. 374 (6518): 135—41. ПМИД 7877685. дои:10.1038/374135а0. 
  7. ^ Кункел МТ, Пералта ЕГ (1995). „Идентифицатион оф домаинс цонферринг Г протеин регулатион он инwард рецтифиер потассиум цханнелс”. Целл. 83 (3): 443—9. ПМИД 8521474. дои:10.1016/0092-8674(95)90122-1. 
  8. ^ Wицкман К, Крапивинскy Г, Цореy С, Кеннедy M, Немец Ј, Медина I, Цлапхам ДЕ (1999). „Струцтуре, Г протеин ацтиватион, анд фунцтионал релеванце оф тхе цардиац Г протеин-гатед К+ цханнел, IКАЦх. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 868: 386—98. ПМИД 10414308. дои:10.1111/ј.1749-6632.1999.тб11300.x. Архивирано из оригинала 29. 01. 2006. г. Приступљено 16. 01. 2011. 
  9. ^ Цореy С, Крапивинскy Г, Крапивинскy L, Цлапхам ДЕ (1998). „Нумбер анд стоицхиометрy оф субунитс ин тхе нативе атриал Г-протеин-гатед К+ цханнел, IКАЦх”. Ј. Биол. Цхем. 273 (9): 5271—8. ПМИД 9478984. дои:10.1074/јбц.273.9.5271. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]