Грегори Хајнс

С Википедије, слободне енциклопедије

Грегори Хајнс
Хинес ин 1993
Хајнс 1993. године
Пуно имеГрегори Оливер Хајнс
Име по рођењуГрегорy Оливер Хинес
Друга именаГрегорy Хинес
Датум рођења14 фебруар, 1946(1946-02-14)
Место рођењаЊујорк Сити, Њујорк
 САД
Датум смрти9. август 2003.(2003-08-09) (57 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија
 САД
Место укопаСвети Володимир украјинско гробље
Оквил, Онтарио, Канада
Занимањеплесач, глумац, кореограф и певач
Активни период1951–2003
СупружникПатриција Панела
(венчани 1968; разедени 19??)
Памела Кослов (в. 1981 —  разведени 2000)
Деца2

Грегори Оливер Хајнс (14. фебруар 1946 – 9, август 2003) био је амерички плесач, глумац, кореограф и певач. Он се сматра једним од најславнијих степ плесача свих времена.

Хајнс је глумео у више од 40 филмова, а такође је током живота оставио свој печат на Бродвеју. Он је добитник многих признања, укључујући Еми награду за дневну емију, награду за драмски наступ и награду Тони, као и номинација за награду цеха филмских глумаца и четири награде Еми за ударне термине.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Хајнс је рођен у Њујорк Ситију 14. фебруара 1946 од мајке Алме Ајоле (Лолес) и Мориса Роберта Хајнса. Он је плесач, музичар и глумац, који је одрастао у Шугар Хил кварту Харлема.[1] Хајнс је почео да степује кад му је било две године, а почео је да полупрофесионално плеше у својој петој години. Након тога, он и његов старији брат Морис су заједно изводили, студирајући са кореографом Хенријем Летангом.

Грегори и Морис су исто тако студирали са ветеранима степ плеса, као што су Хауард Симс и Браћа Николас док су наступали на истим догађајима. Два брата била су била позната као „The Hines Kids”. Они су наступали у ноћним клубовима као што је Котон клуб у Мијамију са Каб Каловајом.[2] Касније су били познати као „The Hines Brothers”.

Кад им се отац придружио као бубњар,[1][3] име је поново промењено у „Hines, Hines, and Dad” 1963. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Степовање[уреди | уреди извор]

Хајнс је био страствени импровизатор тап корака, звукова степовања и тап ритмова. Његова импровизација је била попут бубњара, који ради соло и смишља ритмове. Такође је импровизовао фразирање бројних тап корака, углавном на основу произведеног звука. Као опуштени играч, обично је носио широке панталоне и ужу кошуљу.[4]

Иако је наследио корене и традицију црначког ритмичког степовања, промовисао је и нову црну ритмику. „Намерно је избрисао темпо“, написала је историчарка степовања Сали Сомер, „бацајући низ ритмова попут каменчића бачених по поду. У том тренутку, ускладио је тап са најновијим експериментима слободног облика у џезу и новој музици и постмодерном плесу."[5]

Током своје каријере, Хајнс је желео и наставио да буде заговорник степовања у Америци. Успешно је поднео петицију за стварање Националног дана степовања у мају 1989. године, који се сада обележава у четрдесет градова у Сједињеним Државама, као и у осам других нација. Био је у управном одбору Менхетн тапа, члан џез степ ансамбла и члан Америчке фондације за степовање, која се раније звала Амерички оркестар степовања.

Године 1989, креирао је и водио специјалну емисију ПБС-а под називом "Грегори Хајнсово степовање у Америци", у којој су учествовали различити степ плесачи као што су Савион Гловер и Бани Бригс.[6][7]

Године 1990, Хајнс је посетио свог идола (и Тап колегу) Самија Дејвиса млађег, који је умирао од рака грла и није могао да говори. Након што је Дејвис умро, емотивни Хајнс је на Дејвисовој сахрани говорио о томе како је Сами учинио гест за њега, „као да додаје кошаркашку лопту... и ја сам је ухватио“. Хајнс је говорио о части да је Сами мислио да би Хајнс могао да настави тамо где је стао.[8]

Путем свог подучавања он је утицао на плесаче степа као што су Савион Гловер, Дајан Вокер, Тед Леви и Џејн Голдберг.[5] У интервјуу за Њујорк Тајмс 1988. године, Хајнс је изјавио да је све што је радио утицало на његов плес: „моје певање, моја глума, моје вођење љубави, моје родитељство.”[5]

Музика[уреди | уреди извор]

Хајнс је наступао као певач и музичар у рок бенду Севранс са седиштем у Венецији у Лос Анђелесу 1975. и 1976. Севранс је био један од кућних бендова у оригиналном музичком клубу под називом Хонки Хогис Ханди Хенгаут, иначе познатом као 4Х Клуб. Севранс је издао свој истоимени деби албум за Ларго Рекордс (подружница ГНП Кресцендо) 1976. године.

Године 1986, певао је у дуету са Лутером Вандросом под називом „Тхере'с Нотхинг Беттер Тхан Лове”, који је достигао прво место на Билбордовој Р&Б листи.[9] Охрабрен својим првим успехом на листи, Хајнс је касније објавио свој истоимени деби албум на Епику 1988. уз велику Вандросову подршку. Овај албум је произвео сингл „Тхат Гирл Wантс то Данце wитх Ме” који је написао Вандрос, који је достигао врхунац на #8 на Билбоард Хот 100 у мају 1988.[10]

Филм и телевизија[уреди | уреди извор]

Године 1981, Хајнс је дебитовао на филму Хисторy оф тхе Wорлд, Парт I Мела Брукса, први део, заменивши Ричарда Прајора, који је првобитно добио улогу, али је задобио тешке опекотине у пожару у кући само неколико дана пре него што је требало да почне снимање.[11][12] Мадлин Кан, која је такође глумила у филму, предложила је редитељу Мелу Бруксу да размотри Хајнса за улогу након што су сазнали за Прајорову хоспитализацију.[12] Касније те године појавио се у хорор филму Wолфен.

Хајнсов врхунац као глумац дошао је средином 1980-их. Имао је велику улогу у Тхе Цоттон Цлуб (1984), где су он и његов брат Морис (у Морисовом једином филму) играли степ дуо из 1930-их који подсећа на браћу Николас.[13] Хајнс је глумио са Михаил Баришњиковим у филму Wхите Нигхтс из 1985. и глумео је са Билијем Кристалом у филму пријатеља полицајаца Руннинг Сцаред из 1986. Он је глумио у филму Тап из 1989. године поред Самија Дејвиса млађег (у Дејвисовом последњем наступу на екрану). Грегори се појавио заједно са Витни Хјустон и Лоретом Девајн у веома успешном филму Wаитинг то Еxхале из 1995. године, и поред Хјустона, Дензела Вашингтона и Кортни Б. Венс следеће године у филму Тхе Преацхер'с Wифе. На телевизији је глумио у сопственом ситкому 1997. године, Тхе Грегорy Хинес Схоw, који је трајао једну сезону на ЦБС-у, и имао је понављајућу улогу Бена Дусета у Wилл & Граце.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Хајнсови бракови са Патришом Панелом и Памелом Кослов окончани су разводом. Имао је двоје деце и пасторку.[14]

Смрт[уреди | уреди извор]

Хајнс је умро од рака јетре 9. августа 2003. на путу за болницу из свог дома у Лос Анђелесу. Болест му је дијагнозирана више од годину дана раније, али је обавестио само своје најближе пријатеље. У време његове смрти, завршавала се продукција телевизијске емисије Литтле Билл, а он је био верен за бодибилдерку Негриту Џејд, која је живела у Торонту.[14]

Његова сахрана одржана је у католичкој цркви у Санта Моници у Калифорнији. Он је сахрањен на украјинском католичком гробљу Светог Владимира у Оквилу, Онтарио.[15][16]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Gregory Hines, obituary”. The Telegraph. 12. 8. 2003. Приступљено 29. 5. 2019. 
  2. ^ Wadler, Joyce (24. 2. 1985). „Hines on Tap”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. 
  3. ^ Editors, Biography com. „Gregory Hines”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-15. 
  4. ^ Abrams, Dennis; De Angelis, Gina (1. 4. 2008). Gregory Hines. Infobase Publishing. ISBN 978-0791097182. Приступљено 31. 3. 2020. 
  5. ^ а б в Valis Hill, Constance. „Biography of Gregory Hines”. New York Public Library. Приступљено 21. 12. 2017. 
  6. ^ Rothstein, Mervyn (1. 9. 1992). „The Man in the Dancing Shoes”. Cigar Aficionado. Архивирано из оригинала 8. 10. 2009. г. Приступљено 25. 5. 2012. 
  7. ^ Tap: With Gregory Hines. New York Public Library. 1989. Приступљено 23. 4. 2013. 
  8. ^ „Gregory Hines Interview”. The Sammy Davis, Jr. Association. 1992. Архивирано из оригинала 13. 5. 2008. г. Приступљено 9. 6. 2008. 
  9. ^ Luther Vandross Chart History
  10. ^ Gregory Hines Chart History
  11. ^ Monaghan, Terry (12. 8. 2003). „Gregory Hines”. The Guardian. Приступљено 31. 3. 2020. 
  12. ^ а б Brooks, Mel (7. 6. 1981). „The World According to Mel Brooks”. The New York Times. Приступљено 31. 3. 2020. 
  13. ^ White, Armond (23. 10. 2019). „Coppola's Cotton Club Encore Remakes American Entertainment”. National Review. 
  14. ^ а б Dunning, Jennifer (11. 8. 2003). „Gregory Hines, Versatile Dancer and Actor, Dies at 57”. The New York Times. Приступљено 31. 3. 2020. 
  15. ^ „Pallbearers carry the coffin of Gregory Hines' at the memorial...”. Getty Images (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24. 
  16. ^ „Gregory Hines buried in Oakville City, Ontario”. CBC News. Приступљено 21. 8. 2013. 
  17. ^ „The Amazing Falsworth”. IMDb. 5. 11. 1985. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Gregori Hajns na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gregori_Hajns&oldid=25593177”