Торонто

Из Википедије, слободне енциклопедије
Торонто
енгл. Toronto

Колаж из Торонта
Колаж из Торонта

Грб

 Застава
Основни подаци
Држава Канада Канада
Покрајина Застава Онтарија Онтарио
Основан 27. август 1793. (као Јорк)
Становништво
Становништво (2006.) 2.503.281
Агломерација (2006.) 5.113.149
Густина становништва 3.972 ст./km²
Положај
Координате 43°38′58″N 79°25′22″W / 43.6494, -79.4229
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 76 m
Површина 630 km²
Canada location map.svg
Торонто
Остали подаци
Градоначелник Роб Форд
Поштански код M
Позивни број 416, 647
Веб-страна www.toronto.ca


Торонто (енгл. Toronto) је највећи град у Канади, и главни град провинције Онтарио. Налази се на северозападној обали језера Онтарио. Град има око 2,48 милиона становника, а заједно са предграђима, цела агломерација Торонта има 5,2 милиона становника. Торонто се налази у срцу такозване Златне потковице, најнасељеније области у јужном и централном Онтарију, у којој живи око 8 милиона људи.

Становништво Торонта је космополитско и вишенационално,[1] што је последица статуса Торонта као главног стецишта имиграције у Канаду.[2] Торонто је један од градова у свету са великим уделом дошљачког становништва (49% их је рођено изван Канаде).[1][2][3] Због ниске стопе криминала, чисте природне околине, високог животног стандарда и пријатељског односа према етничкој разноврсности, Торонто се често убраја у светске градове у којима је најбоље живети[4][5] Уз то, Торонто је и најскупљи град у Канади.[6]

Град се налази на северозападној обали језера Онтарио, које је са површином од 18.960 км²[7] најмање од 5 Великих језера. Град се вишеструко увећао крајем 1990их интеграцијом великог броја околних насеља (Етобико, Скарборо, Источни Јорк и Северни Јорк). Центар града са трговинском и банкарском зоном се налази близу језера. Главна улица која град дели по вертикали је Јанг (Yonge Street).

Торонто је индустријски центар Канаде и један од водећих светских финансијских центара. Берза у Торонту спада међу седам највећих у свету.[8][9]

Садржај

[уреди] Етимологија

Име Торонто потиче од речи Мохок Индијанаца ткаронто или таронто која је означавала место где стабла извиру из воде[10] а сам термин се највероватније односио на водени пролаз кроз који вода из језера Симко отиче у језеро Коучичинг. Појам је први пут забележен 1615. од стране француског морепловца и картографа Самуела де Шамплена.[11]

Занимљиво је да се језеро Симко од 1680. на мапи Клода Берноа појављује под именом Lac de Taronto, а од 1686. појављује се и термин пролаз Таронто који се односио на данашњу реку Хамбер која протиче кроз град. Касније је на обалама реке подигнуто утврђење Форт Торонто из кога је настао данашњи град. Промена термина Таронто у Торонто први пут се појавила 1695. на мапи италијанског картографа Винченца Коронелија.[10]

Према неким историчарима име града је изведено из термина торонтон и потиче од народа Хјурон и означавало је „место сусрета“ или чак „земљу изобиља“. Подручје данашњег града је мисионар Габриел Сагард још 1632. описао као „место сусрета“ или „il y en a beaucoup“ да би на тај начин означио место сусрета индијанских племена.[10] Термин Торонто који се односио на насељено место први пут је употребио командант британских ренџера мајор Роберт Роџерс 1765. који је то место након повлачења Француза означио као „идеално место за градњу фабрике“.[10]

Често се име данашњег Торонта погрешно везивало за насеље Таранту[12] које се налази у данашњем Кебеку источно од језера Ниписинг а које се први пут помиње на мапи Нове Француске Николаса Сансона из 1656. године.[13]

На седници градског већа одржаној 6. марта 1834. године град је и службено постао Торонто (уместо дотадашњег имена Јорк) односно „граду је враћено древно име“.[14]

[уреди] Географија

Сателитски снимак града Торонта

Град Торонто се налази на северозападним обалама језера Онтарио на површини од 630 км².[15] Налази се на 43°39' сгш и 79°23' згд. Град је са југа омеђен 49 км дугом обалом Онтарија, на западу се простире до речице Етобикоук Крик и дела аутопута 427 док је источна граница река Руж. Крајња северна граница је Стилс авенју. Непосредно уз обалу простиру се Острва Торонта која праве природни заклон за градски залив Торонто Харбур (често познат и као Торонто Беј). Источно од острва, и 5 км југоисточо од градског центра налази се Порт Лендс, уски појас земљишта у виду полуострва формиран на некадашњој делти Дона који је индустријска и рекреациона четврт града.[16] У правцу запад-исток град се протеже дужином од 43 км, а од севера ка југу 21 км.[17]

У геолошком поглед град је смештен на седиментној стени која је део много веће платформе Сен Лоренса која лежи у основи целог јужног Онтарија.[17]

[уреди] Топографија

Кроз град протичу две веће реке и њихове бројне мање притоке. Река Хамбер протиче кроз западни, а Дон кроз источни део града. Острва уз обалу која су оградила Торонто Харбур настала су акумулацијом материјала који се на то подручје доносиле језерске струје. Бројни потоци и реке које теку ка језеру формирале су релативно густу мрежу јаруга обраслих дрвећем и жбуњем које су претворене у градске рекреационе зоне а имају и велики значај у одводњавању вишка вода са градских улица током олујних киша.[18] Ипак из појединих јаруга ближих Дону често се дешавају изненадне поплаве узроковане порастом нивоа подземних вода. Међутим јаруге су нарушавале мрежни план (или хиподамус) града па су тако многе улице да би се испоштовао урбанистички план града прекидане на контактима са овим удубљењима. Тако су авеније Финч, Лоренс и Сен Клер завршавале на једној страни јаруге а настављале се на другој. Преко многих су направљени велики вијадукти (попут вијадукта принца Едварда).[18]

Скарборо Блафс

Током последњег леденог доба нижи делови данашњег града су били потопљени водама реликтног глацијалног језера Ирокуа (фр. Lac glaciaire Iroquois) чије некадашње обале су јасно видљиве на потезу од авеније Викторија Парк до ушћа Хајленд Крика. [19][20] На том делу обале који се зове Скарборо Блафс налазе се бројне стрме литице максималне висине до 65 метара. Многи геолози овај природни облик сматрају својеврсним геолошким чудом.[21] Овакви облици рељефа видљиви су и у близини западног дела авеније Сен Клер (између улице Батурст и реке Дон) те на подручју између Спадине и Давенпорта. Једна од најлепших градских грађевина, вила Каса Лома (данас музеј) изграђена је управо на једом од ових гребена.[22]

Надморска висина града благо расте идући од обала ка унутрашњости. Најнижи део града лежи на обалама језера Онтаријо на надморској висини од 75 метара док је највиша градска тачка на 209 метара у близини Универзитета Јорк на раскршћу улице Кил и авеније Стилс на крајњој северној градској периферији.[17]

Обала око залива Торонто Харбур је доживела велике промене крајем 19. века вештачким насипањем и проширивањем ка унутрашњости језера. Слична ситуација се десила и са подручјем Порт Лендса. Острва која се налазе у близини су уском пешчаном превлаком била повезана са копном све до велике олује 1858. која је употпуности прекинула ову природну везу с копном, али је са друге стране отворила приступ мањим бродицама ка заливу.


Панорама Торонта од 360°. Лево на слици се виде Острва Торонта која одвајају Торонто Харбур од отворених вода. Десно је пословни центар Торонта.
Панорама Торонта од 360°. Лево на слици се виде Острва Торонта која одвајају Торонто Харбур од отворених вода. Десно је пословни центар Торонта.

[уреди] Клима

Због свог положаја у јужном делу Канаде, али и близине велике водене површине Великих језера, Торонто се налази у зони влажне умереноконтиненталне климе (по Кепену Dfa). Град одликују топла и влажна лета те изразито хладне и снежне зиме. Пролеће и јесен одликују варијације сувог, сунчаног и кишовитог времена а у том делу године честе су и велике температурне варијације (и преко 30°С на дневном нивоу).

Климатограм за Торонто
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
61
 
-1
-7
 
 
51
 
-0
-6
 
 
66
 
5
-2
 
 
70
 
11
4
 
 
73
 
19
10
 
 
72
 
24
15
 
 
68
 
26
18
 
 
70
 
25
17
 
 
83
 
21
13
 
 
65
 
14
7
 
 
76
 
7
2
 
 
71
 
2
-4
температура у °C
укупне падавине у mm
извор: Environment Canada
Конверзија

Просечна годишња температура износи 9°С. Температуре у јануару се крећу између -1°C и -7°C.[23] Током зимског дела године чести су и периоди изузетно хладног времена са температурама нижим од -10°C а снажни хладни ветрови често спуштају температуре и до -20°C.[24] Током лета температуре ваздуха се крећу између 23°—31°C док су температуре до 38°C ређе. Апсолутни температурни максимум у граду забележен је три узастопна дана од 7. до 9. априла 1936. и износила је 41°C.[25] Најтоплији месец био је јул 1921. са просеком од 26°C.[23] Апсолутни минимум забележен је 10. јануара 1859. и износио је −33°C а најхладнији месец био је јануар 1994. са дневним просеком од −12.4°C.[23][24]

Падавине су равномерно распоређене током целе године иако се лето сматра највлажнијим годишњим добом. Годишњи просек падавина је 830 мм. Снег је редовна појава у току зимског дела године, а снежне падавине нису ретка појава ни у касну јесен и рано пролеће иако се тада снежни покривач не задржава дуже времена на тлу. Просечна дебљина снежног покривача износи 133 цм[23] а најдебљи снежни покривач забележен је у зиму 1869. са просеком од 313,7 цм по квадратном метру.[26] Ветрови који током зиме дувају са језера доносе обиље снежних падавина и формирају сметове на градским улицама који често доводе до колапса у саобраћају. Тако су градске власти у јануару 1999. биле присиљене да у помоћ позову војску због чишћења улица од снега.

Тропске олује, грмљавинске непогоде и торнада су ретка појава. Иако је у последњих пар година неколико пута означавана опасност од удара торнада снаге Ф2 ветрови су заобишли сам град. Најразорнија олуја која је протутњала градом био је ураган Хејзел у октобру 1954. када је услед поплава смртно страдала 81 особа.[27]

Просечан број сунчаних сати током године износи 2.038, односно 44% свих дана у години. Највише сунца има током јула а најмање у децембру.[23]

Убрзана урбанизација и ширење града те развој индустрије утичу на промене у микроклими града током последње деценије. Просечне температуре су у периоду 1971—2000. порасле између 1,3° и 1,7°C, учесталост олујних непогода је повећана како у летњем тако и у зимском делу године.[28]

[уреди] Вегетација

Ботаничка башта Edwards Gardens .

Природни пејзаж данашњег Торонта формиран је пре 10.000 година повлачењем последњег ледника са тог подручја. Широм града се налазе бројне јаруге које су претворене у паркове и представљају права „зелена острва у мору бетона и челика“.[18]

У природном окружењу, Торонто је настао на подручју мешовитих шума умереног појаса. Ову екозону одликује мешавина четинарског и листопадног дрвећа попут бора, кедра, брезе, бреста, јавора, храста и оморика. Градске власти посвећују велику пажњу уређењу градских паркова и природних џепова а посебно се велика пажња посвећује очувању и одржавању природног биљног покривача.

Неслужбени мото Торонта је „град у парку“.[29] У граду се налази 7.393 хектара зелених површина и 1.473 парка.[29] У свим парковима налази се преко 2,5 милиона стабала, док се у самом граду ван рекреационих зона налази још пола милиона стабала.[29]

Најатрактивнији паркови и ботаничке баште у граду су Едвардс гарднс, Ривердејл фарм, Гилдвуд парк, Хај парк, Алан гарднс.[30]

[уреди] Историја

[уреди] Пре 1800.

Када су Европљани први пут стигли на месту данашњег Торонта, његову околини су насељавали Индијанци из племена Хјурон, који су претходно потиснули племе Ирокеза, које је ту живело пре око 1500. године.[31] Име Торонто је вероватно изведене из ирокешке речи tkaronto, што значи "место где дрвеће стоји у води".[32] То име се односи на северни крај данашњег језера Симко, на ком су Хјурони поставили шипове да узгају рибу.

Француски трговци су 1750. основали трговачку станицу Форт Руј, али су је напустили 1759.[33] Током Америчког рата за независност, у региону је стигао талас избеглих британских лојалиста који се населили северно од језера Онтарио. Године 1787. Британци су испословали куповину Торонта од племена Мисисога, чиме су обезбедили више од четврт милиона хектара земље у подручју Торонтa.[34]

Године 1793, гувернер Џон Грејвс Симко је основао град Јорк на месту постојећег насеља, давши му име у част Фредерика, војводе од Јорка и Олбанија. Симко је изабрао овај град да буде седиште Горње Канаде уместо Њуарка, верујући да ће ново насеље лакше моћи одбранити од напада Американаца.[35] Форт Јорк је изграђен на улазу у природну градску луку, заклоњен дугим пешчаним полуострвом.

[уреди] 1800-1945.

Мапа Торонта из 1894.

Америчке снаге су 1813. заузеле и опљачкале град после битке за Јорк, током америчко-британског рата.[36] Преговоре о предаји града водио је Џон Строн. Амерички војници су током петодневне окупације уништили већи део Форт Јорка и запалили зграду парламента. Пљачкање Јорка је био главни разлог за британско уништење Вашингтона у каснијем току рата.

Јорк је је добио самоуправу 6. марта 1834. када му је враћено првобитно име Торонто. Део од само 9.000 су чинили избегли афроамерички робови.[37] након што је ропство постало потпуно забрањено у Горњој Канади. Реформски политичар Вилијам Лајон Макензи је постао први градоначелник Торонта. Макензи је 1837. предводио водио неуспешни устанак у Горњој Канади против британске колонијалне власти. Град је нагло растао кроз остатак 19. века, потавши главна дестинација за имигранте у Канаду. Први значајан прилив становништва десио са Великом ирском глађу које је довела велики број Ираца, већином католика. До 1851. становништво ирског порекла је постало највећа етничка група у граду. Мањи број ирских протестаната је добро прихваћен од постојећег шкотског и енглеског становништва, што је дало Реду оранжиста значајан и дуготрајан утицај на друштво Торонта.

Торонто је два пута на кратко време био главни град уједињене Провинције Канаде: прво од 1849. до 1852, након немира у Монтреалу, а касније од 1856. до 1858, након чега је све до 1866. главни град постао Квебек (годину дана пре стварања Канаде), а од тада, главни град Канаде је постала Отава. Торонту је постао главни град покрајине Онтарио, након њеног званичног оснивања 1867. и седиште покрајинске владе која је смештена у Квинс Парку. Због свог статуса главног града покрајине, у граду се налази резиденција Гувернера Онтарија, другог по важности заступника краљице Елизабете II у Онтарију.

Бивша дестилерија Гудерхам и Вортс, данас део Дестилеријског дистрикта

У 19. веку је изграђен велики канализациони систем, а улице су осветљен гасним осветљењем. Изгређене су дугачке железничке линије, међу којима је и она која повезује Торонто са горњим Великим језерима завршена 1854. Првобитна станица Унион у центру Торонта је била заједнички пројекат Велике теретне железнице и Северне канадске железнице. Долазак пруге је драматично повећао број имиграната, трговину и индустрију, исто као што су пароброди и шкуне са језера Онтарио који су пристајали у градској луци омогућили да Торонто постане главна капија која повезује унутрашњост северноамеричког континента са светом.

Торонто је постао највећи центар за дестилацију алкохолних пића у Северној Америци; компанија Гудерхам и Вортс је од 1860их управљала највећoм дестилеријом вискија на свету. Градска лука, један део део ове некада доминантне локалне индустрије сачуван у Дестилеријском дистрикту, је омогућавала сигурно увоз житарица и шећера који се користио у обради. Проширење луке и иградња железнички објеката омогућио је извос дрвене грађе и увоз пенсилванијског угља, што су делатности које ће доминирати градском инустријом наредних 100 година.

Велики пожар у Торонту 1904.

Трамваји на коњску вучу уступили су своје место електричним трамвајима 1891. када је град одобрио ову делатност Железницама Торонта. Систем јавног превоза систем је прешао у јавном власништву 1921. године оснивањем Саобраћајне комисије Торонта, која данас ради под именом Транзитна комисија Торонта. Систем данас има трећи највећи путника који користе његове услуге међу градовима Северне Америке.[38]

Велики пожар у Торонту 1904. је уништио велики део централног Торонта, али град је брзо обновљен. Пожар је нанео штету којаје износила више од 10 милиона долара, довео је до строжих закона о пожару, као и до проширење ватрогасне службе.

Улица Торонто 1908. године, гледана из смера северно од улице Кинг

Нови талас имиграната, посебно Немаца, Француза, Италијана и Јевреја из разних крајева источне Европе, је задесио град од краја 19. века до почетка 20. века. Њих су убрзо пратили Кинези, Руси, Пољаци и имигранти из других источноевропских земаља. Као и Ирци неколико деценија раније, већина ових имиграната је живела у претрпаним сиротињским четвртима, као што је Ворд, смештен око улице Беј, која је данашње финансијско средиште Канаде. Упркос свом брзом расту, све до 1920их становништвo и економски значај Торонта је било у сенци Монтреала. Ипак Торонтска берза је 1934. постала највећа у држави.

[уреди] Од 1945.

Градска лука 1919. Може да се види нова станица Унион у изградњи.

Након Другог светског рата у Монтреал су стигле избелице из ратом разорене Европе, као и кинески радници у потрази за послом, као и грађевински радницим, посебно из Италије и Португалије. Након укидања расистичке имиграционе политике крајем 1960-их, у град је почело да се усељава људи из свих делова света. Број становника Торонта је прешао 1 милион 1951. године, чиме је отпочео велики раст приградских насеља, а број становника је удвостручен до 1971. До 1980-их, Торонто је превазишао Монтреал по броју становника и постао главни економски центар. Истовремено, делимично због политичке нестабилности изазваном оживљавањем покрета за независност Квебека, многе канадске и мултинационалне корпорације су преселила своја седишта из Монтреала у Торонто и друге градове у западној Канади.[39]

Послератна имиграција резултирала је брзим развојем приградских насеља, па се мислило да ће координисана стратегија располагањем земљиштем и заједничке услуге пружити већу ефикасност. Стога су град Торонто и 12 околних општина 1954. административно уједињени у регионалну општину Метрополитански Торонто.[40] У надлежност регионалне администрације ушле су послови који су често прелазили границе једне општине, као што је одржавање путева, полицијске службе, водоснабдевање и јавни превоз. Исте те године, пола века после Великог пожара 1904, град је погодио ураган Хејзел, кога су пратиле велике поплаве. У подручју Торонта погинула је 81 особа, готово 1.900 породица су остале без домова, а штета од урагана износила је више од 25 милиона долара.[41]

[уреди] Становништво

Становништво Торонта по годинама, у оквиру садашњих граница
Година Град МПЗ ШОТ
1861. 65.085 193.844[42] —
1901. 238.080 440.000[42] —
1951. 1.117.470 1.262.000[42] —
1971. 2.089.728 2.628.045[43] —
1976. 2.124.295 2.803.101[44] —
1981. 2.137.380 2.998.947[45] —
1986. 2.192.721 3.733,085[46] —
1991. 2.275.771[47] 3.893.933[48] 4.235.756[47]
1996. 2.385.421[49] 4.263.759[49] 4.628.883[50]
2001. 2.481.494[51] 4.682.897[51] 5.081.826[52]
2006. 2.503.281[51] 5.113.149[51] 5.555.912[53]

Последњи комплетан попис становништва из 2006. је проценио да је у Торонту у јуну 2006. живело 2.503.281 становнила,[51] што га чини највећим градом у Канади,[54] и пету најмногољуднију агломерацију у Северној Америци.[55]

Становништво града порасло је за 4% (96.073 становника) између 1996 и 2001, и 1% (21.787 становника) између 2001 и 2006. Особе лађе од 14 година чине 17,5 % становништва, а они од 65 година и више становника чине 13,6 %. Медијана старости износи 36,9 година. Особе рођене ван Канаде чине 49,9% становништва.[56] Родну структуру града чини 48% мушкараца и 52% жена.[57][58]

Према Програму Уједињених нација за развој, Торонто има други највећи проценат константног становништва рођеног у другим државама, после Мајамија. Ниједна народност или култура не доминира међу имигранстким становништвом Торонта. што га чини једним од најразноликијих градова на свету по том критеријуму.[56] Више од 100.000 имиграната стигне у област Торонта сваке године.[59]

На попису из 2006. особе европског порекла су чинили највећи скуп етничких група Торонта, 52.6%,[60] од тога највише особа британског, ирског, италијанског и француског порекла. Остале групе су Индијци, (12,0%), Кинези (11,4%), Афроамериканци (8,4%), Филипинци (4,1%) и Латиноамериканци (2,6%).[60] Домородачко становништво, чини 0,5% становништва.[60] Ова разноврст се одражава и по четвртима Торонта, које имају предзнак или асоцијацију која етничка група доминира, на пример Кинеска четврт, Корзо Италија, Грчка четврт, Кенсингтон Маркет, Мала Индија, Мала Италија, Мала Јамајка, Мали Португал и Ронсесвелс.

Иако је енглески језик главни језик којим говоре становници Торонта, и други језици имају значајан број говорника.[61] Дијалекти кинеског и италијанског су на другом и трећем месту најчешћих језика на послу.[62][63] Због тога је служба за хитне случајеве (9-1-1) оспособљена да одговори на више од 150 језика.[64]

[уреди] Религија

Катедрала светог Михајла у Торонту

Хришћанство је највећа верска група у Торонту. На попису 2001. године, 33,4 % грађана су били католици, затим протестанти (21,1%), православци (4.8%), копти (0.2%),[65] и друге хришћани (3,9%). Због великог броја методиста, Торонто се често назива „методистички Рим“. Друге вероисповести у граду су ислам (5,5%), хиндуизам (4,1%), јудаизам (3,5%), будизам (2,1%), сикизам (1,9%) и друге источњачке религије (0,2%). 16,6% становништва се изјаснило као нерелигиозни.[66][67]

Торонто је седиште римокатоличке Торонтске надбискупије, Источне епархије Украјинске православне цркве у Канади, англиканске Торонтске бискупије, грчке православне Торонтске митрополије и украјинске гркокатоличке Торонтске епархије.

[уреди] Политика и локална самоуправа

Градска већница Торонта
Роб Форд, тренутни градоначелник Торонта

Торонто је аутономна општина која има свог градоначелника и своју владу. Структура општинске владе је дефинисана законом о граду Торонту. Градоначелник Торонта се бира непосредним гласањем и служи као извршни власт у граду. Градско веће Торонта је једнодомно тело, који чини 44 одборника који представљају градске изборне јединице. Градоначелник и чланови Градског савета имају мандат који траје четири године без ограничења броја мандата. До општинских избора 2006. године, мандат градоначелника и градских одборника је трајао три године.

После избора 2006., Градско веће је имало седам сталних одбора, при чему се сваки одбори састоји од председника, потпредседника и четири одборника. Градоначелник именује председавајуће одбора, а преостало чланове одбора именује Градско веће.[68] Извршни веће чине председавајући сваког сталног одбора, заједно са градоначелником, замеником градоначелника и још четири одборника. Одборници се такође именују да надгледају Транзитну комисију Торонта и Одбор полицијске службе Торонта.

Град има четири општинска већа које се баве локалним проблемима. Градско веће је пребацило на општинска већа овлашћења за доношење одлука на локална и рутинска питања, док се за доношење крупнијих одлука попут планирања консултује Градско веће. Сваки градски одборник служи и као члан општинског већа.

Ова тела се састоје од градских одборника и приватних лица. Торонто је 2011. године имао буџет у износу од 9,4 милијарди канадских долара.[69] Град добија средства од Владе Онтарија као доатак пореским приходима и таксама.

[уреди] Привреда

Финансијска четврт Торонта.

Торонто је један од најважнијих светских пословних и финансијских центара и сматра се финансијском престоницом Канаде. У финансијском смислу Торонто је други по значају финансијски центар Северне Америке (после Њујорка) са 205.000 запослених у банкарском сектору и највећим брокерским кућама.[70] Магазин Форбс је град Торонто уврстио на десето место на ранг листи најважнијих светских финансијских центара, испред Мадрида, Филаделфије и Мексика.[71] По тржишном обиму берза у Торонту (TSX) је трећа по величини на континенту и осма у свету.[72] Најважније финасијске инстутуције смештене су у финансијској четврти града у улици Беј, а свих пет највећих канадских банака има своја седишта управо у Торонту.[73] Градски буџет у фискалној 2008. години износио је 8,17 милијарди долара а већина буџетских прихода долази од пореза на имовину (од пореза на имовину у 2008. се у градски буџет слило 3,322 млр долара).[74]

Град је веома значајан центар медија, издавачке индустрије, телекомуникација, информационих технологија и филмске индустрије. Изузетно повољан стартешки положај на саобраћајном коридору од Кебека до Виндзора учинио је од Торонта важан дистрибутивни и трговачки центар индустријских производа, а изградња канала којим су 1959. Велика језера повезана са реком Сен Лорен отворила су граду приступ отвореним водама Атлантика.

Године 2010. град је имао нето дуг од 4,4 милијарде долара а исте године вањски дуг је повећан за додатних 721 милион долара.[75] Стопа незапослености у новембру 2010. износила је 6,7% и највиша је била код имигрнтске популације (чак 20%).[76]

У самом граду се углавном налазе седишта великих компанија док су производни погони смештени дуж периферије и на подручју суседних општина. Најважнији индустријски објекти данас се налазе у областима Пил и Јорк изван градског подручја, док су највеће фабрике унутар града у северном Јорку, Скарбору и Етобикоуку (око аеродрома Пирсон). Индустријско језгро Торонта раније је било дуж обала Торонто Харбура и ушћа Дона да би се крајем 19. века индустријски објекти почели измештати на градску периферију дуж железничких линија.

У Торонту своје седиште имају следеће компаније: Bell Media, Rogers Communications, Torstar. У ширем градском подручју налазе се седишта компанија Magna International, Celestica, Manulife Financial, Sun Life Financial, Компанија Хадсоновог залива, те велике хотелске групације Four Seasons Hotels и Fairmont Hotels & Resorts.

По трошковима живота Торонто се сматра најскупљим градом у целој Канади.[77]

[уреди] Туризам

Поглед на Си-Ен Тауер и стадион Роџерс сентр
Вила музеј Каса Лома

Према агенцији Euromonitor Торонто се налази на 40. месту светских топ туристичких дестинација.[78] Архитектонски симбол града је 553 метра високи торањ Си-Ен Тауер изграђен 1976. године и највиша је грађевина западне хемисфере. Торањ је држао светски рекорд као највиша светска грађевина пуне 34 године, све до изградње Бурџ Калифа у Дубаију.[79] Сваке године торањ посети преко два милиона туриста.[80]

Туристички су веома интересантни Краљевски музеј Онтарија и Уметничка галерија Онтарија. Музеј Гардинер је једини музеј у целој земљи који је посвећен уметничкој керамици и који чува преко 2.900 керамичких експоната из целог света.

Некадашња циглана Don Valley Brick Works (отворена 1889.) је 1996. рестаурирана и проглашена делом градског наслеђа. Једна од најважнијих манифестација у граду је традиционални The Ex сајам који се непрекидно одржава још од 1879. године, и важи за најстарију и највећу сајамску манифестацију у целој Канади. Сајам који траје 18 дана у просеку посети око 1,3 милиона посетилаца годишње.[81][82]

У четврти Јорквил налазе се бројне трговине најпознатијих робних марки из целог света и бројни ресторани а овај део града постаје својеврсна престоница светског џет сета током традиционалног Филмског фестивала који се одржава непрекидно од 1976. године.[83] Веома популарна туристичка дестинација у граду је и Торонто Итон центар, највећи шопинг мол у граду и трећи по величини у држави. Отворен је 1977. године и у њему се налази 330 трговина и ресторана. Сваке недеље преко милион посетилаца прође кроз Итон центар, а са годишњом посетом од 52 милиона један је од најфрекфентнијих шопинг молова у целој Америци.[84][85]

Четврт Гриктаун је чувена по својим ресторанима и светски је рекордер у броју ресторана по километру квадратном. У овој четврти се од 1994. сваке друге недеље у августу одржава фестивал хране Taste of the Danforth. Током три дана колико фестивал траје цела авенија Данфорт се претвара у огроман штанд и највећи грчки ресторан на свету који посети просечно милион туриста годишње.[86]

Велики број туриста привлачи и вила музеј Каса Лома коју често зову најпознатијим дворцем у Канади. Некадашња луксузна резиденција имућног банкара и индустријалца Хенрија Пелата данас је претворена у музеј. Туристички су интересантна и Острва Торонта, Форт Јорк, Кенсингтон маркет и Хокејашка кућа славних.

Од 2000. године током два дана викенда у мају се организује „Фестивал отворених врата“ (енгл. Doors Open Toronto) када све најважније грађевине у граду отварају своја врата посетиоцима. Циљ манифестације је да се грађани и туристи боље упознају са градском историјом, културом и наслеђем.[87][88]

[уреди] Саобраћај

Унутрашњост терминала 3 на аеродрому Пирсон

Јавним превозом у граду, који укључује аутобуски, трамвајски и метро саобраћај руководи јавна компанија Торонто транзит комишн (или ТТЦ) основана 1921. године. ТТЦ је трећа по величини јавна саобраћајна компанија на северноамеричком континенту, одмах после њујоршке и мексичке.[89] Током 2010. услуге јавног превоза у граду дневно је користило око 2,5 милиона путника, а више од половине овог броја користило је градске аутобусе.[90] ТТЦ је у 2008. имала укупно 11.861 запосленог.[91] Прва метро линија која је пролазила испод улице Јанг отворена је 1954. и имала је 12 станица, а број станица је до 2010. повећан на 69 (у изградњи још шест станица). Метро саобраћај обавља се преко 4 линије, три линије су у целости под земљом док је једна у форми лаког метроа.[92]

Саобраћајем у подручју ширег Торонта и јужног Онтарија управља компанија Џи-О Транзит која је у власништву Министарства саобраћаја Онтарија. Овај вид превоза сваког радног дана користи око 217.000 путника.[93] Најфрекфентнија станица, а уједно и саобраћајно чвориште Торонта је Јунион стејшн смештена у западном делу улице Фронт.[94]

Брзи трајект Spirit of Ontario повезује Торонто са Рочестером

Ваздушни путнички саобраћај одвија се преко међународног аеродрома Пирсон (ИАТА код YYZ) смештеног 22,5 км северозападно од центра града у подручју Мисисаге. Пирсон је највећи и најфрекфентнији аеродром у Канади.[95] На Острвима Торонта налази се аеродром Били Бишоп (ИАТА код YTZ) који се користи искључиво за потребе локалног цивилног ваздухопловства.

Густа мрежа локалних путева у форми брзих цеста повезује град са околним насељима, док мрежа аутопутева повезује град са остатком земље. Аутопут 401 који дели град на западни и источни део повезује Торонто са Кебеком на североистоку и Виндзором и границом са САД на југозападу. Овај аутопут је најпрометнији на целом континенту[96] а по обиму саобраћаја налази се и међу првима у свету.[97] Најпрометније локалне саобраћајнице су Гардинер експресвеј, Дон Вели парквеј и Ален роуд.

Најважније саобраћајнице у самом граду у правцу запад-исток углавном се пружају паралелно са обалом, док се саобраћајнице од севера ка југу спуштају управно у односу на обалу.

Неке од градских четврти на обали повезане су преко језера трајектима, а 17. јуна 2004. је успостављена брза трајектна линија између Торонта и града Рочестера у америчкој савезној држави Њујорк.

[уреди] Архитектура

Фабрика из 19. века у четврти Дистилери изграђена у викторијанском стилу

Данашњи Торонто у архитектонском смислу представља праву мешавину модерног дизајна 21. века и архитектуре 19. века колонијалног, џорџијанског и викторијанског стила. Због тога је Лоренс Ричардс, професор на архитектонском факултету Универзитета у Торонту са правом овај град назвао „потпуно новом и дрском мешавином стилова и периода“.[98] Неки од најпознатијих светских архитеката радили су и стварали у Торонту: Френк Гери, Даниел Либескинд, Норман Фостер, Јо Минг Пеј и Лудвиг Мис ван дер Рое. Град који је упијао архитектонске идеје из Европе и САД, успео је да оформи и неколико јединствених архитектонских форми у у виду стамбених објеката типа Bay-and-gable и The Annex style house.

Најстарије живуће грађевине у граду потичу из прве четвртине 19. века (Кемпбел хаус и Гранџ), изграђене од црвене цигле у џорџијанском стилу који је био омиљен међу тадашњом елитом. Викторијански стил је оживео у другој половини 19. века а највећа колекција грађевина овог стила налази се у четвртима Паркдејл[99] и Дистилери. У Дистилерију се налазе најлепши примери индустријске архитектуре града из 19. века.

Градски пејсаж је доживео највеће промене током шездесетих и седамдесетих година 20. века када су многе старије грађевине замењене модерним објектима. Стамбени објекти су наменски грађени за средњу класу и почели су да се измештају у предграђа на периферији док су централни делови града расли у висину. Торонто данас са 2.000 грађевина виших од 90 метара заузима другоместо на континенту по овом критеријуму, одмах иза неприкосновеног Њујорка (преко 5.000 облакодера).[100] У октобру 2011. у граду је регистровано чак 132 грађевине типа облакодера у изградњи, што је највећи број од свих северноамеричких градова (Мексико 88, Њујорк 86, Чикаго 17).[101]

[уреди] Градске четврти

Стамбени објекти у граду у архитектонском смислу се доста разликују од пословних зграда у финансијској четврти. Остаци викторијансе стамбене архитектуре су очувани у четвртима Роуздејл, Кебиџтаун, Анекс и Јорквил док је кварт Вајквуд парк као једно од најстаријих плански изграђених насеља проглашен друштвеним наслеђем Онтарија 1985. године.

Мапа градског подручја и Великог Торонта (десно доњи угао)

Град је подељен на 240 посебних насеља, односно четврти.[102] У састав града ушло је 6 некадашњих општина које данас представљају градска насеља:

Стари Торонто представља уједно и градски центар и историјско језгро града. Ово је најгушће насељени део града. У финансијској четврти налази се највећи кластер небодера у целој Канади, а пејзажем овог дела града доминирају Фрст канадијен плејс, Торонто доминион центр, Скоша плаза, Ројал бенк плаза, Трговачки суд и Брукфилд плејс. Од центра града ка северу смештене су бројне историјске четврти, данас подручја у којима живе богати становници града: Јорквил, Роуздејл, Анекс, Форест хил, Лоренс парк, Литн парк, Дир парк, Мур парк и Каса Лома. Са друге стране у четвртима Сент Џејмс таун, Риџен парк, Мос парк, Александра парк и Паркдејл се налазе бројне стамбене зграде намењене средњем слоју становништва. У старом Торонту се налазе и етнички профилисане четврти попут Кинеске и Грчке четврти, Мале Италије, Мале Индије и Португалског кварта.

У насељима Јорк и Источни Јорк доминирају породичне куће и мањи стамбени комплекси намењени пре свега радничкој средњој класи. У неким од стамбених блокова овог дела града доминирају стамбене вишеспратнице у којима углавном живе бројне имигрантске породице. То су етнички најшаренији делови Торонта. Периферни делови града обухватају подручја некадашњих општина Скарборо на истоку, Етобикоук на западу и Северног Јорка на северу. У последње време значајан број пословних објеката из финансијске четврти се премешта у ове делове града.

[уреди] Јавне површине

[уреди] Култура

[уреди] Образовање

[уреди] Спорт

[уреди] Градови партнери

Град Торонто има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима:[103]

Са следећим градовима Торонто има уговоре о пријатељству:[103]

[уреди] Литература

[уреди] Извори

  1. ^ а б Flew, Janine; Humphries, Lynn ; Press, Limelight ; McPhee, Margaret (2004). The Children's Visual World Atlas. Sydney (Australia): Fog City Press. ISBN 1 740893 17 4.
  2. ^ а б Citizenship and Immigration Canada (September 2006). Canada-Ontario-Toronto Memorandum of Understanding on Immigration and Settlement (electronic version). Добављено из оригинала на дан 25. 8. 2008. Приступљено на дан 1. 3. 2007.
  3. ^ City of Toronto, Ontario. Приступљено на дан 6. 7. 2007.
  4. ^ . „Vancouver is 'best city to live'“, CNN, 5. 10. 2005. Приступљено дана 5. 3. 2007.
  5. ^ Mercer Human Resource Consulting (2006). Mercer 2006 Quality of Living Survey (PDF). Приступљено на дан 5. 3. 2007.
  6. ^ Beauchesne, Eric. „Toronto pegged as priciest place to live in Canada“, CanWest News Service, 24. 6. 2006. Приступљено дана 5. 3. 2007.
  7. ^ Parks Canada
  8. ^ Чланак у Торонто стару (2004)
  9. ^ Преглед података о привреди Торонта приступљено: 25. марта 2009.
  10. ^ а б в г "The real story of how Toronto got its name". Natural Resources Canada. Приступљено 11. децембра 2011.
  11. ^ "Canada, Provinces & Territories: The naming of their capital cities". Natural Resources Canada. Приступљено 11. децембра 2011.
  12. ^ Pearl McCarthy (1954-03-05). "Tarantou, Now Toronto, First Mapped in 1656". The Globe and Mail (Toronto): p. 3.
  13. ^ Derek Hayes (2002). Historical Atlas of Canada: Canada's History Illustrated with Original Maps. Douglas & McIntyre, University of Washington Press. p. 60. ISBN 0-295-98277-2.
  14. ^ Firth, Edith G., ed (1966). The Town of York: 1815—1834; A Further Collection of Documents of Early Toronto. University of Toronto Press. pp. 297–298.
  15. ^ Population statistics and land area. Statistics Canada (2001). Приступљено 11. децембра 2011.
  16. ^ "Getting Here". Visiting Toronto. City of Toronto. Приступљено 11. децембра 2011.
  17. ^ а б в City of Toronto Toronto's geography. Приступљено 12. децембра 2011.
  18. ^ а б в City of Toronto Ravines and Natural Features. Приступљено 12. децембра 2011.
  19. ^ Lake Iroquois and its shore cliff. Приступљено 12. децембра 2011.
  20. ^ Larson, Grahame; Schaetzl, Randall (2001). "Review: Origin and Evolution of the Great Lakes". J. Great Lakes Res. 27 (4): 518–546.
  21. ^ Scarborough Bluffs; Stay.com/Toronto » Attractions. Приступљено 12. децембра 2011.
  22. ^ "The History of Casa Loma". Casa Loma website. Kiwanis Club of Casa Loma. Приступљено 12. децембра 2011.
  23. ^ а б в г д "Canadian Climate Normals 1971-2000". Environment Canada. Приступљено 13. децембра 2011.
  24. ^ а б "Canada's Wind Chill Index". Environment Canada. Приступљено 13. децембра 2011.
  25. ^ The Worst Heatwave In T.O. History. Приступљено 13. децембра 2011.
  26. ^ Ontario Weather Review, April 2010. Приступљено 13. децембра 2011.
  27. ^ Peter Bowyer (2004). "Recovery — Aftermath". Canadian Hurricane Centre. Приступљено 13. децембра 2011.
  28. ^ Impact of urbanization on the climate of Toronto, Ontario, Canada. Приступљено 13. децембра 2011.
  29. ^ а б в City of Toronto: Parks, Forestry and Recreation. Приступљено 13. децембра 2011.
  30. ^ http://www.toronto.ca/parks/parks_gardens.htm
  31. ^ See R. F. Williamson, ed., Toronto: An Illustrated History of its First 12,000 Years (Toronto: James Lorimer, 2008), ch. 2, with reference to the Mantle Site.
  32. ^ The real story of how Toronto got its name. Natural Resources Canada (2005). Приступљено на дан 8. 12. 2006.
  33. ^ Fort Rouillé, Jarvis Collegiate Institute (2006). Retrieved on 2006-12-08.
  34. ^ Natives and newcomers, 1600-1793, City of Toronto (2006). Retrieved on 2006-12-08.
  35. ^ Welcome to the birthplace of Toronto. Friends of Fort York (2006). Приступљено на дан 8. 12. 2006.
  36. ^ Battle of York. Добављено из оригинала на дан 20. 8. 2007. Приступљено на дан 10. 7. 2007.
  37. ^ Black history at the City of Toronto Archives, City of Toronto (2009). Retrieved on 2009-03-13.
  38. ^ Toronto transit chief says searches unlikely (2005). Retrieved on 2007-02-03.
  39. ^ Westward ho? The shifting geography of corporate power in Canada, Journal of Canadian Studies (2002). Retrieved on 2007-01-14.
  40. ^ Municipality of Metropolitan Toronto Act, Government of Ontario (2000). Retrieved on 2006-12-29.
  41. ^ SOS! Canadian Disasters Library and Archives Canada (2006). Retrieved on 2008-12-19.
  42. ^ а б в Toronto history FAQs: What was the population of Toronto in various years?. City of Toronto Archives. Приступљено на дан 18. 3. 2007.
  43. ^ Population Tables for Toronto. Statistics Canada (1971). Приступљено на дан 23. 3. 2009.
  44. ^ Population Tables for Toronto. Statistics Canada (1976). Приступљено на дан 23. 3. 2009.
  45. ^ Population Tables for Toronto. Statistics Canada (1981). Приступљено на дан 23. 3. 2009.
  46. ^ 1986 Community Profile for Toronto (PDF). Statistics Canada. City of Toronto (2003). Приступљено на дан 8. 5. 2007.
  47. ^ а б 1991 Community Profile for Toronto (PDF). Statistics Canada. City of Toronto (2003). Приступљено на дан 8. 5. 2007.
  48. ^ Population and Dwelling Counts, for Census Metropolitan Areas in Decreasing Order of 1996 Population, 1991 and 1996 Censuses - 100% Data. Statistics Canada (17. 4. 2001.). Приступљено на дан 18. 3. 2007.
  49. ^ а б Population and Dwelling Counts, for Canada, Census Metropolitan Areas, Census Agglomerations and Census Subdivisions (Municipalities), 2001 and 1996 Censuses - 100% Data. Statistics Canada. Приступљено на дан 18. 3. 2007.
  50. ^ 1996 Community Profile for Toronto (PDF). Statistics Canada. City of Toronto (2003). Приступљено на дан 8. 5. 2007.
  51. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом 2006censuspop.; $2
  52. ^ 2001 Community Profile for Toronto (PDF). Statistics Canada. City of Toronto (2001). Приступљено на дан 8. 5. 2007.
  53. ^ 2006 Community Profile for Toronto, Ontario. Statistics Canada (17. 3. 2007.). Приступљено на дан 8. 5. 2007.
  54. ^ Toronto Quick Facts. Government of Canada, Department of Foreign Affairs and International Trade, Investment, Science & Technology Branch. Добављено из оригинала на дан 20. 6. 2008. Приступљено на дан 14. 2. 2008.
  55. ^ City of Toronto: Toronto Overview. City of Toronto (2007). Приступљено на дан 23. 3. 2009.
  56. ^ а б Francine Kopun, Nicholas Keung. „A city of unmatched diversity“, Toronto Star, 5. 12. 2007. Приступљено дана 7. 10. 2008.
  57. ^ Toronto.ca (PDF). Приступљено на дан 17. 4. 2010.
  58. ^ Canada. „Still Single, Time To Move West“, The Globe and Mail, 18. 7. 2007. Приступљено дана 17. 4. 2010.
  59. ^ "A few frank words about immigration". The Globe and Mail. October 7, 2010
  60. ^ а б в 2006 Community Profile for Toronto: Ethnicities. Statistics Canada (2006). Приступљено на дан 15. 7. 2008.
  61. ^ Various Languages Spoken - Toronto CMA, Statistics Canada (2006). Retrieved on 2009-09-09.
  62. ^ Language used at work by mother tongue in Toronto CMA, Statistics Canada (2001). Retrieved on 2006-12-05.
  63. ^ Language used at work by mother tongue (City of Toronto), Statistics Canada (2001). Retrieved on 2006-12-05.
  64. ^ City of Toronto: Emergency Services - 9-1-1 = EMERGENCY in any language. City of Toronto. Приступљено на дан 5. 1. 2007.
  65. ^ Religion (95A), Age Groups (7A) and Sex (3) for Population, for Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 1991 and 2001 Censuses - 20% Sample Data, Statistics Canada (2001).
  66. ^ Community Highlights for Toronto, Statistics Canada (2001). Retrieved on 2006-12-05.
  67. ^ Religions in Canada (Toronto). Statistics Canada (2001). Приступљено на дан 19. 5. 2006.
  68. ^ City Council names Speaker and members to Standing Committees, Agencies, Boards and Commissions. CNW Group (6. 12. 2006.). Добављено из оригинала на дан 30. 9. 2007. Приступљено на дан 18. 3. 2007.
  69. ^ Toronto budget balanced for 2011. CBS (2011). Приступљено на дан 20. 12. 2011.
  70. ^ Toronto Transit Strike Looms as Talks Pass Deadline, Joe Schneider. Приступљено 15. децембра 2011.
  71. ^ Forbes Economic Growth GDP, Rob Taylor. Приступљено 15.децембра 2011.
  72. ^ TSX Group History at a Glance, Steve Kee. приступљено 15. децембра 2011.
  73. ^ City of Toronto (2007) - Toronto economic overview, Key industry clusters and A Diversified Economy. Приступљено 15. децембра 2011.
  74. ^ "2008 Budget Committee Recommended Operating Budget". Приступљено 15. децембра 2011.
  75. ^ Moloney, Paul (June 27, 2011). "Toronto debt $4.4B and rising". Toronto Star. Приступљено 15. децембра 2011.
  76. ^ "Jobless rate up for Toronto immigrants". The Globe and Mail. December 3, 2010. Приступљено 15. децембра 2011.
  77. ^ "Toronto beats Vancouver as most costly city". CTV. July 12, 2011. Приступљено 18. децембра 2011.
  78. ^ "Euromonitor International’s top city destinations ranking". euromontior.com (Euromontior). Приступљено 16. децембра 2011.
  79. ^ "Canada's Wonder of the World". CN Tower: Plan Your Visit > Who We Are. CN Tower — Canada Lands Company. Приступљено 16. децембра 2011.
  80. ^ Facts at a Glance. CN Tower. 2005. Приступљено 16. децембра 2011.
  81. ^ The Ex. Приступљено 16. децембра 2011.
  82. ^ CNE - About Us, Canadian National Exhibition (2006). Приступљено 16. децембра 2011.
  83. ^ www.tiff.net
  84. ^ Who uses the square (Demographics), City of Toronto (2007). Приступљено 16. децмбра 2011.
  85. ^ City of Toronto, Attractions. Приступљено 16. децембра 2011.
  86. ^ Taste of the Danforth History of the Taste. Приступљено 16. децембра 2011.
  87. ^ Doors Open Toronto
  88. ^ "City of Toronto - Doors Open 2011". City of Toronto. Приступљено 18. децембра 2011.
  89. ^ Toronto transit chief says searches unlikely (2005). Приступљено 16. децембра 2011.
  90. ^ "APTA transit ridership report, First Quarter, 2010" (PDF). American Public Transportation Association. 2010-06-01. Проиступљено 16. децембра 2011.
  91. ^ "TTC Operating Statistics". TTC. 2007. Приступљено 16. децембра 2011.
  92. ^ Toronto Subway at urbanrail.net
  93. ^ "Info to GO" (PDF). GO Transit. Приступљено 16. децембра 2011.
  94. ^ Globe & Mail (November 2007). "Underground mall in store for Union Station makeover". The Globe and Mail (Toronto). Приступљено 16. децембра 2011.
  95. ^ "GTAA – Toronto Pearson today". Gtaa.com. Приступљено 16. децембра 2011.
  96. ^ Maier, Hanna (October 9, 2007). Concrete Pavements in Europe and Canada (Report). Federal Highway Administration. "The key high-volume highways in Ontario are the 400-series highways in the southern part of the province. The most important of these is the 401, the busiest highway in North America, with average annual daily traffic (AADT) of more than 425,000 vehicles in 2004, and daily traffic sometimes exceeding 500,000 vehicles."
  97. ^ "Ontario government investing $401 million to upgrade Highway 401". Ontario Ministry of Transportation. Archived from the original on September 14, 2007. "Highway 401 is one of the busiest highways in the world and represents a vital link in Ontario's transportation infrastructure, carrying more than 400,000 vehicles per day through Toronto."
  98. ^ Christopher Hume. Toronto Architecture. Приступљено 18. децембра 2011.
  99. ^ "Parkdale Community Information Centre". Parkdale Community Information Centre.
  100. ^ "Emporis list of cities by high rise building". Emporis.com. 2009-06-15. Пристуљено 18. децембра 2011.
  101. ^ Brendan Kennedy. Highrises? We’re tops on the continent. Staff Reporter. Published On Wed, 05 Oct 2011 Приступљено 18. децембра 2011.
  102. ^ City of Toronto Residential Communities and Business Improvement Areas Map
  103. ^ а б City of Toronto: International Alliance Program.

[уреди] Видети још

[уреди] Спољашње везе

Flag of Canada.svg Портал Канада

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 43° 38' 53" С ГШ, 79° 24' 15" ЗГД

Главни градови провинција и територија Канаде Flag of Canada.svg
Вајтхорс • Викторија • Винипег • Едмонтон • Икалуит • Јелоунајф • Квебек • Реџајна • Сент Џоунс • Торонто • Фредериктон • Халифакс • Шарлоттаун


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE&oldid=5276578“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици