Хемиморфит

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемиморфит
Хемиморфит из Мапими, Дуранго, Мексико
Опште информације
КатегоријаСоросиликати
ФормулаЗн4Си2О7(ОХ)2·Х2О
Струнц класификација9.БД.10
Кристалне системеОрторомбни
Кристална класаПирамидална (мм2)
Х-M сyмбол: (мм2)
Спаце гроупИмм2
Унит целла = 8.367(5), б = 10.73
ц = 5.155(3) [Å]; З = 2
Идентификација
БојаБела, плава, зеленкаста
Кристални хабитусПоларни кристали, са различитим или хемиморфним крајевима.
БлижњењеРетко на {001}
ЦепљивостПерфекта на {110}, слаб на {101}, {001} ретко
ПреломНераван до конхоидалног
ЧврстинаКрт
Тврдоћа по Мосу4.5-5
СјајностСтакласт, адамантин
ОгребБео
ПровидностТранспарентан до транслуцентног
Специфична тежина3.516 - 3.525
Оптичке особинеБиаксијалан (+)
Индекс преламањанα = 1.614 нβ = 1.617 нγ = 1.636
Двојно преламањеδ = 0.022
2В угаоИзмерен: 46°, прорачунат: 44°
РастворљивостРастворан у киселини

Хемиморфит, је Zn4(Si2O7)(OH)2·H2O, компонента каламина. То је соросиликатни минерал који се типично ископава са горних слојева руде цинка и олова, углавном заједно са смитсонитом, ZnCO3. Они се сматрају истим минералом и оба су класификована под истим именом каламин. У другој половини 18. века је откривено да су та два различита минерала присутна у каламину. Они блиско подсећају један на други.[1][2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, ,. (20th изд.). ISBN 978-0-471-80580-9. 
  • Boni, M., Gilg, H.A., Aversa, G., and Balassone, G., 2003, The "Calamine" of southwest Sardinia: Geology, mineralogy, and stable isotope geochemistry of supergene Zn mineralization: Economic Geology, v. 98. стр. 731-748.
  • Reynolds, N.A., Chisnall, T.W., Kaewsang, K., Keesaneyabutr, C., and Taksavasu, T., 2003, The Padaeng supergene nonsulfide zinc deposit, Mae Sod, Thailand: Economic Geology, v. 98. стр. 773-785.
  • Mineral galleries