Силикати
Силикати су соли силикатне киселине.[1] Они су најбројнија група минерала.
Највећи број стена изграђен је од силиката. У свим силикатима се јављају стабилне групе силицијум оксида (SiO4) које граде мали јони силицијума и велики јони кисеоника. Друга карактеристична особина силиката је могућност замене у кристалној решетки јона силицијума јоном алуминијума. Такви силикати носе назив алуминосиликати
Основни састојци силиката су: кисеоник, силицијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, магнезијум, натријум и калијум. У силикатима се могу јавити и литијум, берилијум, баријум и манган. Често се у силикатима јавља и вода, некада и водоник.
У састав неких силиката улази велики број елемената тако да је њихов састав често веома сложен.
Садржај |
Врсте силиката [уреди]
- групни силикати
- ланчани силикати
- острвски силикати
- прстенасти силикати
- просторни силикати
- слојевити силикати
Минерали силикати [уреди]
Силикати су подељени према начину на који су (SiO4) тетраедри повезани на:[2][3]
- незосиликате - нпр. оливин, гранати
- соросиликате - нпр. епидот
- циклосиликате - нпр. берил, турмалин
- иносиликате(једна трака)- нпр. пироксени
- иносиликате(две траке)- нпр. група амфибола
- филосиликате - нпр. група лискуна, група глина, група серпентина, група талка, група хлорита
- тектосиликате - нпр. кварц, зеолит, фелдспат
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). „The group 14 elements“. Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Deer, W.A.; Howie, R.A., & Zussman, J. (1992). An introduction to the rock forming minerals (2nd edition ed.). London: Longman ISBN 0582300940
- ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy, Wiley, (20th edition ed.). ISBN ISBN 0-471-80580-7
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
