Силикати

Из Википедије, слободне енциклопедије

Силикати су соли силикатне киселине.[1] Они су најбројнија група минерала.

Највећи број стена изграђен је од силиката. У свим силикатима се јављају стабилне групе силицијум оксида (SiO4) које граде мали јони силицијума и велики јони кисеоника. Друга карактеристична особина силиката је могућност замене у кристалној решетки јона силицијума јоном алуминијума. Такви силикати носе назив алуминосиликати

Основни састојци силиката су: кисеоник, силицијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, магнезијум, натријум и калијум. У силикатима се могу јавити и литијум, берилијум, баријум и манган. Често се у силикатима јавља и вода, некада и водоник.

У састав неких силиката улази велики број елемената тако да је њихов састав често веома сложен.

Врсте силиката[уреди]

Минерали силикати[уреди]

Силикати су подељени према начину на који су (SiO4) тетраедри повезани на:[2][3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). „The group 14 elements“. Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Deer, W.A.; Howie, R.A., & Zussman, J. (1992). An introduction to the rock forming minerals (2nd edition ed.). London: Longman. ISBN 978-0-582-30094-1.
  3. ^ Hurlbut & Klein (1985).

Литература[уреди]

  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy (20th ed.). Wiley. ISBN 978-0-471-80580-9. 

Спољашње везе[уреди]