Илиффе вектор

С Википедије, слободне енциклопедије

У програмирању, Илиффе вектор, или дисплеј, је структура података која се користи за имплементирање вишедимензионалних низова. Илиффе вектор за н-димензионални низ (где је н > 2) састоји се од вектора (или једнодимензионалног низа) од показивача на (н − 1)-димензиони низ. Они се обично користе да би се избегла потреба за скупим операцијама множења када се изводи рачунање адресе елемента низа. Могу се користити и за имплементацију троугластих низова, или друге врсте неправилних облика низова. Добила је име по Јохн К. Илиффе.

Њихове мане укључују потребу за заобилажењем вишеструких уланчаних показивача да би се приступило елементу, приде посао захтева да се одреди следећи ред у н-димензионалном низу да би дозволио оптимизованом компајлеру да га споји. Оба су разлог за кашњење на системима где је ЦПУ значајно бржи него главна меморија.

Илиффе вектор за 2-димензионални низ је вектор од показивача на вектор података, нпр. Иллифе вектор представља колоне низа где је сваки елемент колоне показивач на ред вектора.

Вишедимензионални низови у језицима попут Јава, Питон (вишедимензионалне листе), Рубy, Висуал Басиц .НЕТ, Перл, ПХП, ЈаваСцрипт, Објецтиве-C, анд Атлас Аутоцоде су имплементирани као Илиффе вектори.

Илиффе вектори се разликују од допе вецторс који постоје у неким програмским језицима (на пример, Фортран). Основна разлике потице због постојања офсета и разлицитих корака у формирању вредности индекса за сваку димензију.


Нотес[уреди | уреди извор]

Референцес[уреди | уреди извор]

  • Илиффе, Јохн К. (1961). „Тхе Усе оф Тхе Гение Сyстем ин Нумерицал Цалцулатионс”. Аннуал Ревиеw ин Аутоматиц Программинг. 2: 25. дои:10.1016/С0066-4138(61)80002-5.