Структура података

Из Википедије, слободне енциклопедије

Структура података, начин представљања података у рачунарској меморији, којим се омогућује њихово лако представљање и обрада. Најбитније структуре су: низови, уланчане листе, стекови, редови, приоритетни редови, графови, бинарни и m-арна стабла.

Низови[уреди]

Као елементарне структуре могли би се навести низови - мада, неко се можда неће сложити да су низови структуре. Низови су структуре података које се могу користити за чување великог броја истородних података. У рачунарској меморији се углавном реализују као континуални меморијски блокови. Директан приступ је веома ефикасан, као и секвенцијалан. Такође, постоји велики број ефикасних алгоритама за претраживање низова и уређивање низова по неком критеријуму. На пример: ако је адреса почетка низа А, а тражи се i-ти елемент низа, до њега се долази веома једноставно

a[i] = вредност_локације (A + i * величина_појединачног_елемента_низа)

Мане низова су веома захтевно уметање елемената између два већ постојећа, њихово брисање (потребно је померити све елементе низа од места где се умећу једно место према крају низа).

Листе[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Листа (структура података)

И листе спадају међу једноставне структуре, са истом сврхом као и низови али различите имплементације. Сваки елемент листе, поред податка, чува и показивач на следећи елемент листе. Појединачни елементи листе могу се произвољно алоцирати и деалоцирати. Што се тиче ефикасности, ефикаснији су од низова у појединим случајевима. Секвенцијалан приступ је ефикасан, али директан није, јер је потребно да се прође кроз све елементе листе ради добављања податка. Уметање елемената у листу је такође једноставно, као и брисање.

Стекови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стек

Стек је структура података, над којом се могу извршити две операције: операција смештања на стек (push), и операција узимања са стека (pop). Ова структура је посебна по томе што се елемент који је последњи стављен на стек, први се уклања са стека. Стекови су врло чести у рачунарству - скоро сваки процесор подржава коришћење меморије као стека, јер се користе за памћење адреса при скоку у друге потпрограме, за чување података, итд.

Редови[уреди]

Слично стековима, и над редовима се могу вршити две операције: уметање у ред (Insert) и операција уклањања из реда (delete). Разлика у односу на стек је само у томе што се, из реда узима елемент који је најдуже провео чекајући у реду. И редови су чести у рачунарству: користе се организовање различитих активности током извршавања програма. Приоритетни редови се од обичних разликују по томе што се при уметању податка у ред, податку додељује приоритет, а при вађењу из реда, из реда се узима елемент са најмањим/највећим приоритетом.

Стабла[уреди]

Стабла су структуре података, које одржавају релације међу подацима. Подаци су организовани тако, да постоји један податак (корен стабла), који је у релацији са подацима који су на следећем нивоу, а ови у релацији са подацима на следећем нивоу. Сваки податак има једног родитеља (сем корена), и ниједно, једно или више деце. Назив је настао, јер цртањем овакве структуре на папиру добија се изглед наопаког стабла. Стабла се у рачунарству користе за моделирање података који су у оваквим односима, као и на пример за: ефикасно рачунање аритметичких израза, стабла одлучивања (програмирање оваквог типа игара: шах, икс-окс...). Поред овог, постоје посебне модификације стабала које служе за брзо претраживање по скупу података: висински балансирана стабла, Б стабла итд.

Графови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Граф (структура података)

Графови су уопштења бинарних стабала. Сваки податак може бити у релацији са произвољним бројем података. Користе се, на пример, за одређивање најкраћег пута између два града, максимизацију протока, итд.

Остале структуре[уреди]

Поред ових структура, које су најчешће, постоји велики број структура које су модификација ових, и које се користе за различите потребе.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Структура података