Фортран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фортран

Оригиналан назив: енгл. Fortran
Изговара се: фортран
Модел: процедурални, императивни, структурирани, објектно-оријентисани
Појавио се: 1957.
Аутор(и): Џон Бакус
Дизајнер(и): Џон Бакус, ИБМ
Актуелна верзија: Fortran 2003
Типови променљивих: јаки, статички
Утицао на: алгол 58, бејсик, C

Фортран је програмски језик намењен превасходно за обимна математичка израчунавања.

Фортран I[уреди]

Први преводилац за фортран је осмишљен и написан у периоду од 1954. до 1957. године од стране ИБМ-овог тима који је предводио Џон Бакус. Прва примена му је била за прорачун параметара у нуклеарној електрани[тражи се извор од 09. 2009.]. Потиснуо је асемблер (јер је био једноставнији за програмирање и преносив) и брзо био прихваћен од стране научника и војних организација. Коришћен је за војне пројекте и свемирска истраживања.

Фортран II, III, IV и фортран 66[уреди]

Бушена картица са линијом кода у фортрану
  • Фортран II (1958) је био значајно побољшање јер је омогућавао поделу програма у модуле и повезивање са асемблерским модулима.
  • Фортран III (1958) никада није јавно објављен. Омогућавао је асемблерски код усред фортрановог кода, али је тиме губљена преносивост.
  • Фортран IV (1961) био је пречишћени и допуњени фортран II (додати искази COMMON и EQUIVALENCE и отклоњене неке неправилности).
  • У мају 1962. године комитет ASA започео је пројекат стандардизације овог језика што је омогућило израду преводиоца за сваки нови модел рачунара који се појави на тржишту. Нови ASA стандард објављен је 1966. и постао општепознат под именом FORTRAN 66. Био је то први стандард ове врсте у свету.

Пример програма написаног у фортрану 66:

1 PROGRAM TRIVIAL
2 INTEGER I
3 I=2
4 IF (I .GE. 2) CALL STAMPAJ
5 STOP
6 END
 
7 SUBROUTINE STAMPAJ
8 PRINT *,'Zdravo svete!'
9 RETURN
10 END

Фортран 77[уреди]

Фортран 77 (скраћено Ф77) је нови стандард (из 1977. године) који је додао:

  • петље DO са опадањем контролне променљиве.
  • Блоковску наредбу IF ... THEN ... ELSE ... ENDIF. Пре фортрана 77 постојала је само наредба IF ... GOTO.
  • Тест је претходио извршавању DO петљи. Пре Ф77 DO петље су се увек извршавале бар једном
  • Тип CHARACTER. Пре Ф77 знаци су увек били чувани у променљивама типа INTEGER.
  • Апостроф је постао знак који ограничава константне ниске.
  • Главни програм се није више завршавао са наредбом STOP.

Пример програма у фортрану 77:

C Главни програм
1 PROGRAM PRIMER77
2 PARAMETER (MAKS_VELICINA=99)
3 REAL A(MAKS_VELICINA)
4 READ (5,5,END=11) K
5 FORMAT(I5)
6 IF (K .LE. 0 .OR. K .GT. MAKS_VELICINA) STOP
7 READ *,(A(I),I=1,K)
8 PRINT *,(A(I),I=1,K)
9 PRINT *,'Suma brojeva je: ',SUMA(A,K)
10 GOTO 4
11 PRINT *,'Kraj'
12 STOP
13 END
 
C Функција за сумирање
14 FUNCTION SUMA(V,N)
15 REAL :: V(N)
16 SUMA = 0.0
17 DO 19 I = 1,N
18 SUMA = SUMA + V(I)
19 CONTINUE
20 RETURN
21 END

Фортран 90[уреди]

Фортран 90 је донео много новина које су га приближиле данас популарним језицима (као што је C, на пример).

Фортран 95[уреди]

Фортран 95 је донео неколико мањих побољшања у односу на фортран 90.

Етимологија[уреди]

Име „фортран“ долази од енглеског назива за овај програмски језик, „FORTRAN“, који је настао узимањем почетних слова енглеских речи „Formula Translation“. У српском језику ова скраћеница се лексикализовала, па се више не користи енглески оригинал него српски прилагођени облик „фортран“.


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фортран