Инхибитор апоптозе
Инхибитор апоптозе (ИАП) је фамилија функционално и структурно сродних протеина, који служе као ендогени инхибитори програмиране ћелијске смрти (апоптозе).[1][2] Заједничко својство свих ИАП једињења је присуство БИР-а (Бакуловирусног ИАП понављања, ~70 аминокиселина дугог домена) са једном до три копије. Људска ИАП фамилија садржи осам чланова, и ИАП хомолози су идентификовани у бројним организмима.[3]
Први чланови ИАП фамилије су прво идентификовани из бакуловируса, Cp-IAP и Op-IAP. Они се везују за и инхибирају каспазе, што је механизам који доприноси њиховој ефикасној инфекцији и репликацији у домаћину. Касније је пет додатних људских ИАП протеина откривено, укључујући: XIAP, c-IAPl, C-IAP2, NAIP, и сурвивин.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Абоут Апоптосис”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2006. г. Приступљено Новембер 2009. „Апоптосис Интерест Гроуп, преферред пронунциатион оф Натионал Институте оф Хеалтх” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|аццесс-дате=(помоћ) - ^ Греен, Доуглас (2011). Меанс то ан Енд: Апоптосис анд отхер Целл Деатх Мецханисмс. Цолд Спринг Харбор, НY: Цолд Спринг Харбор Лабораторy Пресс. ИСБН 978-0-87969-888-1.
- ^ Анне M Верхаген, Елизабетх Ј Цоулсон анд Давид L Вауx (2001). „Инхибитор оф апоптосис протеинс анд тхеир релативес: ИАПс анд отхер БИРПс”. Геноме Биологy. 2. дои:10.1186/гб-2001-2-7-ревиеwс3009.[мртва веза]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The MEROPS online database for peptidases and their inhibitors: I32.002[мртва веза]
- Инхибитор+оф+Апоптосис+Протеинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)