Ангиотензин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ангиотензин (инхибитор сеприн пептидазе, класа A, члан 8)

Модели ангиотензина I (лево) и II (десно) из PDB 1N9U и PDB 1N9V.
Идентификатори
Симболи AGT; ANHU; SERPINA8
Вањски ИД OMIM106150 MGI87963 HomoloGene14 GeneCards: AGT Gene
Преглед РНК изражавања
PBB GE AGT 202834 at tn.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 183 11606
Eнсембл ENSG00000135744 ENSMUSG00000031980
UниПрот P01019 Q3UTR7
Реф. Секв. (иРНК) NM_000029 NM_007428
Реф. Секв. (протеин) NP_000020 NP_031454
Локација (УЦСЦ) Chr 1:
228.9 - 228.92 Mb
Chr 8:
127.44 - 127.46 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Ангиотензин је протеин који се под утицајем ензима ренина даје ангиотензин I, чије се протеинско тијело састоји од 10 аминокиселина.[1]

Ангиотензин се производи у јетри, а циркулише у крвној плазми човјека. Он је битан фактор код регулације крвног притиска, јер је директни чинилац система ренин-ангиотензин-алдостерон (RAAS).[2]

Код човјека, ангиотензин се састоји из 485 аминокиселина. Његов ген лежи на дугом краку хромозома 1.

Извори[уреди]

  1. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • de Gasparo M, Catt KJ, Inagami T, "et al." (2000). „International union of pharmacology. XXIII. The angiotensin II receptors“. Parmacol Rev. 52 (3): 415-472. PMID 10977869. 
  • Brenner & Rector's The Kidney, 7th ed., Saunders, 2004.
  • Mosby's Medical Dictionary, 3rd Ed., CV Mosby Company, 1990.
  • Review of Medical Physiology, 20th Ed., William F. Ganong, McGraw-Hill, 2001.
  • Clinical Physiology of Acid-Base and Electrolyte Disorders, 5th ed., Burton David Rose & Theodore W. Post McGraw-Hill, 2001
  • Lees KR, MacFadyen RJ, Doig JK, Reid JL (1993). „Role of angiotensin in the extravascular system“. Journal of human hypertension 7 Suppl 2: S7–12. PMID 8230088. 
  • Weir MR, Dzau VJ (2000). „The renin-angiotensin-aldosterone system: a specific target for hypertension management“. Am. J. Hypertens. 12 (12 Pt 3): 205S–213S. DOI:10.1016/S0895-7061(99)00103-X. PMID 10619573. 
  • Berry C, Touyz R, Dominiczak AF, et al. (2002). „Angiotensin receptors: signaling, vascular pathophysiology, and interactions with ceramide“. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 281 (6): H2337–65. PMID 11709400. 
  • Sernia C (2002). „A critical appraisal of the intrinsic pancreatic angiotensin-generating system“. JOP 2 (1): 50-5. PMID 11862023. 
  • Varagic J, Frohlich ED (2003). „Local cardiac renin-angiotensin system: hypertension and cardiac failure“. J. Mol. Cell. Cardiol. 34 (11): 1435-42. DOI:10.1006/jmcc.2002.2075. PMID 12431442. 
  • Wolf G (2006). „Role of reactive oxygen species in angiotensin II-mediated renal growth, differentiation, and apoptosis“. Antioxid. Redox Signal. 7 (9-10): 1337-45. DOI:10.1089/ars.2005.7.1337. PMID 16115039. 
  • Cazaubon S, Deshayes F, Couraud PO, Nahmias C (2006). „[Endothelin-1, angiotensin II and cancer]“. Med Sci (Paris) 22 (4): 416-22. PMID 16597412. 
  • Ariza AC, Bobadilla NA, Halhali A (2007). „[Endothelin 1 and angiotensin II in preeeclampsia]“. Rev. Invest. Clin. 59 (1): 48-56. PMID 17569300. 

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).