Ангиотензин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ангиотензин (инхибитор сеприн пептидазе, класа A, члан 8)

Модели ангиотензина I (лево) и II (десно) из PDB 1N9U и PDB 1N9V.
Идентификатори
Симболи AGT; ANHU; SERPINA8
Вањски ИД OMIM106150 MGI87963 HomoloGene14 GeneCards: AGT Gene
Преглед РНК изражавања
PBB GE AGT 202834 at tn.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 183 11606
Eнсембл ENSG00000135744 ENSMUSG00000031980
UниПрот P01019 Q3UTR7
Реф. Секв. (иРНК) NM_000029 NM_007428
Реф. Секв. (протеин) NP_000020 NP_031454
Локација (УЦСЦ) Chr 1:
228.9 - 228.92 Mb
Chr 8:
127.44 - 127.46 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Ангиотензин је протеин који се под утицајем ензима ренина даје ангиотензин I, чије се протеинско тијело састоји од 10 аминокиселина.[1]

Ангиотензин се производи у јетри, а циркулише у крвној плазми човјека. Он је битан фактор код регулације крвног притиска, јер је директни чинилац система ренин-ангиотензин-алдостерон (RAAS).[2]

Код човјека, ангиотензин се састоји из 485 аминокиселина. Његов ген лежи на дугом краку хромозома 1.

Извори[уреди]

  1. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • de Gasparo M, Catt KJ, Inagami T, "et al." (2000). „International union of pharmacology. XXIII. The angiotensin II receptors“. Parmacol Rev. 52 (3): 415-472. PMID 10977869. 
  • Brenner & Rector's The Kidney, 7th ed., Saunders, 2004.
  • Mosby's Medical Dictionary, 3rd Ed., CV Mosby Company, 1990.
  • Review of Medical Physiology, 20th Ed., William F. Ganong, McGraw-Hill, 2001.
  • Clinical Physiology of Acid-Base and Electrolyte Disorders, 5th ed., Burton David Rose & Theodore W. Post McGraw-Hill, 2001
  • Lees KR, MacFadyen RJ, Doig JK, Reid JL (1993). „Role of angiotensin in the extravascular system“. Journal of human hypertension 7 Suppl 2: S7–12. PMID 8230088. 
  • Weir MR, Dzau VJ (2000). „The renin-angiotensin-aldosterone system: a specific target for hypertension management“. Am. J. Hypertens. 12 (12 Pt 3): 205S–213S. DOI:10.1016/S0895-7061(99)00103-X. PMID 10619573. 
  • Berry C, Touyz R, Dominiczak AF, et al. (2002). „Angiotensin receptors: signaling, vascular pathophysiology, and interactions with ceramide“. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 281 (6): H2337–65. PMID 11709400. 
  • Sernia C (2002). „A critical appraisal of the intrinsic pancreatic angiotensin-generating system“. JOP 2 (1): 50-5. PMID 11862023. 
  • Varagic J, Frohlich ED (2003). „Local cardiac renin-angiotensin system: hypertension and cardiac failure“. J. Mol. Cell. Cardiol. 34 (11): 1435-42. DOI:10.1006/jmcc.2002.2075. PMID 12431442. 
  • Wolf G (2006). „Role of reactive oxygen species in angiotensin II-mediated renal growth, differentiation, and apoptosis“. Antioxid. Redox Signal. 7 (9-10): 1337-45. DOI:10.1089/ars.2005.7.1337. PMID 16115039. 
  • Cazaubon S, Deshayes F, Couraud PO, Nahmias C (2006). „[Endothelin-1, angiotensin II and cancer]“. Med Sci (Paris) 22 (4): 416-22. PMID 16597412. 
  • Ariza AC, Bobadilla NA, Halhali A (2007). „[Endothelin 1 and angiotensin II in preeeclampsia]“. Rev. Invest. Clin. 59 (1): 48-56. PMID 17569300. 

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).