Јонон
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC називс
α: (3E)-4-(2,6,6-Trimetilcikloheks-2-en-1-il)but-3-en-2-on
β: (3E)-4-(2,6,6-Trimetilcikloheks-1-en-1-il)but-3-en-2-on γ: (3E)-4-(2,2-Dimetil-6-metilenecikloheksil)but-3-en-2-on | |||
| Други називи
Циклоцитрилиденеацетон, ирисон
| |||
| Својства | |||
| C13H20O | |||
| Моларна маса | 192,30 g/mol | ||
| Густина | α: 0,933 g/cm3 β: 0,945 g/cm3 | ||
| Тачка топљења | β: −49 °C | ||
| Тачка кључања | β: 126–128 °C na 12 mmHg | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Јонони су серија блиско сродних хемијских супстанци која су део групе једињења познатих као кетони руже. Та група обухвата дамасконе и дамасценоне. Јонони су једињања ароме присутна у низу етеричних уља, попут уља руже.[1] Бета-јонон значајно доприноси ароми ружа, упркос његове релативно ниске концентрације. Он је важан мирисни састојак парфема.[2] Јонони се формирају деградацијом каротеноида.
Каротени: алфа-каротен, бета-каротен, гама-каротен, и ксантофил бета-криптоксантин, садрже бета-јононе, и стога имају активност витамина А, зато што њих биљоједне животиње могу да претворе у ретинол и ретинал. Каротеноиди који не садрже бета-јононску групу се не могу претворити у ретинол, те немају активност витамина А.
Биосинтеза[уреди | уреди извор]
Каротеноиди су прекурсори важних мирисних једињења у неколико врста цвећа. На пример, недавна студија јонона у Osmanthus fragrans Lour. var. aurantiacus, је утврдила да постоји знатна разноврсност испарљивих једињења изведених из каротеноида међу цветницама.
Формирање јонона се одвија путем процеса који посредују каротеноидне диоксигеназе.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wанда Селлар (2001). Тхе Дирецторy оф Ессентиал Оилс (Репринт изд.). Ессеx: Тхе C.W. Даниел Цомпанy, Лтд. ISBN 978-0-85207-346-9.
- ^ Rose (Rosa damascena), John C. Leffingwell
- ^ Сусанне Балдерманн; Масаyа Като; Миwако Куросаwа; Yосхико Куробаyасхи; Акира Фујита; Петер Флеисцхманн; Наохару Wатанабе (2010). „Фунцтионал цхарацтеризатион оф а царотеноид цлеаваге диоxyгенасе 1 анд итс релатион то тхе царотеноид аццумулатион анд волатиле емиссион дуринг тхе флорал девелопмент оф Османтхус фрагранс Лоур”. Јоурнал оф Еxпериментал Ботанy. 61 (11): 2967—2977. ПМИД 20478967. дои:10.1093/јxб/ерq123.
Литература[уреди | уреди извор]
- Wанда Селлар (2001). Тхе Дирецторy оф Ессентиал Оилс (Репринт изд.). Ессеx: Тхе C.W. Даниел Цомпанy, Лтд. ISBN 978-0-85207-346-9.
