Когнитивни тест

С Википедије, слободне енциклопедије

Когнитивни тестови су процене когнитивних способности људи и других животиња. Тестови који се дају људима укључују различите облике ИQ тестова; они који се примењују на животињама укључују тест огледала (тест визуелне самосвести) и тест Т лавиринта (који тестира способност учења). Такво тестирање се користи у психологији и психометрији, као и у другим областима проучавања људске и животињске интелигенције[1]

Модерни когнитивни тестови настали су кроз рад Џејмса Макина Кетела који је сковао термин „ментални тестови”. Они су пратили развој физичких и физиолошких тестова Френсиса Галтона. На пример, Галтон је мерио снагу стиска шаке и висину и тежину. Он је основао „Антропометријску лабораторију” 1880-их у којој су корисници плаћали да им се мере физичке и физиолошке особине. Галтонова мерења су имала огроман утицај на психологију. Кател је наставио приступ мерењу једноставним мерењима перцепције. Кателови тестови су на крају напуштени у корист приступа батеријског тестирања који је развио Алфред Бинет.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).