Лингвистичка антропологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Лингвистика
Теоријска
Дескриптивна
Примењена и експериментална
Повезани чланци
Лингвистички портал

Лингвистичка антропологија је интердисциплинарна студија о томе како језик утиче на друштвени живот. То је грана антропологије која је настала из настојања да се документују угрожени језици. Она је расла током протеклог века, тако да у данашње време обухвата већину аспеката језичке структуре и употребе.[1]

Лингвистичка антропологија истражује како језик обликује комуникацију, формира друштвени идентитет и групно чланство, организује културна уверења и идеологије великих размера и развија заједнички културни приказ природног и друштвеног света.[2]

Историјски развој[уреди | уреди извор]

Лингвистичка антропологија је произашла из развоја три различите парадигме. Ове парадигме постављају начине приближавања језичкој антропологији: прва, данас позната као „антрополошка лингвистика”, фокусирана је на документовању језика; друга, позната као „лингвистичка антропологија”, бави се теоријским студијама употребе језика; трећа, развијена у последње две или три деценије, проучава питања из других потпоља антропологије користећи језичке тактике. Иако су се секвенционо развијале, све три парадигме се и данас практикују.[3]

Прва парадигма: Антрополошка лингвистика[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Антрополошка лингвистика

Прва парадигма позната је као антрополошка лингвистика. Поље је посвећено темама јединственим за потдисциплину: документацији језика који су тада сматрани осуђенима на изумирање, са посебним нагласком на језике домородачких северноамеричких племена. То је уједно и парадигма која је највише усмерена на лингвистику.[3] Теме укључују:

Друга парадигма: Лингвистичка антропологија[уреди | уреди извор]

Друга парадигма може бити обележена преласком са антрополошке лингвистике на лингвистичку антропологију, што сигнализира у већој мери антрополошки фокус у студијама. Овај термин је сковао Дел Хајмс, који је такође био одговоран за идеју етнографије комуникација. Овај термин је био Хајмсова визија будућности језичке антропологије, где би се језик проучавао у контексту ситуације и у односу на заједницу која га говори.[3] Ово ново доба укључивало би многа нова технолошка достигнућа, попут механичког снимања.

Химес је произвео многштво револуционарних доприноса језичкој антропологији, од којих је први била нова јединица анализе. За разлику од прве парадигме, која је фокусирана на лингвистичке алате попут мерења фонема и морфема, јединица анализе друге парадигме била је „говорни догађај”. Говорни догађај је дефинисан говором који се догоди током њега (нпр. предавање, дебата). Ово се разликује од говорне ситуације у којој се говор може догодити (нпр. вечера). Хајмс је такође покренуо лингвистички антрополошки приступ етнопоетици. Хајмс се надао да ће ова парадигма језичку антропологију у већој мери повезати са антропологијом. Међутим, Хајмсова амбиција се није узвратила, већ је друга парадигмом представљала дистанцирање потдисциплине од остатка антропологије.[4][5]

Трећа парадигма: Антрополошка питања која се проучавају језичким методама и подацима[уреди | уреди извор]

Трећа парадигма, која је започела крајем 1980-их, поново се фокусирала на антропологију пружајући лингвистички приступ антрополошким питањима. Уместо да се фокусирају на истраживање језика, антрополози треће парадигме фокусирају се на проучавање културе језичким алатима. Теме укључују:

Штавише, попут тога како је друга парадигма користила нову технологију у својим студијама, трећа парадигма снажно укључује употребу видео документације као подршку истраживању.[3]

Области интересовања[уреди | уреди извор]

Савремена лингвистичка антропологија наставља истраживање у оквиру све три горе описане парадигме: документовање језика, проучавање језика кроз контекст и проучавање идентитета језичким средствима. Трећа парадигма, проучавање антрополошких проблема, посебно је богато подручје проучавања за тренутне језичке антропологе.

Идентитет и интерсубјективност[уреди | уреди извор]

Велики део рада у лингвистичкој антропологији истражује питања социокултурног идентитета лингвистички и дискурзивно. Лингвистички антрополог Дон Кулик то је учинио у контексту идентитета, на пример, у низу поставки, прво у селу званом Гапун у Папуи Новој Гвинеји.[6] Он је истражио употребу два језика са и око деце у селу Гапун: традиционалног језика (тајап), који се не говори нигде другде осим у њиховом селу и тако примордијално „индексира” идентитет Гапунера, и ток писин, широко распрострањени званични језик Нове Гвинеје. („Индексно” указује на значења изван непосредног контекста.)[7] Говорити језик тајап повезано је са једним идентитетом: не само локалног опсега већ и порекла, као и идентитетом заснованим на приказивању личне аутономије. Говорити ток писин представља индексирање модераног, хришћанског (католичког) идентитета, који је повезан са вољом и вештином за сарадњу. У каснијем раду, Кулик демонстрира да одређеним гласним говорним наступима у Бразилу, званим 'трансвестит', сексуални радници срамоте клијенте. Заједница травести, тврди се, на крају чини бар покушај да се превазиђе срамота којом би се шира бразилска јавност могла да покуша да им се супротстави, опет гласним јавним дискурсом и другим начинима извођења.[8]

Поред тога, научници попут Емила Бенвениста[9], Мери Бјухолц и Кире Хол,[10] Бенџамина Ли,[11] Пола Кокелмана[12] и Стантона Вортама[13] (међу многим другима) допринели су разумевању идентитета као „интерсубјективности”, испитивањем начина на који је она дискурзивно конструисана.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дуранти, Алессандро (ед.), 2004: Дуранти, Алессандро (23. 12. 2005). А Цомпанион то Лингуистиц Антхропологy. Wилеy. ИСБН 9781405144308. . Цомпанион то Лингуистиц Антхропологy, Малден, МА: Блацкwелл.
  2. ^ Социетy фор Лингуистиц Антхропологy. н.д. Абоут тхе Социетy фор Лингуистиц Антхропологy Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2018) (accessed 7 July 2010).
  3. ^ а б в г Duranti, Alessandro. 2003. Language as Culture in U.S. Anthropology: Three Paradigms. Duranti, Alessandro (2003). „Language as Culture in U.S. Anthropology”. Current Anthropology. 44 (3): 323—348. S2CID 148075449. doi:10.1086/368118. .
  4. ^ Bauman, Richard (1975). „Verbal Art as Performance”. American Anthropologist. 77 (2): 290—311. doi:10.1525/aa.1975.77.2.02a00030. .
  5. ^ Hymes, Dell. 1981 [1975] Breakthrough into Performance. In In Vain I Tried to Tell You: Essays in Native American Ethnopoetics. D. Hymes, ed. Pp. 79–141. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
  6. ^ Kulick, Don. 1992. Language Shift and Cultural Reproduction: Socialization, Self and Syncretism in a Papua New Guinea Village. Cambridge: Cambridge University Press.
  7. ^ Silverstein, Michael. 1976. Shifters, Linguistic Categories, and Cultural Description. In Meaning in Anthropology. K. Basso and H.A. Selby, eds. Pp. 11–56. Albuquerque: School of American Research, University of New Mexico Press.
  8. ^ Kulick, Don, and Charles H. Klein. 2003. Scandalous Acts: The Politics of Shame among Brazilian Travesti Prostitutes. In Recognition Struggles and Social Movements: Contested Identities, Agency and Power. B. Hobson, ed. Pp. 215–238. Cambridge: Cambridge University Press.
  9. ^ Benveniste, Emile. 1971. Problems in general linguistics. Miami: University of Miami Press.
  10. ^ Bucholtz, M., & Hall, K. 2005. Identity and interaction: A sociocultural linguistic approach. Discourse Studies, 7(4–5), 585–614.
  11. ^ Lee, Benjamin. 1997. Talking Heads: Language, Metalanguage, and the Semiotics of Subjectivity. Durham: Duke University Press.
  12. ^ Kockelman, Paul. 2004. Stance and Subjectivity. Journal of Linguistic Anthropology, 14(2), 127–150.
  13. ^ Wortham, Stanton. 2006. Learning identity: The joint emergence of social identification and academic learning. New York, NY, US: Cambridge University Press.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Ahearn, Laura M. 2011. Living Language: An Introduction to Linguistic Anthropology. Malden, MA: Wiley-Blackwell.
  • Blount, Ben G. ed. 1995. Language, Culture, and Society: A Book of Readings. Prospect Heights, IL: Waveland.
  • Bonvillain, Nancy. 1993. Language, culture, and communication: The meaning of messages. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
  • Brenneis, Donald; and Ronald K. S. Macaulay. 1996. The matrix of language: Contemporary linguistic anthropology. Boulder: Westview.
  • Duranti, Alessandro. 1997. Linguistic Anthropology. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Duranti, Alessandro. ed. 2001. Linguistic Anthropology: A Reader. Malden, MA: Blackwell.
  • Giglioli, Pier Paolo. 1972. Language and social context: Selected readings. Middlesex: Penguin Books.
  • Salzmann, Zdenek, James Stanlaw and Nobuko Adachi. 2012. Language, culture, & society. Westview Press.

Race and ethnicity[уреди | уреди извор]

  • Alim, H. Samy, John R. Rickford, and Arnetha F. Ball. 2016. Raciolinguistics: How Language Shapes Our Ideas about Race. Oxford University Press.
  • Bucholtz, Mary (2001). „The Whiteness of Nerds: Superstandard English and Racial Markedness”. Journal of Linguistic Anthropology. 11: 84—100. S2CID 146572419. doi:10.1525/jlin.2001.11.1.84. .
  • Bucholtz, Mary. 2010. White Kids: Language, Race, and Styles of Youth Identity. Cambridge University Press.
  • Davis, Jenny L. 2018. Talking Indian: Identity and Language Revitalization in the Chickasaw Renaissance. University of Arizona Press.
  • Dick, H. 2011. "Making Immigrants Illegal in Small-Town USA." Journal of Linguistic Anthropology. 21(S1):E35-E55.
  • Hill, Jane H. (1998). „Language, Race, and White Public Space”. American Anthropologist. 100 (3): 680—689. doi:10.1525/aa.1998.100.3.680. .
  • Hill, Jane H. 2008. The Everyday Language of White Racism. Wiley-Blackwell.
  • García-Sánchez, Inmaculada M. 2014. Language and Muslim Immigrant Childhoods: The Politics of Belonging. John Wiley & Sons.
  • Ibrahim, Awad. 2014. The Rhizome of Blackness: A Critical Ethnography of Hip-Hop Culture, Language, Identity, and the Politics of Becoming. 1 edition. New York: Peter Lang Publishing Inc.
  • Rosa, Jonathan. 2019. Looking like a Language, Sounding like a Race: Raciolinguistic Ideologies and the Learning of Latinidad. Oxford University Press.
  • Smalls, Krystal. 2018. "Fighting Words: Antiblackness and Discursive Violence in an American High School.". Journal of Linguistic Anthropology. 23 (3): 356—383.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Spears, Arthur Kean. 1999. Race and Ideology: Language, Symbolism, and Popular Culture. Wayne State University Press.
  • Urciuoli, Bonnie. 2013. Exposing Prejudice: Puerto Rican Experiences of Language, Race, and Class. Waveland Press.
  • Wirtz, Kristina. 2011. "Cuban Performances of Blackness as the Timeless Past Still Among Us." Journal of Linguistic Anthropology. 21(S1):E11-E34.

Class[уреди | уреди извор]

  • Fox, Aaron A. 2004. Real Country: Music and Language in Working-Class Culture. Duke University Press.
  • Shankar, Shalini. 2008. Desi Land: Teen Culture, Class, and Success in Silicon Valley. Duke University Press.
  • Nakassis, Constantine V. 2016. Doing Style: Youth and Mass Mediation in South India. University of Chicago Press.

Gender and sexuality[уреди | уреди извор]

  • Bucholtz, Mary. 1999. Шаблон:"'Why be normal?': Language and Identity Practices in a Community of Nerd Girls". Language in Society. . 28 (2): 207—210.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Fader, Ayala. 2009. Mitzvah Girls: Bringing Up the Next Generation of Hasidic Jews in Brooklyn. Princeton University Press.
  • Gaudio, Rudolf Pell. 2011. Allah Made Us: Sexual Outlaws in an Islamic African City. John Wiley & Sons.
  • Hall, Kira, and Mary Bucholtz. 1995. Gender Articulated: Language and the Socially Constructed Self. New York: Routledge.
  • Jacobs-Huey, Lanita. 2006. From the Kitchen to the Parlor: Language and Becoming in African American Women's Hair Care. Oxford University Press.
  • Kulick, Don (2000). „Gay and Lesbian Language”. Annual Review of Anthropology. 29: 243—285. doi:10.1146/annurev.anthro.29.1.243. .
  • Kulick, Don (2008). „Gender Politics”. Men and Masculinities. 11 (2): 186—192. S2CID 220318745. doi:10.1177/1097184X08315098. .
  • Kulick, Don. 1997. "The Gender of Brazilian Transgendered Prostitutes." American Anthropologist . 99 (3): 574—85.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Livia, Anna, and Kira Hall. 1997. Queerly Phrased: Language, Gender, and Sexuality. Oxford University Press.
  • Manalansan, Martin F. IV. Шаблон:"'Performing' the Filipino Gay Experiences in America: Linguistic Strategies in a Transnational Context." Beyond the Lavender Lexicon: Authenticity, Imagination and Appropriation in Lesbian and Gay Language. Ed. William L Leap. New York: Gordon and Breach, 1997. 249–266
  • Mendoza-Denton, Norma. 2014. Homegirls: Language and Cultural Practice Among Latina Youth Gangs. John Wiley & Sons.
  • Rampton, Ben. 1995. Crossing: Language and Ethnicity Among Adolescents. Longman.
  • Zimman, Lal, Jenny Davis, and Joshua Raclaw. 2014. Queer Excursions: Retheorizing Binaries in Language, Gender, and Sexuality. Oxford University Press.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Lingvistička antropologija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lingvistička_antropologija&oldid=27675707”