Ideologija
Из Википедије, слободне енциклопедије
Pojam ideologija (фр. 'idéologie' , od dva pojma poreklom iz grčkog, ideja i logos) skovali su francuski prosvetitelji u XVIII veku. Dobija različita značenja kod raznih mislilaca u XIX i XX veku.
Ideologija u svakodnevnom govoru ima tri značenja:
~ ideologija kao oblik društvene svesti(bez razlike u odnosu na religiju, nauku, moral,...)
~ ideologija kao oblik iskrivljene svesti i
~ ideologija kao sistem ideja, verovanja i normi(bez razlike u odnosu na ostale sisteme ideja).
Svaka ideološka svest ima istu strukturu: klasa, interes, racionalizacija interesa, nametanje te racionalizacije kao jedine istine, istina koja se slaže sa klasnim interesom.
Ideologije nastaju u klasnom društvu. Ona se razvija kroz klasnu svest o svom interesu koji je uslovljen položajem u društvu. Klase mogu menjati ili zadržavati svoj položaj i to je interes klasne svesti. Klasna svest postaje ideologija kada klasa počne da izjednačava svoj interes sa interesom društva. Tada njen interes postaje društvena istina.
Dakle, ideologija je sistem ideja, verovanja i vrednosti kojima se izražavaju osnovni interesi jedne klase, ali ne neposredno, tj. ti interesi se prikazuju kao interesi većine u društvu, da bi tako racionalizovani bili lakše nametnuti drugim klasama kao njihovi sopstveni interesi i orijentacije. Ideologija prema tome može biti ideologija vladajuće klase (konzervativna), i ideologija klase koja teži vlasti (revolucionarna). Prema tome poznavanje društvenog položaja pojedinca ili grupa. može nam pomoći u određivanju njihovih interesa. Problem koji se ovde javlja jeste kada pojedinac ima više uloga, pa se njegovi postupci zbog pritiska sa različitih strana ne mogu precizno predvideti.
[уреди] Vidi još
 |
Овај незавршени чланак Ideologija везан је за филозофију. Користећи правила Википедије, проширите га. |
