Папуа Нова Гвинеја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Гвинеја (вишезначна одредница).


Координате: 7 29' ЈГ Ш, 75° 3' ЗГД

Независна Држава Папуа Нова Гвинеја
The Independent State of Papua New Guinea
Papua Niugini
Застава Папуе Нове Гвинеје Грб Папуе Нове Гвинеје
Застава Грб
крилатица: Јединство у различитости
Химна
Устаните, о синови!
Положај Папуе Нове Гвинеје
Главни град Порт Морсби
9°30′S 147°07′E
Службени језик енглески и ток писин, хири моту
Облик државе Уставна монархија
 — Краљица Елизабета II
 — Гувернер Мајкл Огио
 — Премијер Питер О'Нил
Независност: 16. септембар 1975. од Аустралије
Површина  
 — укупно 462.840 km² (54)
 — вода (%) 2
Становништво  
 — 2013. 7.398.500 [1] (99)
 — густина 13/km² (201)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 — укупно $14.363 милијарди (126)
 — по глави становника 2.418 (131)
ИХР (2004) 0.523 (139) — средња
Валута Папуанска кина (PGK) (100 центи)
Временска зона UTC (UTC+10)
Интернет домен .pg
Позивни број +675

Папуа Нова Гвинеја, званично Независна Држава Папуа Нова Гвинеја, је држава у Океанији, у појасу Меланезије[2], која заузима источни део острва Нова Гвинеја и велики број мањих суседних острва. Западни део острва Нова Гвинеја чине индонежанске провинције Папуа и Западна Папуа. Папуа Нова Гвинеја је лоцирана у југозападном делу Тихог океана у области која се од раног 19. века зове Меланезија. Главни и један од најзначајних градова Папуе Нове Гвинеје је Порт Морсби. Иако у њој живи мање од 6 милиона становника, у Папуи се говори преко 850 језика који представљају традиционална домородачка друштва која их користе. Једна је од најмање урбанизованих држава са свега 18 процената градског становништва. Такође је једна од најслабије истражених држава и културолошки и географски јер постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња за које се верује да живе у унутрашњости Папуе Нове Гвинеје.

Већина становништва живи у традиционалним домородачким друштвима где се бави примитивним пољопривредним радњама. Ова друштва и племена су на посебан начин призната у оквиру устава. Преамбула устава изражава жељу да традиционална села и заједнице остану видљиви део друштва Папуе Нове Гвинеје као и жељу за активним корацима ка њиховом очувању. Заштићена подручја обухватају 97% државне територије. Власници земље могу бити само држављани Папуе Нове Гвинеје.

Рељеф је подједнако разнолик и у одређеним пределима веома суров. Планински венац се простире читавом дужином острва Нова Гвинеја, чинећи веома насељене висоравни. Густе кишне шуме се налазе у низијама и у приобалним подручјима. Овакво земљиште је онемогућило саобраћајни развој. Папуа је била колонизована од стране три спољне силе од 1884, а независност од Аустралије је стекла 1975.

Папуа Нова Гвинеја је држава чланица Комонвелта.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Папуе Нове Гвинеје
Порт Морзби

Људски остаци који су пронађени на Новој Гвинеји доказују да је острво било насељено пре око 50.000 година. Препоставља се да су ови прастановници дошли из југоисточне Азије. Пољопривреда је била развијена на висоравнима пре 9.000 година, што овај регион чини једним од првобитних зона где су људи припитомљавали биљке на свету. Највећа миграција аустронежанског становништва у приобална подручја се десила пре око 2.500 година што је повезано са развитком грнчарства, свињарства и увођењем нових рибарских техника. Слатки кромпир је донет на Нову Гвинеју пре 300 година када су га на Молучка острва донели тадашњи колонијални владари Португалци. Бољи приноси од слатког кромпира су радикално променили традиционалну земљорадњу и пољопривреду јер је потиснуо до тада најважнији таро као и помогао у развоју висоравни.

На западу се до 19. века мало знало о острву иако су трговци из југоисточне Азије још пре 5.000 година трговали перјем рај-птице. Шпанци и Португалци допрли су до острва у првој половини 16. века и дали им имена Папуа по малајској речи за посебну косу Меланежана и Нова Гвинеја кованица коју је смислио истраживач Ињиго Ортиз де Ретез, сматрајући домороце сличнима становницима афричке Гвинеје.

Северни део острва дошао је у немачке руке 1884. као Немачка Нова Гвинеја или Кајзер-Вилхелмсланд. Током Првог светског рата Аустралија је окупирала јужни део који су назвали Папуа (до тада Британска Нова Гвинеја). Лига Народа је након рата дала Аустралији на управу и територију некадашње Немачке Нове Гвинеје. Тада је постала Спољна Територија Комонвелта Аустралије иако званично још увек британски посед. Ово је значило да су постојала два правна система, аустралијски у Папуи и британски у Новој Гвинеји али је Аустралија управљала у оба.

Европљани су први пут ступили у неке делове унутрашњости Нове Гвинеје тек у 30-им годинама 20. века, откривши бројне нове етничке и језичне групе.

Две територије су спојене у Територију Папуе и Нове Гвинеје након Другог светског рата а касније је назив скраћен у једноставније Папуа Нова Гвинеја. Острвом су заједно управљале Аустралија и Уједињене нације. Одређени закони и данас важе само у једном од два дела државе због немогућности за потпуно усклађивање.

Након проглашења независности 1975. у земљи је владала политичка нестабилност са честим изменама влада. Од 1988. до 1997. трајао је герилски рат за независнот острва Бугенвил на ком се налазе значајна налазишта злата. Током рата погинуло је око 20.000 људи. Садашњи председник Бугенвилске Аутономне Области најавио је скори референдум за одвајање.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Папуе Нове Гвинеје

Рељеф је изузетно разнолик. Уз јужну обалу Нове Гвинеје налазе се низине које понегде прелазе у велика мочварна подручја. Планине средишњег ланца који се пружа у смеру исток-запад висином прелазе 4.000 m (највиши врх Маунт Вилхелм, 4.509 m). Северна обала је стрмија и мање приступачна од јужне, са изузетком долине реке Сепик. Острва Бизмарковог архипелага и северних Соломона вулканског су порекла, са пуно плодне земље. Велик део површине Папуе Нове Гвинеје до висине од око 1.000 m прекривен је слабо приступачним тропским кишним шумама.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Папуа Нове Гвинеје
Покрајине Папуа Нове Гвинеје

Провинције су:

  1. Централна покрајина
  2. Симбу
  3. Источно Горје
  4. Источна Нова Британија
  5. Источни Сепик
  6. Енга
  7. Залив
  8. Маданг
  9. Манус
  10. Милн Беј
  11. Моробе
  12. Нова Ирска
  13. Оро
  14. Аутономни регион Бугенвил
  15. Јужно Горје
  16. Западна покрајина
  17. Западно Горје
  18. Западна Нова Британија
  19. Западни Сепик
  20. Престолни округ
  21. Хела
  22. Џивака

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Становништво Папуе Нове Гвинеје

Папуа Нова Гвинеја једна је од етнички и језично најхетерогенијих земаља света. Становништво се може поделити у две главне групе: Папуанце, који чине нешто више од 80 % и Меланезијце, којих има нешто мање од 20 %. У земљи се говори више од 700 језика, а службени ток писин и хири моту служе као лингва франка, језици међусобног споразумевања различитих група. Већина становника су протестанти, има и доста католика, али раширене су и домородачке религије, а многи хришћани су задржали елементе пријашњих религија.

Привреда[уреди]

Већина становништва живи од пољопривреде. Главни извозни производи су нафта, злато и бакар. БДП је у 2004. био 2.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :