Масовни отворени онлајн курс

С Википедије, слободне енциклопедије
MOOC poster

Masovni otvoreni onlajn kurs (engl. Massive open online course; MOOC) је онлине курс има за циљ неограничен отворени приступа преко wеба.[1] То је модел за испоруку садржаја, учења на мрежи за било кога, ко жели да похађа курс, без ограничења на присуство. Поред традиционалних материјала за курс, као што су видео записи, писани материјали...

МООЦ пружа интерактивне корисничке форуме које помажу изградњу заједница за студенте, професоре и асистенте.

Кратка историја[уреди | уреди извор]

Пре дигиталног доба, учење на даљину појавио у облику курсева кореспонденције. Емитовање курсева и раних облика е-учења.[2] Могућност бесплатног унапређења знања на академском нивоу путем интернета сматра се најважнијом иновацијом у образовању у последњих 200 година.

МООЦ технологије[уреди | уреди извор]

Илустровани приказ шта је то МООЦ

Масовни бесплатни интернет курсеви су у већој мери доступни од 2012. године. Све је почело концептом бесплатних предавања, односно праксом најпрестижнијих универзитета да омогуће слободан приступ снимцима предавања и наставним материјалима својих најбољих професора. Затим је овај концепт заокружен додавањем оних елемената академских курсева који су недостајали: тестова, лабораторијских вежби, испита, студентске заједнице и сертификата. Тиме је дошло до фактичког преноса на интернет целине оних курсева који студенти на кампусима најпрестижнијих универзитета плаћају стотине хиљада долара и њихове доступности за све оне који имају приступ рачунару и интернету.

Неки од најпознатијих америчких универзитета (МИТ, Станфорд, Јејл, Харвард) су 2012. године покренули пројекат бесплатних интернет курсева с намером да обезбеде могућност приступа квалитетним образовним садржајима за што већи број људи широм планете, али и да стекну исксутво и унапреде сопствене наставно научне процесе и додатно изграде престиж својих институција. Данас бесплатне интернет курсеве нуди велики број престижних универзитета из готово свих земаља света на великом броју језика. Поред енглеског, доступни су курсеви и на француском, немачком, руском, кинеском и другим језицима вискошколских установа из земаља у којима се ови језици говоре, а све више је курсева за које су обезбеђени титлови са преводом на више језика, укључујући и српски. Истраживања показују да данас више од 50% корисника бесплатних интернет курсева долази из земаља ван САД. Најбројнији корисници курсева су из земаља у развоју које се боре са економским проблемима и које издвајају веома ограничена средства за образовање, као и они који већ имају диплому основних студија, а који желе да унапреде своја знања и вештине. Данас се у стручним круговима воде велике полемике око будућности високог образовања и улоге коју бесплатни интернет курсеви имају у њој.

Технологија за МООЦ се заснива на једноставним отвореним интернет платформама. Већина МООЦс се испоручују путем онлине видеа.

Они захтевају сарадњу многих људи, укључујући сниматеље, дизајнере, ИТ стручњаке и специјалисте за платформе. Све у свему ови курсеви захтевају много више рада за производњу, од једноставног курса. универзитету, који би могао да буде један професор и можда неколико асистената, достижући максимум 100-300 студент. Ипак, једном произведен, његове могућности су огромне. Један професор може достићи хиљаде студената одједном.


МООЦс такође зависи од тога да ли има приступ поузданим Интернет везама велике брзине и Интернет претраживачима који омогућавају дељење медијског садржаја. Због моћи данашњих сервера, практично неограничен број људи може да се упише у току. Већина курсева укључују професора или инструктора који говоре пред камером и предавања прате анимација или ПоwерПоинт слајдови. Ниво софистицираности наставе варира.

Кључна разлика између МООЦс и једноставног образованог видеа је да МООЦс обично имају неки облик процене. У суштини постоје два начина процене дешава .

Jedan je završetak kvizova i testova višestrukog izbora. Druga je procena vršnjaka, posebno za pisanje aktivnosti. S obzirom na hiljade studenata koji se prijave za ove kurseve, ocenjivanje od strane instruktora nije uvek praktično. Vršnjačka procena pomaže da se ublaži taj problem. Ali procena vršnjaka nije bez kontroverzi. Postoje pitanja o kvalitetu ocenjivanja i kako pomoći. Pored MOOCs, tu su BOOCs,DOCCs, SPOC. Svaka podrazumeva drugačiju vrstu strukturnog modela za obrazovanje i nivo otvorenosti.

Шта чини ове курсеве толико различитим?[уреди | уреди извор]

Онлине курсеви су доступни већ дуже време. Разликује их чињеница да је ово право искуство курса. Почиње одређеног дана, и студенти гледају видео снимке на недељној бази и раде домаће задатке. Ово су прави домаћи задаци за праву оцену, са правим роком. На крају курса, студенти добијају сертификат. Они могу да представе тај сертификат својем послодавцу и тиме добију бољи посао.

Самообразовање[уреди | уреди извор]

Самообразовање је посебан вид образовања који се остварује споственим напором и по правилу без непосредне помоћи других људи. У 21.веку уз невероватно развијене технологије, класично образовање све више и више губи свој смисао у оном облику како је функционисало пре 30 и више година. Наиме, захваљујући приступу свим могућим информацијама и литератури, данас су ученици и студенти у могућности да без проблема знају и сазнају више и од њихових професора. Данас свако има могућност да учи више, брже и боље. Странице попут wикипедие, тед-а и других невероватно су добро средство за учење, а поред њих постоји и море других страница које нам нуде бесплатну литературу, али и омогућавају да слушамо и гледамо неке од најбољих професора и предавача на свету, све то бесплатно и у кућној атмосфери.

Поред разних страница које поред других ствари нуде и едукативне материјале за самообразовање, постоје и странице које су специјализоване само за ту сврху. Те странице нуде мооц-ове. Ти курсеви обично имају ограничен рок у којем су доступни (нпр. www.едx.орг), иако постоје и wеб странице које нуде одређене курсеве кад год желите да учите преко њих. Примјер такве је www.алисон.цом.

Поред ових, постоје још многе друге, а то су:

  • ФутуреЛеарн
  • МООЦ-Ед
  • НовоЕд
  • ОпенЛеарнинг
  • Станфорд Онлине
  • Цанвас.нет
  • ЦоурсеСитес
  • Цоурсера
  • Опен2Студy
  • Удацитy
  • Удемy
  • Универсариум
  • едX

Искуство и повратне информације[уреди | уреди извор]

До октобра 2013, Цоурсера упис наставља да расте, превазилази 5 милиона, док је едx независно достигао 1,3 милиона.

Наравно и титулу "Азијског првог МООЦа" који је одржан у Хонг Конга Универзитету за науку и технологију – Цоурсера је почела у априлу 2013. са регистрованих 17.000 [студент|студената].

Око 60% су били из "богатих земаља" са већим делом осталих земаља са средњим приходима у Азији, Јужној Африци, Бразилу или Мексику. Мање ученика је било уписаних у области где је више ограничен приступ интернету, а студенти из Народне Републике Кине могу бити обесхрабрени Владом кинеске политике.

Према Стенфорд Универзитету студија општије групе студената "активних ученика" - свако ко је учествовао не само регистровање – утврђено је да од 64% средњошколаца активних ученика били су мушкарци, а 88% су били мушкарци предипломских и постдипломских студија.

У 2013, хроника високог образовања међу 103 испитана професора који су учили МООЦс. Типичан професор провео више од 100 сати на свом МООЦ пре него што је почео, тако да снима [видео] и онлајн предавања као и друге припреме. Професори су проводили 8-10 часова недељно на курсу, укључујући и учешће у дискусионим форумима.

У просеку су: 33.000 ученика уписана; 2.600 пролази кроз курс; и 1 асистент помаже са часовима. 74% на часовима користи аутоматско оцењивање, а 34% користи вршњачко оцењивање. 97% инструктора користи оригиналне видео снимке , док 75% користи отворене образовне ресурсе и 27% користи друге ресурсе. 9% треба и физички уџбеник и 5% потребно е-књигу.

Изазови и критике[уреди | уреди извор]

Изазови и критике МООЦ Водич[3] набраја 5 могућих изазова за заједнички стил и учење уз помоћ МООЦс:

  1. Учесници морају да створе сопствени садржај
  2. Дигитална писменост је неопходна
  3. Време и напор захтевају се од учесника
  4. То је органски, што значи курс ће преузме на сопственој путањи (мораш да пусти).
  5. Учесници морају самостално да уређују и постављају своје циљеве

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Каплан Андреас M., Хаенлеин Мицхаел (2016) Хигхер едуцатион анд тхе дигитал револутион: Абоут МООЦс, СПОЦс, социал медиа, анд тхе Цоокие Монстер, Бусинесс Хоризонс, Волуме 59.
  2. ^ Електронско учење
  3. ^ „МООЦ Гуиде”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2015. г. Приступљено 24. 05. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]