Мехо Пузић
Мехо Пузић | |
---|---|
Музички рад | |
Активни период | 1966—2007 |
Жанр | фолк музика, севдалинка |
Мехмед "Мехо" Пузић (Оџак, 24. јул 1937 — Оџак, 25. јун 2007) био је бошњачки и југословенски интепретатор севдалинки и народних песама. Сврстава се у ред најпознатијих певача овог жанра у Босни, поред Сафета Исовића, Зехре Деовић, Химза Половине и др.
Преминуо је у родном граду, где је и сахрањен, на Старом мезарју у Сокаку Пузића, дан после смрти.[1][2] Живео је у Сарајеву и 40 година певао севдалинке и народне пјесме, које се карактеришу као једне од најбољих.[3]
Дискографија[уреди | уреди извор]
|
|
Фестивали[уреди | уреди извор]
- 1967. Илиџа - У прољеће кад вјетрић запири (алтернација са Зором Дубљевић), прва награда стручног жирија, трећа награда публике и награда за најбољи текст о Илиџи
- 1968. Илиџа - Врати ми се љубави
- 1968. Јесен '68 - Ако нећеш ти, хоће друге три
- 1968. Београдски сабор - Шта се оно тамо збива
- 1969. Илиџа - Пјесмо, животе мој
- 1970. Илиџа - Једном се живи
- 1970. Београдски сабор - Пусти ме
- 1971. Илиџа - Ја нисам крив
- 1976. Илиџа - Мени добро, а другима боље
- 1976. Хит парада - Мисли свако да је мени лако
- 1977. Илиџа - Плакала си синоћ
- 1978. Илиџа - Ах, да живот дуже траје
- 1980. Хит љета - Партизанске руже, побједничка пјесма
- 1986. Вогошћа, Сарајево - Памтим наше разговоре
- 1987. Вогошћа, Сарајево - Не може те нико узети од мене
- 1988. Вогошћа, Сарајево - Стари Алија
- 1990. Вогошћа, Сарајево - Хвала мајци што те роди
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Мехо Пузић”. Ласт ФМ. Приступљено 9. 8. 2013.
- ^ „Одзак: Умро Мехо Пузиц”. Брлински забавни портал. Архивирано из оригинала 17. 06. 2018. г. Приступљено 9. 8. 2013.
- ^ „Мехо Пузић”. Квака. Приступљено 9. 8. 2013.