24. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 24. јул
- 1567. — Шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.
- 1701. — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали реке Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.
- 1704. — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.
- 1799. — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.
- 1804. — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.
- 1824. — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД.
- 1883. — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.
- 1923. — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
- 1943. — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.
- 1946. — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.
- 1967. — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.
- 1974. — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.
- 1976. — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.
- 1981. — У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.
- 1990. — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.
- 1993. — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.
- 1995. — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације „Хамас“, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи.
- 1996. — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.
- 1999. — У селу Старо Грацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.
- 2001. — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.
- 2003. — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.
- 2007. — Скупштина Србије усвојила још једну Резолуцију којом не прихвата независност Косова и Метохије.
Рођења[уреди]
- 1783. — Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник. (†1830.)
- 1802. — Александар Дима Отац, француски писац.
- 1803. — Адолф Адам, француски композитор. (†1856.)
- 1828. — Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.
- 1854. — Константин Јиречек је био чешки историчар
- 1897. — Франо Кршинић је био југословенски и хрватски вајар
- 1947. — Предраг Ејдус, српски глумац
- 1963. — Слободан Живојиновић, српски спортиста (тенисер).
- 1968. — Драган Шутановац, српски политичар.
- 1969. — Џенифер Лопез, америчк певачица
- 1974. — Харис Бркић, бивши југословенски кошаркаш. (†2000.)
Смрти[уреди]
- 1862. — Мартин ван Бјурен, амерички политичар. (*1782).
- 1925. — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији.
- 1941. — Рудолф Рамек, аустријски политичар.
- 1974. — Џејмс Чедвик, енглески физичар. (*1891).
- 1980. — Питер Селерс, британски филмски глумац, комичар.
- 1991. — Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, нобеловац.
- 2000. — Клод Соте, француски филмски редитељ, оскаровац.
- 2011. — Милан Делчић Делча, српски музичар, драматург и концептуални уметник.
