Оџак (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Оџак.
Оџак

Центар Оџака
Центар Оџака

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација БиХ
Кантон Застава Посавског кантона Посавски кантон
Општина Оџак
Становништво
Становништво (1991) 9.386
Положај
Координате 45°01′00″N 18°19′48″E / 45.016667, 18.33
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Оџак на мапи БиХ
{{{alt}}}
Оџак
Оџак на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 76290
Позивни број 031


Координате: 45° 01′ 00" СГШ, 18° 19′ 48" ИГД

Оџак је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерације Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ.

Историја[уреди]

Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила ријеку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капаталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.

На подручју Оџака је од маја до јула 1992. принудно затворено 1.294 Срба, од чега 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета.[1] Срби са подручја Оџака и околних насеља су 8. маја 1992. затворени у логоре који су се налазили у основној школи и фабрици „Стролит“.[1] Логоре за Србе је 8. маја 1992. основало Хрватско вијеће одбране.[2] Већина Срба на подручју Оџака је била заточена 62 дана, а посљедњи српски заточеник на простору Оџака је размијењен 26. маја 1993.[1]

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Оџак

У граду је 1991. живјело 9.386 становника.

* укупно Муслимани Хрвати Срби Југословени остали
Град Оџак 9.386 6.205 (66,10%) 1.404 (14,95%) 599 (6,38%) 819 (8,72%) 359 (3,82%)

Демографска слика Општине Оџак се промијенила усљед етничкок чишћења од стране ХВО и Хрватске војске током посљедњег рата села попут Трњака, Новог Града, Доње Дубице су остала без својих становника.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Обиљежавање 20 година од страдања оџачких Срба“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012.. 
  2. ^ „20 година од формирања логора за Србе у Оџаку“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]