Откривање лекова

У пољима медицине, биотехнологије и фармакологије, откривање лекова је процес којим се откривају или дизајнирају лекови.

У прошлости су многи лекови откривени било путем идентификације активног састојка из традиционалних лековитих материјала или путем случајних открића. Како се наше разумевање болести побољшало до степена да је познато како се болести у инфекције контролишу на молекуларном и физиолошком нивоу, постало је могуће да се траже једињења која специфично модулишу те биолошке молекуле, на пример применом високопропусним скринингом. Исто тако постало је могуће да се разуме облик биолошких молекула на атомском нивоу, и да се то знање користи за дизајн потенцијалних лекова.

Процес откривања лека обухвата идентификацију кандидата, синтезу, карактеризацију и тестирање терапеутске ефикасности. Након што се нађе једињење које задовољава те прелиминарне критеријуме, почиње процес развоја лека којем следе клиничка испитивања.

Упркос напретка у технологији и разумевању биолошких система, процес откривања лекова је још увек дуготрајан, скуп, тежак, и неефикасан. Број открића нових лекова је веома мали.^[1] Тренутно су трошкови истраживања и развоја сваког новог молекулског ентитета (НМЕ) приближно УС $1,8 милијарди.^[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ансон, Блаке D.; Ма, Јунyи; Хе, Јиа-Qианг (1. 5. 2009). „Идентифyинг Цардиотоxиц Цомпоундс”. Генетиц Енгинееринг & Биотецхнологy Неwс. ТецхНоте. 29 (9). Марy Анн Лиеберт. стр. 34—35. ИССН 1935-472X. ОЦЛЦ 77706455. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 25. 7. 2009.
^ Стевен M. Паул, Даниел С. Мyтелка, Цхристопхер Т. Дунwиддие, Цхарлес C. Персингер, Бернард Х. Мунос, Стацy Р. Линдборг & Аарон L. Сцхацхт (2010). „Хоw то импрове Р&D продуцтивитy: тхе пхармацеутицал индустрy'с гранд цхалленге”. Натуре Ревиеwс Друг Дисцоверy. 9 (3): 203—214. ПМИД 20168317. дои:10.1038/нрд3078.

Литература[уреди | уреди извор]

Гад, Схаyне C. (2005). Друг дисцоверy хандбоок. Хобокен, Н.Ј: Wилеy-Интерсциенце/Ј. Wилеy.
Мадсен, Улф; Крогсгаард-Ларсен, Повл; Лиљефорс, Томмy (2002). Теxтбоок оф друг десигн анд дисцоверy. Wасхингтон, DC: Таyлор & Францис.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Anson2009-1] Ансон, Блаке D.; Ма, Јунyи; Хе, Јиа-Qианг (1. 5. 2009). „Идентифyинг Цардиотоxиц Цомпоундс”. Генетиц Енгинееринг & Биотецхнологy Неwс. ТецхНоте. 29 (9). Марy Анн Лиеберт. стр. 34—35. ИССН 1935-472X. ОЦЛЦ 77706455. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 25. 7. 2009.

[2] Стевен M. Паул, Даниел С. Мyтелка, Цхристопхер Т. Дунwиддие, Цхарлес C. Персингер, Бернард Х. Мунос, Стацy Р. Линдборг & Аарон L. Сцхацхт (2010). „Хоw то импрове Р&D продуцтивитy: тхе пхармацеутицал индустрy'с гранд цхалленге”. Натуре Ревиеwс Друг Дисцоверy. 9 (3): 203—214. ПМИД 20168317. дои:10.1038/нрд3078.

[1]

[2]