Медицина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Кип Асклепија, грчког бога медицине, који држи симболични Ескулапов штап са увијеном змијом.

Медицина (лат. ars medicinaeуметност лечења) је наука и вештина лечења која се бави дијагностиком, превентивом и терапијом физичке и психичке болести човека. У њу спадају разне здравственим праксама које су настале да одржавају и поврате здравље превенцијом и третирањем болести.

Савремена медицина примењује науку у здрављу, биомедицинска истраживања и медицинску технологију да дијагностикује и третира болести и повреде применом лекова, операција или неких других типова терапија.

Задаци и подела медицине[уреди]

Задаци савремене медицине су:

  1. лечити и сузбијати болести — куративна медицина
  2. омогућити болесницима повратак у нормалан живот
  3. спречити појаву болести — превентивна медицина
  4. побољшати здравље здравих особа

Иако је постизање тих циљева повезано, ипак можемо направити начелну подјелу на куративну и превентивну медицину.

Медицина се може подијелити и на теоријску и практичну, или на специјалности (струке). Теоријске струке су анатомија, физиологија, фармакологија итд. Практичне струке се баве или болестима појединих дијелова тијела (офталмологија, урологија, оториноларингологија), или одређеним врстама пацијената (педијатрија, гинекологија), врстама болести (онкологија, инфектологија), или врстама терапијских поступака (хирургија).

Дио практичне медицине који се врши уз непосредну присутност пацијента назива се клиничка медицина (грч. клине — постеља). Њене су главне гране: дијагностика (препознавање), терапија (лијечење) и прогностика (предвиђање даљег развоја болести).

Социјална медицина се бави здравственим проблемима групе, односом појединца и групе, утицају друштвених фактора на болест и приступачношћу медицинских спознаја те настоји одстранити штетне облике друштвеног живота.

Систем медицинских спознаја који се учи на високим школама, првенствено Европе и Америке, назива се службена медицина (научна или школска). Она је, барем у својим битним дијеловима, универзална и међународна.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја медицине
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Медицинске домене[уреди]

Медицина је примењена биолошка наука која се бави проучавањем и лечењем живих организама. Реч медицина потиче од латинског и значи лек (ремедиум). Употребљава се и израз ars medica као уметност лечења. Укратко речено, медицина се бави здрављем и болешћу живих организама.

Пошто је подручје медицине велико могло би се поделити на:

  1. Основне (базне) медицинске науке
  2. Клиничке медицинске науке
  3. Стоматологија
  4. Ветеринарска медицина
  5. Фармација
  6. Остале гране медицине (нпр. биљна медицина-фитомедицина)

Прецизнија и прегледнија подела је она која медицину дели на њене етаблиране гране:

Скоро свака од ових грана има своје субспецијалности које се баве искључиво само одређеним проблемима дотичне гране медицине. Ова је подела подложна даљој промени и усавршавањима, што најчешће зависи од развоја медицине током времена.

Постоји и подела на:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ISBN 86-489-0276-2. 
  3. ^ З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић (2001). Хистолошка грађа органа. Ниш: Бонафидес. ISBN 86-7434-003-2. 
  4. ^ Arthur C. Guyton, John E. Hall (1999). Медицинска физиологија,. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0599-9. 
  5. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton, John E. Hall (1999). Медицинска физиологија,. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0599-9. 
  • З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић (2001). Хистолошка грађа органа. Ниш: Бонафидес. ISBN 86-7434-003-2. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :