Ознака (метаподаци)

С Википедије, слободне енциклопедије
Не треба мешати са Језиком за означавање или ХТМЛ елементима ознака.
А таг цлоуд wитх термс релатед то Wеб 2.0

У информационим системима, таг је нехијерархијска кључна реч или израз додељена парчету информације (као што је интернет букмарк, дигитална слика, или датотека). Ова врста метадата помаже описивању ставке и дозвољава јој да буде нађена претрагом. Тагови су генерално изабрани неформално и лично од стране креатора ставке или његовог посматрача, у зависности од система.

Таговање је популаризовано од стране веб-сајтова повезаних са Wеб 2.0 и представља битну одлику многих Wеб 2.0 сервиса. Сада је такође део неки десктоп софтвера.

Историја[уреди | уреди извор]

Етикетирање и таговање се спроводи за обављање функција као што су помагање у класификацији, обележавању власништва, истичући границе, и указује на он-лине идентитет. Они могу бити у форми речи, слика, или других идентификационих марки. Аналоган пример ознака у физичком свету је музеј за означавање објеката. У организацији информација и објеката, коришћење текстуалних кључних речи као део идентификације и класификације дуго претходи рачунарима. Било како било, претрага заснована на рачунарима је направила од кључних речи брз начин претраге записа.

Онлајн и Интернет базе података и рани вебсајтови користили су их као начин за издаваче да помогну корисницима да пронађу садржај. у 2003, вебсајт за друштвени букмаркинг|Делициоус је обезбедио начин својим корисницима да додају „тагове“ њиховим букмарковима (као начин да им помогне да их нађу касније); Делициоус је такође обезбедио приступачан преглед букмаркова свих корисника са одређеним тагом.[1] Флицкр је дозволио својим корисницима да додају своје текстуалне тагове за свако од својих слика, конструишући флексибилан и лак мета-податак који је учинио слике лаким за претрагу.[2] Успех Флицкр-а и утицај Делициоус-а је популаризовао концепт,[3] и друге друштвене веб-сајтове – као што су YоуТубе, Тецхнорати, и Ласт.фм – такође имплементирано означавање. Друге традиционалне и веб апликације су заједно креирале концепт као што је "Лабелс" у Гмаил и могућност додавања и измењивања ознака у иТунес или Wинамп.

Означавање је стекло широку популарност захваљујући расту друштвеног умрежавања, дељењу фотографија и чувању веб-сајтова. Ови сајтови омогућавају корисницима да креирају и управљају етикетама (или “ознакама”) које врше категоризацију садржаја користећи једноставне кључне речи. Употреба кључних речи као део идентификације и класификације система претходи рашунарима. У раним данима веба мета ознаке су биле коришћене од стране дизајнера веб-страница како би рекли претраживачима о чему је била страница. Данашње означавање узима концепт мета кључних речи и користи га. Корисници додају ознаке. Ознаке су јасно видљиве, и саме представљају линкове на друге ставке које деле ту одговарајућу ознаку.

Ознаке знања су продужетак ознака кључих речи. Они су прво коришћени од стране Јумпер 2.0,софтверске платформе отвореног кода Wеб 2.0 објављене од стране Јумперпер Нетwоркс-а 29. септембра 2008.[4] Јумпер 2.0 је била прва платформа за претразивање која је користила метод проширеног означавање за тзв. кноwледге цаптуре.

Веб-сајтови који садрже ознаке често приказују колекцију ознака као таг цлоудс. Корисничка ознака је корисна како самим корисницима тако и већој заједници корисника веб-сајтова.

Ознаке могу припадати "боттом-уп" типу класификације, у поређењу са хијерархијским, који су "топ-доwн". У традиционалном хиерархијском систему(таксономском), дизајнер поставља одређен број термина који се користе за класификацију, а постоји само један исправан начин да се класификује свака ставка. У систему обележавања постоји неограничен број начина да се класификује ставка и не постоји „погрешан“ начин. Уместо да припада само једној категорији, ставка може имати неколико различитих ознака. Неки истраживачи и апликације су експериментисали комбиновањем структурне хиерархије и "флат" означавањем како би помогли проналажењу информација.[5]

Примери[уреди | уреди извор]

Унутар Блога[уреди | уреди извор]

Многи блог системи дозвољавају ауторима да додају слободне форме ознака на посту, заједно са (или уместо) постављања поста у категорије. На пример, пост може да прикаже да је означен са бејзбол и карте. Свака од ових ознака је обично wеб линк који води до индексне странице која приказује све постове повезане са том ознаком. Блог може имати бочну траку са свим ознакама на том блогу, где свака ознака води на индексну страницу. Како би реквалификовали пост аутор измењује његову листу ознака. Све везе између постова се аутоматски прате и ажурирају од стране блог-софтвера; нема потребе за реалоцирањем странице са сложеном хиерархијом категорија.

За догађај[уреди | уреди извор]

Званична ознака је кључна реч усвојена од стране догађаја и конференција за учеснике, који је користе у својим веб објављивањима, као што су уноси на блог, слике догађаја и странице презентације. Претраживачи могу да их индексирају и од њих направе релевантне материјале везане за догађај који је претражив на униформан начин. У том случају, ознака је део контролисаног речника.

У истраживању[уреди | уреди извор]

Истраживач може радити са великом колекцијом ставки (нпр. цитатима из штампе, библиографија, слике) у дигиталном облику ин дигитал форм. Ако он/она пожели да повеже сваку ставку са малим бројем тема (нпр. са поглављима књиге, или под-темама неког предмета), онда групе ознака за ове теме могу бити додате свакој ставци у већој колекцији. На овај начин, слободна форма класификације дозвољава аутору да управља оним што би иначе било гломазна количина информација. Комерцијално, као и неке бесплатне апликације за рачунар које могу да обаве ово.

Специјални типови[уреди | уреди извор]

Троструке ознаке[уреди | уреди извор]

Види још: Микроформат

Трострука ознака таг или машинска ознака користи специјалну синтаксу да дефинише екстра семантичке информације о ознаци, чинећи је лакшом или значајнијом за интерпретацију од стране компјутерског програма. Троструке ознаке обухватају три дела: а именски простор, а предикат, и вредност. Нпр. "geo:long=50.123456" је ознака за географску дужину координате чија је вредност 50.123456. Ова трострука структура је слична раму за описивање извора модела за информације.

Трострострука ознака је прво осмишљена за Геолициоус[6] У Новембру 2004, да мапита Делициоус букмаркове, и стекла је шире прихватање након њеног усвајања од стране Маппр и ГеоБлоггерс-а[7] за мапирање Флицкр фотографија. У Јануару 2007, Аарон Страуп Цопе је у Флицкр увео израз Машинска ознака као алтернативно име та троструку ознаку, додајући нека питања и одговоре намерно, синтакса, и употреба.[8]

Специјализовани мета-податак за географску идентификацију познату као гео-означавање; машинске ознаке су такође коришћене за друге намене,као што је идентификација слика сликаних на одређеном догађају или именовање врста користећи биномијалну номенклатуру.[9]

Хешгат[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Хасхтаг

Ознаке знања[уреди | уреди извор]

Ознака знања је тип мета-податка који описује или дефинише неки аспект извора информације (као што је документ, дигитална слика, база података), или wеб страна. Ознаке знања су више од традиционалних не-хиерархиских кључних речи или термина.Оне су врста мета-податка која снима знање у форми описа, категоризација, класификација, семантике, коментара, белешки, напомена, хипер-података, хипер-линкова,или референци које су прикупљене у профилима ознака. Ови профили ознака референцирају извор информација који борави у дистрибуираном, и често хетерогеном складишту. Ознаке знања представљају управљање знањем, дисциплина која даје моћ Ентерприсе 2.0] методологијама за кориснике да ухвате експертизу, атрибуте, зависности, или односе повезане са извором података. Генерално, дозвољава већу флексибилност него остали класификациони системи управљања знањем.

Хватање знања у ознака има много различитих облика, ту је фактично знањее (које се налази у књигама и подацима), концептуално знање (које се налази у перспективи и концептима), очекивано знање (потребно за расуђивање и хипотезе), и методолошко знање (изведено расуђивањем и стратегијом).[10] Ови облици знања често постоје ван податка, сами изведени из личног искуства или експертизе.

Ознаке знања, у ствари, испољавају саме себе на велики број начина – ознаке концептуалног знања описују процедуре, научене лекције, и чињенице које су повезане са извором информација. Ознаке скривеног знања, испољавају себе кроз вештине,навике или учење кроз рад и представљају искуство или организациону интелигенцију. Анегдотично знање, јесте сећање на одређени случај или догађај који не може избити на површину без контекста.[11]

Знање се може најбоље дефинисати као информација која је у власништву ума индивидуе: то је лична или субјективна информација повезана са чињеницама, процедурама, концептима, интерпретацијама, идејама, запажањима и проценама (које могу или не могу бити јединствене, корисне, прецизне, или структуисане). Кноwледге ознаке се сматрају проширењем самих информација које додају додатну вредност, контекст, и значење индормацији.[12] Ознаке знања су значајне за очување организационе интелигенције која је често изгубљена због преокрета, због дељења знања ускладиштеног у умовима појединаца које је обично изоловано и испрегнуто од стране оганизације, и због повезивања знања које је обично изгубљено или неповезано са извором информација.[13]

Предности и мане[уреди | уреди извор]

У типичном систему обележавања, нема експлицитне информације о значењу или семантици сваке ознаке, и корисник може да примени нове ознаке на неку ставку исто као што је применио и старе ознаке. Хиерархиска класификација система може се споро мењати, и укорењена је у култури и ери која их је креирала.[14] Флексибилност означавања дозвољава корисницима да класификују њихове колекције на начине који су њима корисни, али персонализоване тхе персонализед разноврсности могу представљати изазов приликом претраге.

Када корисници могу слободно да бирају ознаке (креирајући фолксономију, за разлику од избора услова из контролисаних речника), добијени мета-подаци могу садржати хомониме (исте ознаке коришћене у другом значењу) и синониме (вишеструке ознаке за исти предмет), што може водити до неприкладних веза између ставки и неефикасне претраге за информацијама о предмету.[15] Нпр, ознака „наранџа“ може се одности на воће или боја, и ставке везане за верзију језгро Линукса могу бити означене са „Линукс“, „Језгро“, „Пингвин“, „софтвер“, или низом других ознака. Корисници такође могу да изаберу ознаке које су различитеб промене речи (као што су једнина и множина ),[16] што може допринети потешкоћама приликом навигације уколико систем не садржи смањење утицаја ознака приликом претраге. Веће фолксономиес це односе на још неке проблеме означавања, у томе што корисници система означавања могу да примете употребу тренутне „ознаке“ унутар ових система, и на тај начин користе постојеће ознаке како би лако формирали везе са сродним предметима. На овај начин, фолксономиес колективно развијају делимичан скуп конвенција та означавање.

Комплексна динамика система[уреди | уреди извор]

Упркост очигледном недостатку контроле, истраживања су показала да се једноставна форма заједничних речника појављује у друштвеним системима букмаркинга. Колаборативно означавање показује форму комплексног динамике,[17] (или самоорганизујућа диманика). Чак и ако, централни контролисани речник ограничава акције појединих корисника, подела ознака која описује различите иѕворе (нпр., веб-сајтове) конвергира временом према стабилним "поwер лаw" дистрибуцијама.[17] Једном када се такве стабилне дистрибуције формирају, једноставни речници могу бити издвојени испитивањем корелације између различитих ознака. Овај неформални заједнички систем креирања ознака и управљања ознакама се назива фолксономија.

Злоупотреба (спам)[уреди | уреди извор]

Системи за означавање који су отворени за јавност су такође отворени за означавање спама, где људи ставља велики број ознака који нису повеѕани са предметом (као што је YоуТубе видео) како би привукли ин посматраче. Ова злоупотреба може бити ублажена користећи људску или статистичку идентификацију спам ставки.[18] Број ознака такође може бити ограничен како би се мањио спам.

Синтакса[уреди | уреди извор]

Неки системи за означавање обезбеђују један оквир за текст, за уношење ознака, како би могли да токенизују стринг, сепаратор се такође мора користити. Два популарна сепаратора су размак и зарез. Како би се сепаратори могли користити у ознакама, систем може дозволити употребу сепаратора већег нивоа (као што су знакови навода или карактер за излазак). Систем може да избегне употребу сепаратора дозвољавајући само једној ознаци да буде додата једном додатку(виџету), иако то чини само додавање ознака више временски-захтевним.

Синтакса за употребу у оквиру ХТМЛ-а јесте употреба рел-таг микроформата који користи рел - атрибут са вредношћу "таг" (и.е., rel="tag") да укаже да се повезана страна понаша као ознака за тренутни садржај.[19]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцреенсхот оф тагс он дел.ицио.ус ин 2004 анд Сцреенсхот оф а таг паге он дел.ицио.ус, алсо ин 2004, ботх публисхед бy Јосхуа Сцхацхтер он Јулy 9, 2007.
  2. ^ "Ан Интервиеw wитх Флицкр'с Ериц Цостелло" Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2008) by Jesse James Garrett, published on August 4, 2005. Quote: "Tags were not in the initial version of Flickr. Stewart Butterfield...liked the way they worked on del.icio.us, the social bookmarking application. We added very simple tagging functionality, so you could tag your photos, and then look at all your photos with a particular tag, or any one person’s photos with a particular tag."
  3. ^ An example is "Folksonomies - Cooperative Classification and Communication Through Shared Metadata" by Adam Mathes, December 2004. It focuses on tagging in Delicious and Flickr.
  4. ^ NEWS-Jumper_Networks_Releases_Jumper_2.0_Platform.pdf Jumper Networks Press Release for Jumper 2.0 Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF), Jumper Networks, Inc., 29. 9. 2008 
  5. ^ Tag Hierarchies, research notes by Paul Heymann.
  6. ^ geo.lici.us : geotagging hosted services Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2007) by Mikel Maron, November 5, 2004.
  7. ^ Advanced Tagging and TripleTags by Reverend Dan Catt, Geobloggers, January 11, 2006.
  8. ^ Machine tags, a post by Aaron Straup Cope in the Flickr API group, January 24, 2007.
  9. ^ Encyclopedia of Life use of machine tag, The Encyclopedia of Life project rules including the required use of a taxonomy machine tag, September 19, 2009.
  10. ^ Wiig, K. M. (1997), „Knowledge Management: An Introduction and Perspective”, Journal of Knowledge Management, 1 (1): 6—14, doi:10.1108/13673279710800682 
  11. ^ Getting, Brian (2007), What Are "Tags" And What Is "Tagging?, Practical eCommerce [мртва веза]
  12. ^ Cambria, Erik; Hussain, Amir (2012), „Sentic album: Content-, concept-, and context-based online personal photo management system”, Cognitive Computation, 4 (4): 477—496, S2CID 255614717, doi:10.1007/s12559-012-9145-4 
  13. ^ Alavi, Maryam; Leidner (1999), „Knowledge Management Systems: Issues, Challenges, and Benefits” (PDF), Communications of the Association for Information Systems, 1 (7), doi:10.17705/1CAIS.00107, Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2010. г., Приступљено 18. 06. 2014 
  14. ^ Smith, Gene . Tagging: People-Powered Metadata for the Social Web. Berkeley, CA: New Riders. . 2008. ISBN 978-0-321-52917-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ Golder, Scott; Huberman, Bernardo A. (2005). „The Structure of Collaborative Tagging Systems”. Bibcode:2005cs........8082G. arXiv:cs.DL/0508082 Слободан приступ. 
  16. ^ Singular vs. plural tags in a tag-based categorization system Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2007) by Keith Devens, December 24, 2004.
  17. ^ а б Harry Halpin, Valentin Robu, Hana Shepherd The Complex Dynamics of Collaborative Tagging, Proceedings of the 16th International Conference on the World Wide Web (WWW'07), Banff, Canada. pp. 211-220, ACM Press, 2007. Downloadable on the conference's website
  18. ^ Tag Spam, research notes by Paul Heymann.
  19. ^ rel tag microformat specification, Microformats Wiki, January 10, 2005.
General

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oznaka_(metapodaci)&oldid=27060899”