Пређи на садржај

Паганско краљевство

Координате: 21° 10′ 20″ Н 94° 51′ 37″ Е / 21.17222° С; 94.86028° И / 21.17222; 94.86028
С Википедије, слободне енциклопедије
Паганско краљевство

бурм. ပုဂံခေတ်
849–1297
Паганско царство око 1210. Паганско царство током Ситу II владавине. Бурманске хронике исто тако наводе Кенгтунг и Ђијанг Маи. Сржне области су приказане тамнијом жутом бојом. Периферне области су светло жуто обојене. Паган је инкорпорирао кључне луке Доње Бурме у своју сржну администрацију до 13. века.
Паганско царство око 1210.
Паганско царство током Ситу II владавине. Бурманске хронике исто тако наводе Кенгтунг и Ђијанг Маи. Сржне области су приказане тамнијом жутом бојом. Периферне области су светло жуто обојене. Паган је инкорпорирао кључне луке Доње Бурме у своју сржну администрацију до 13. века.
СтатусКингдом
ПрестоницаПаган (Баган) (849–1297)
Заједнички језициСтаробурмански, мон, пју
Религија
Теравада, Махајана, Анимизам, Хиндуизам
ВладаМонархија
• 1044–77
Анаврахта
• 1084–1112
Кјансита
• 1112–67
Ситу I
• 1174–1211
Ситу |II
• 1256–87
Наратихапата
ЗаконодавствоХлутав
Историјска ераСредњи век
23. март 640
23 децембар 849
984 и 1035
1050е–60е
• Врхунац
1174–1250
1277–87
17. децембар 1297
1300–01
Популација
• ц. 1210
1,5 до 2 милиона
Валутасребро кјат
Претходник		 Наследник
Пју град-државе
Мон град-државе
Лемро династија
Мјинсајнг краљевство
Хантавади краљевство
Лемро династија
Шан државе

Краљевина Паган (бурм. ပုဂံခေတ်, дословно „пагански период”; такође позната и као Паганска династија и Паганско царство) била је прва држава која је ујединила подручја која ће касније чинити савремену Бурму (Мјанмар). Паганска 250-годишња владавина над долином Иравади и околним подручјима је омогућила успон бурманског језика, културе, ширење бурманског етноса у Горњој Бурми, као и теравда будизма у Бурми и Југоисточној Азији.[1]

Краљевина је настала у 9. веку од малог насеља Паган (Баган) кога су Мранма племена (Бурманци) створили недуго након доласка у долину Иравади из Краљевине Нанџао. Током следећа два века мала кнежевина је постепено расла апсорбујући околна подручја све док 1050-их и 1060-их краљ Анаврахта није створио Паганско царство, први политички ентитет који је држао целу долину Иравади и околно подручје. Анаврахтини наследници су до краја 12. века проширили утицај даље на југ према горњем Малајском полуострву, барем до реке Салуен на исток, испод данашње кинеске границе на северу , те до северног Аракана и висоравни Чин на западу.[2][3] У 12. и 13. веку је Паган уз Кмерско царство био водећа држава Југоисточне Азије.[4]

Бурмански језик и култура су почели да постепено доминирају горњом долином Иравади, потиснувши до краја 12. века пју, мон и пали језик. Теравада будизам се почео да се шири и по селима, иако су дуго времена наставили да се поштују тантрички, махајански, браманистички и анимистички обичаји. Пагански владари су само у подручју престолнице саградили преко 10.000 будистичких храмова од којих је до данас очувано њих 2000. Богаташи су имали обичај да донирају своју земљу у религијске сврхе.[5]

Краљевство је ослабило средином 13. века, а до 1280-их је ширење земљишта и религијских институција ослобођених пореза онемогућило владаре да награђују дворане и војнике. То је проузроковало серију унутрашњих сукоба, устанака и инвазија Араканаца, Мона, Монгола и Шана. Сталне монголске инвазије (1277–1301) су уништиле краљевство 1287. Колапс је следило 250 година политичке фрагментације која ће потрајати до 16. века.[6][7]

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Рано паганско краљевство

Порекло паганског краљевства је реконструисано коришћењем археолошких доказа, као и традиције бурманских хроника.[8] Постоје значајне разлике између погледа модерне науке и различитих наратива хроника.

Летописна традиција[уреди | уреди извор]

Бурманске хронике се не слажу око порекла паганског краљевства. Хронике све до 18. века вуку његово порекло до 167. године нове ере, када је Пјусавхти, потомак соларног принца и принцезе змаја, основао династију у Пагану (Баган). Али Хроника Стаклене палате из 19. века (Хманан Јазавин) повезује порекло династије са кланом Буде и првог будистичког краља Маха Самате (မဟာ သမ္မတ).[9][10]

Хроника Стаклене палате прати порекло паганског краљевства у Индији током 9. века пре нове ере, више од три века пре него што је Буда рођен. Принц Абхираја (အဘိရာဇာ) из Косале (ကောသလ) клана Сакја ((သကျ သာကီဝင် မင်းမျိုး) клан Буде – напустио је своју домовину са следбеницима 850. пне након војног пораза од суседног краљевства Панчале (ပဉ္စာလရာဇ်). Населили су се у Тагаунгу у данашњем северном Мјанмару и основали краљевство. Хроника не тврди да је стигао у празну земљу, само да је био први краљ.[11]

Абхираја је имао два сина. Старији син Кањаза Гји (ကံရာဇာကြီး) је кренуо на југ и 825. пне, и основао своје краљевство у данашњем Аракану. Млађи син Кањаза Нге (ကံရာဇာငယ်) је наследио свог оца, а следила га је династија од 31 краља, а затим још једна династија од 17 краљева. Отприлике три и по века касније, 483. пне, потомци Тагаунга основали су још једно краљевство много даље низ Иравади у Шри Ксетри, у близини модерног Пјаја (Проме). Шри Ксетра је трајала скоро шест векова, а наследило ју је Паганско краљевство.[11] Хроника стаклене палате наставља наводећи да је око 107. године, Тхамодарит (သမုဒ္ဒရာဇ်), нећак последњег краља Сри Ксетра, основао град поган (формално, аримадана-пура (အရိမဒ္ဒနာပူရ, дословно „Непријатељи”).[12] То место је наводно посетио сам Буда током свог живота, и тамо је наводно објавио да ће велико краљевство настати управо на овој локацији 651 годину након његове смрти.[13]

Наративи хронике се затим спајају и слажу се да је династија краљева следила Пјусавхти. Краљ Пјинбја (ပျဉ်ပြား) је утврдио град 849. године.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лиеберман 2003, стр. 88–123
  2. ^ Лиеберман (2003), 90–91, 94
  3. ^ Аунг-Тхwин 1985: 197
  4. ^ Лиеберман 2003, стр. 24
  5. ^ Лиеберман 2003, стр. 92–97
  6. ^ Лиеберман 2003, стр. 119–120
  7. ^ Хтин Аунг 1967: 63–65
  8. ^ Хла Пе 1985: 36–37
  9. ^ Тхан Тун 1964: иx–x
  10. ^ Лиеберман 2003, стр. 196
  11. ^ а б Мyинт-У 2006: 44–45
  12. ^ Лиеберман 2003, стр. 91
  13. ^ Хманнан Вол. 1 2003: 188
  14. ^ Харвеy 1925, стр. 349 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФХарвеy1925 (хелп)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аунг-Тхwин, Мицхаел (1985). Паган: Тхе Оригинс оф Модерн Бурма. Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-0-8248-0960-7. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел (2005). Тхе мистс оф Рāмаññа: Тхе Легенд тхат wас Лоwер Бурма (иллустратед изд.). Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 9780824828868. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2006). Поwерфул Леарнинг: Буддхист Литерати анд тхе Тхроне ин Бурма'с Ласт Дyнастy, 1752–1885. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган. 
  • Цоедèс, Георге (1968). Велла, Wалтер Ф., ур. Тхе Индианизед Статес оф Соутхеаст Асиа. транс.Сусан Броwн Цоwинг. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-0368-1. 
  • Цоолер, Рицхард M. (2002). „Тхе Арт анд Цултуре оф Бурма”. Нортхерн Иллиноис Университy. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  • Дијк, Wил О. (2006). Севентеентх-центурy Бурма анд тхе Дутцх Еаст Индиа Цомпанy, 1634–1680 (иллустратед изд.). Сингапоре: НУС Пресс. ИСБН 9789971693046. 
  • Халл, D.Г.Е. (1960). Бурма (3рд изд.). Хутцхинсон Университy Либрарy. ИСБН 978-1-4067-3503-1. 
  • Харвеy, Г. Е. (1925). Хисторy оф Бурма: Фром тхе Еарлиест Тимес то 10 Марцх 1824. Лондон: Франк Цасс & Цо. Лтд. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф Бурма. Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Кала, У (1720). Маха Yазаwин Гyи (на језику: Бурмесе). 1—3 (2006, 4тх принтинг изд.). Yангон: Yа-Пyеи Публисхинг. 
  • Кöллнер, Хелмут; Брунс, Аxел (1998). Мyанмар (Бурма) (иллустратед изд.). Хунтер Публисхинг. стр. 255. ИСБН 9783886184156. 
  • Кyаw Тхет (1962). Хисторy оф Бурма (на језику: Бурмесе). Yангон: Yангон Университy Пресс. 
  • Лиеберман]], Вицтор Б. (2003). Странге Параллелс: Соутхеаст Асиа ин Глобал Цонтеxт, ц. 800–1830, волуме 1, Интегратион он тхе Маинланд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80496-7. 
  • Мооре, Елизабетх Х. (2007). Еарлy Ландсцапес оф Мyанмар. Бангкок: Ривер Боокс. ИСБН 978-974-9863-31-2. 
  • Мyинт-У, Тхант (2006). Тхе Ривер оф Лост Фоотстепс—Хисториес оф Бурма. Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6. 
  • Пан Хла, Наи (1968). Разадарит Аyедаwбон (на језику: Бурмесе) (8тх принтинг, 2004 изд.). Yангон: Армантхит Сарпаy. 
  • Рицклефс, M.C.; Лоцкхарт, Бруце МцФарланд; Лау, Алберт; Реyес, Портиа; Маитрии Аунг-Тхwин; Лоцкхарт, Бруце (2010). А Неw Хисторy оф Соутхеаст Асиа. Палграве Мацмиллан. стр. 544. ИСБН 978-0230212145. 
  • Хманнан Yазаwин (на језику: Бурмесе). 1—3. Роyал Хисторицал Цоммиссион оф Бурма (2003 изд.). Yангон: Министрy оф Информатион, Мyанмар. 1829—1832. 
  • Тун, Тхан (децембар 1959). „Хисторy оф Бурма: А.D. 1300–1400”. Јоурнал оф Бурма Ресеарцх Социетy. XLII (II). 
  • Тун, Тхан (1964). Студиес ин Бурмесе Хисторy (на језику: Бурмесе). 1. Yангон: Маха Дагон. 
  • Wицкс, Роберт С. (1992). Монеy, маркетс, анд траде ин еарлy Соутхеаст Асиа: тхе девелопмент оф индигеноус монетарy сyстемс то АД 1400. СЕАП Публицатионс. ИСБН 9780877277101. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2002). 'Централизинг Хисторицал Традитион ин Прецолониал Бурма: Тхе Абхираја/Дхајараја Мyтх ин Еарлy Кон-бауунг Хисторицал Теxтс.' Соутх Еаст Асиа Ресеарцх, 10 (2). пп. 185-215. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф БурмаНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1970). Бурмесе Хисторy бефоре 1287: А Дефенце оф тхе Цхроницлес. Оxфорд: Тхе Асока Социетy. 
  • Мооре, Елизабетх Х. (2011). МцЦормицк, Патрицк; Јеннy, Матхиас; Бакер, Цхрис, ур. „Тхе Еарлy Буддхист Арцхаеологy оф Мyанмар: Тагаунг, Тхагара, анд тхе Мон-Пyу дицхотомy”. Тхе Мон овер Тwо Милленниа: Монументс, Манусцриптс, Мовементс. Бангкок: Институте оф Асиан Студиес, Цхулалонгкорн Университy. ИСБН 9786165513289. 
  • Мyинт-У, Тхант (2011). Wхере Цхина Меетс Индиа: Бурма анд тхе Неw Цроссроадс оф Асиа. Неw Yорк: Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6. 
  • Хе, Пинг (2004). „试解缅甸"太公王国"之谜” [Тхе Трутх Феатурес оф Тагаунг Кингдом ин тхе Хисторy оф Бурма]. Соутхеаст Асиа (на језику: кинески) (4): 36—41. ИССН 1000-7970. дои:10.3969/ј.иссн.1674-6392.2004.04.007. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел А.; Маитрии Аунг-Тхwин (2012). А Хисторy оф Мyанмар Синце Анциент Тимес (иллустратед изд.). Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-1-86189-901-9. 
  • Еаде, Ј.C. (1989). Соутхеаст Асиан Епхемерис: Солар анд Планетарy Поситионс, А.D. 638–2000. Итхаца: Цорнелл Университy. ИСБН 0-87727-704-4. 
  • Маха Тхилаwунтха, Схин (1928). Пе Маунг Тин, ур. Yазаwин Кyаw (на језику: Бурмесе) (4тх принтинг, 2010 изд.). Yангон: Бурма Ресеарцх Социетy (оригинал публисхер), Yа-Пyеи (4тх принтинг). 
  • Геррy Абботт, Кхин Тхант Хан, ур. (2000). Тхе Фолк-Талес оф Бурма: Ан Интродуцтион (Иллустратед изд.). Леиден; Бостон; Цологне: Брилл. стр. 392. ИСБН 978-90-04-11812-6. 
  • Аллот, Анна; Патрициа Херберт; Јохн Окелл (1989). Патрициа Херберт, Антхонy Цротхерс Милнер, ур. Соутх-Еаст Асиа: Лангуагес анд Литературес : а Селецт Гуиде. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-1267-6. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел А. (новембар 1996). „Тхе Мyтх оф тхе "Тхрее Схан Бротхерс" анд тхе Ава Период ин Бурмесе Хисторy”. Тхе Јоурнал оф Асиан Студиес. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 55 (4): 881—901. ЈСТОР 2646527. С2ЦИД 162150555. дои:10.2307/2646527. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел А. (2005). Тхе Мистс оф Рāмаññа: Тхе Легенд тхат wас Лоwер Бурма (иллустратед изд.). Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-0-8248-2886-8. 
  • Аунг Тун, Саи (2009). Хисторy оф тхе Схан Стате: Фром Итс Оригинс то 1962. Цхианг Маи: Силк Wорм Боокс. ИСБН 978-974-9511-43-5. 
  • „Бурма Пресс Суммарy фром Тхе Wоркинг Пеопле'с Даилy” (ПДФ). 1 (6). Ибиблио. септембар 1987. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (25. 7. 2002). „Ливинг Библиограпхy оф Бурма Студиес: Тхе Примарy Соурцес” (ПДФ). Лондон: СОАС. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (25. 7. 2002). „Ливинг Библиограпхy оф Бурма Студиес: Тхе Сецондарy Литературе” (ПДФ). Лондон: СОАС. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2004). „Фром Еxцлусион то Ассимилатион: Лате Прецолониал Бурмесе Литерати анд "Бурман-несс"”. Лондон: СОАС. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2006). Поwерфул Леарнинг: Буддхист Литерати анд тхе Тхроне ин Бурма'с Ласт Дyнастy, 1752–1885. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган. 
  • Цоцхране, W.W. (1915). Тхе Сханс. 1. Yангон: Суперинтендент, Говернмент Принтинг. 
  • Гох, Геок Yиан (2009). „Мyанмар'с Релатионс wитх Цхина фром Тагаунг тхроугх Хантхаwати-Таунгнгу Периодс”. Ур.: Хо Кхаи Леонг. Цоннецтинг & Дистанцинг: Соутхеаст Асиа анд Цхина. Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес. ИСБН 978-981-230-856-6. 
  • Гутман, Памела (2001). Бурма'с Лост Кингдомс: Сплендоурс оф Аракан. Бангкок: Орцхид Пресс. ИСБН 978-974-8304-98-4. 
  • Халл, D.Г.Е. (1960). Бурма (3рд изд.). Хутцхинсон Университy Либрарy. ИСБН 978-1-4067-3503-1. 
  • Халл, D.Г.Е. (1961). Хисторианс оф Соутх Еаст Асиа. Лондон: Оxфорд Университy Пресс. 
  • Халл, D.Г.Е. (август 1968). „Ревиеw оф А Хисторy оф Бурма бy Маунг Хтин Аунг”. Тхе Јоурнал оф Асиан Студиес. Анн Арбор: Тхе Университy оф Мицхиган. 27 (4): 909—910. ЈСТОР 2051625. С2ЦИД 211512934. дои:10.2307/2051625. 
  • Хардиман, Јохн Перцy (1901). Сир Јамес Георге Сцотт, ур. Газеттеер оф Уппер Бурма анд тхе Схан Статес, Парт 1. 1—2. Говернмент оф Бурма Принтинг. 
  • Харвеy, Г. Е. (1925). Хисторy оф Бурма: Фром тхе Еарлиест Тимес то 10 Марцх 1824. Лондон: Франк Цасс & Цо. Лтд. 
  • Роyал Хисторицал Цоммиссион оф Бурма (1832). Хманнан Yазаwин (на језику: бурмански). 1—3 (2003 изд.). Yангон: Министрy оф Информатион, Мyанмар. 
  • Хла Пе, У (1985). Бурма: Литературе, Хисториограпхy, Сцхоларсхип, Лангуаге, Лифе, анд Буддхисм. Сингапоре: Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес. ИСБН 978-9971-988-00-5. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф Бурма. Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1970). Бурмесе Хисторy бефоре 1287: А Дефенце оф тхе Цхроницлес. Оxфорд: Тхе Асока Социетy. 
  • Худсон, Боб (2004). „Тхе Оригинс оф Баган: Тхе арцхаеологицал ландсцапе оф Уппер Бурма то АД 1300”. Сyднеy: Университy оф Сyднеy. 
  • Хуxлеy, Андреw (2005). Паул Wиллиамс, ур. „Буддхисм анд Лаw: Тхе Виеw фром Мандалаy”. Буддхисм: Буддхисм ин Соутх анд Соутхеаст Асиа. Таyлор & Францис. ИСБН 9780415332330. 
  • „Јоурнал оф тхе Бурма Ресеарцх Социетy”. ИГ Публисхинг. Архивирано из оригинала 12. 9. 2017. г. Приступљено 17. 6. 2012. 
  • Кала, У (1724). Маха Yазаwин Гyи (на језику: бурмански). 1—3 (2006, 4тх принтинг изд.). Yангон: Yа-Пyеи Публисхинг. 
  • Лиеберман, Вицтор Б. (септембар 1986). „Хоw Релиабле Ис У Кала'с Бурмесе Цхроницле? Соме Неw Цомпарисонс”. Јоурнал оф Соутхеаст Асиан Студиес. Цамбридге Университy Пресс. 17 (2): 236—255. ИСБН 978-0-521-80496-7. С2ЦИД 155077963. дои:10.1017/с002246340000103x. 
  • Лиеберман, Вицтор Б. (1993). Антхонy Реид, ур. „Тхе Севентеентх Центурy ин Бурма: А Wатерсхед?”. Соутх Еаст Асиа ин тхе Еарлy Модерн Ера: Траде, Поwер анд Белиеф. Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 9780801480935. 
  • Лиеберман, Вицтор Б. (2003). Странге Параллелс: Соутхеаст Асиа ин Глобал Цонтеxт, ц. 800–1830, волуме 1, Интегратион он тхе Маинланд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80496-7. 
  • Лингат, Р. (1950). „Еволутион оф тхе Цонцептион оф Лаw ин Бурма анд Сиам” (ПДФ). Јоурнал оф тхе Сиам Социетy. Сиам Социетy Херитаге Труст. 38 (1): 13—24. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 09. 2015. г. Приступљено 16. 11. 2022. 
  • Маха Тхилаwунтха, Схин. Пе Маунг Тин, ур. Yазаwин Кyаw (на језику: бурмански) (2006, 4тх принтинг изд.). Yангон: Yа-Пyеи Публисхинг. 
  • Манграи, Сао Саи Монг (1981). Тхе Падаенг Цхроницле анд тхе Јенгтунг Стате Цхроницле Транслатед. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган. 
  • Мооре, Елизабетх Х. (2011). МцЦормицк, Патрицк; Јеннy, Матхиас; Бакер, Цхрис, ур. „Тхе Еарлy Буддхист Арцхаеологy оф Мyанмар: Тагаунг, Тхагара, анд тхе Мон-Пyу дицхотомy”. Тхе Мон овер Тwо Милленниа: Монументс, Манусцриптс, Мовементс. Бангкок: Институте оф Асиан Студиес, Цхулалонгкорн Университy: 7—23. ИСБН 978-616-551-328-9. 
  • Мyинт-У, Тхант (2006). Тхе Ривер оф Лост Фоотстепс—Хисториес оф Бурма. Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6. 
  • Пан Хла, Наи (1968). Разадарит Аyедаwбон (на језику: бурмански) (8тх принтинг, 2005 изд.). Yангон: Армантхит Сарпаy. 
  • Пхаyре, Лт. Ген. Сир Артхур П. (1883). Хисторy оф Бурма (1967 изд.). Лондон: Сусил Гупта. 
  • Рагхаван, V. (1979). „Пресерватион оф Палм Леаф анд Парабаик Манусцриптс анд План фор Цомпилатион оф а Унион Цаталогуе оф Манусцриптс” (ПДФ). УНЕСЦО. 
  • Ратцхасомпхан, Сæнлуанг; Давид К. Wyатт (1994). Давид К. Wyатт, ур. Тхе Нан Цхроницле (иллустратед изд.). Итхаца: Цорнелл Университy СЕАП Публицатионс. ИСБН 978-0-87727-715-6. 
  • Сандамала Линкара, Асхин (1931). Ракхине Yазаwинтхит Кyан (на језику: бурмански). 1—2 (1997 изд.). Yангон: Тетлан Сарпаy. 
  • Сеин Лwин Лаy, Кахтика У (2006). Минтаyа Схwе Хти анд Баyиннаунг: Кетумади Таунгоо Yазаwин (на језику: бурмански) (2нд принтинг изд.). Yангон: Yан Аунг Сарпаy. 
  • Сеин Мyинт (јануар 2007). „Wритерс оф Инсцриптионс анд Wритерс оф Хисторy”. Мyанмар Виста Ресеарцх Магазине (на језику: бурмански). Yангон. 1 (1): 30—34. 
  • Сингер, Ноел Ф. (2008). Ваисхали Анд Тхе Индианизатион Оф Аракан. Неw Делхи: АПХ Публисхинг. ИСБН 978-81-313-0405-1. 
  • Стеинберг, Давид I. (2009). Бурма/Мyанмар: wхат еверyоне неедс то кноw. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-539068-1. 
  • Тхан Хтут, У; У Тхаw Каунг (2003). „Мyанмар Хисторицал Фицтион анд Тхеир Хисторицал Цонтеxт” (ПДФ). Манусyа: Јоурнал оф Хуманитиес. Бангкок: Цхулалонгкорн Университy (3). 
  • Тхан Тун (1964). Студиес ин Бурмесе Хисторy (на језику: бурмански). 1. Yангон: Маха Дагон. 
  • Тхаw Каунг, У (2010). Аспецтс оф Мyанмар Хисторy анд Цултуре. Yангон: Гангаw Мyаинг. 
  • Wаде, Геофф (2012). „Соутхеаст Асиан Хисторицал Wритинг”. Ур.: Јосé Рабаса; Масаyуки Сато; Едоардо Тортароло; Даниел Wоолф. Тхе Оxфорд Хисторy оф Хисторицал Wритинг: Волуме 3: 1400-1800. 3 (иллустратед изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 752. ИСБН 978-0-19-921917-9. 
  • Wоолф, Даниел (2011). А Глобал Хисторy оф Хисторy (реиссуе, иллустратед изд.). Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-69908-2. 
  • Wyатт, Давид К. (1998). Цхианг Маи Цхроницле. Итхаца: Цорнелл Университy СЕАП Публицатионс. 
  • Зон Панн Пwинт (9. 5. 2011). „Упхилл фигхт то пресерве палм леаф теxтс”. Тхе Мyанмар Тимес. Yангон. Архивирано из оригинала 14. 5. 2014. г. Приступљено 13. 5. 2014. 
  • Зон Панн Пwинт (15. 8. 2011). „Сцхолар упдатес 200-yеар-олд поем”. Тхе Мyанмар Тимес. Yангон. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Паганско краљевство на Викимедијиној остави.
21° 10′ 20″ Н 94° 51′ 37″ Е / 21.17222° С; 94.86028° И / 21.17222; 94.86028
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pagansko_kraljevstvo&oldid=27675056”