Махајана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Махајана (санскрит: महायान mahāyāna - велико возило) је једна од две главне школе будизма (друга је теравада).

Историја[уреди]

Рељеф бодисатве. Његове многе руке представљају неограничену спремност да помогне свим бићима.

Време настанка махајане пада између 1 века п. н. е. и 1. века н. е[1]. Махајана, као нови пут, се разликује од старијег огранка, који се састојало од више школа (теравада, сарвастивада, итд.), које су махајанисти скупно описали као хинајана или „мало возило“ спасења. Ово је значило да хинајанске школе излажу пут спасења који није универзалан по својој сврси и опсегу.

У оквиру махајане у 2. веку се развила школа мадхјамика, коју је утемељио филозоф Нагарђуна својом доктрином празнине (шуњате). За мадхјамиком је уследила школа јогачаре, коју су основали Асанга и Васубандху (IV век) и која је упражњавањем јоге утрла пут живљем прожимању махајане са хиндуизмом. Крајњи ступањ развоја махајане настаје усвајањем мноштва небудистичких елемената (мантри, симбола и култних пракси) почев од VIII века и назива се мантрајана, а касније вађрајана, или тантра. Ово учење, познато и као тантрички будизам, имало је свој пандан у тантричком хиндуизму.[1]

Махајанска школа се проширила на северозапад Индије у подручје које је било под утицајем хеленистичке културе. Такође се проширила и на север, у централну Азију, у 1. веку, а одатле у 2. веку даље у Кину. Преко Манијевог учења је овај облик будизма извршио утицај на хришћанство, а посебно на његове гностичке струје[1]. Махајана је временом постала преовлађујући облик будизма у Индији а данас се практикује у Кини, Кореји, Тајвану, Вијетнаму и Јапану, развијајући у тим земљама нове форме кроз Чисту земљу и Зен.

Обележја[уреди]

Једно од обележја махајне је истицање самилости више него у хинајанској школи, коју је одликовало наглашавање мудрости. Следеће обележје је истицање бодхисатве, као идеала коме сви треба да стреме, уместо наглашавања архата у хинајани. Уз то, важно је напоменути да је махајана будизам заправо будизам помешан са локалним веровањима, за разлику од изворног хинајана будизма који представља изворно Будино учење. То је дакле доказ да је будизам само постао део традиционалних религија држава у којима се је ширио и допринео њиховом развоју. Исто тако, у махајана будизму, поготово кинеском будизму, постоји мноштво локалних Буда па и богова којима је додељено то звање, док хинајана будисти признају за Буду само Сидарту Гаутаму, оснивача будизма, а све остале као обичне ученике. Ово прилагођавање будизма локалним религијама иде у прилог мишљењу да је будизам заправо само филозофија, не религија.

У складу са отворенијим приступом школе, од самог почетка је била изражена спремност за укључивање у интелектуалне расправе и употребу заједничког језика индијских учењака оног времена, санскрита. Тако је настала верзија санскрита којим су се служили будисти, пракрит, који је модерним лингвистима познат као „хибридни санскрит“. Универзализам махајане такође се огледала у њеној спремности да усвоји нове идеје, од којих су неке изведене из народне религије, док друге вероватно одсликавају снажан грчко-римски утицај у северозападној Индији, изворишту махајане, као нпр. појам савршене Мудрости (Прађна-парамита)[1].

Неки следбеници тераваде тврде да је махајана извитоперено Будино учење. Махајанисти, међутим, указују на то да је Готама Буда прихватао промену као једну од темељних истина, и да њихова интерпретација будизма није ништа већа деформација дарме него што је храст деформација жира.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika12.html

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Махајана