Пилатес

С Википедије, слободне енциклопедије
Čas pilatesa.

Metod pilates (ponekad se naziva jednostavno pilates) jeste sistem fizičkih vežbi koji je razvio Jozef Pilates (nem. Joseph Pilates), у првој половини 20. века.

Циљ пилатеса[уреди | уреди извор]

Пилатес је профињена форма вежбања која истовремено развија специфичну мишићну снагу као и флексибилност мишића и зглобова, чиме се постиже оптимална телесна уравнотеженост. Пилатес издужује и тонизира тело, утиче на елегантну постуру, ослобађа стреса, доприноси бољој самоконтроли и већем самопоуздању.

Контрологија[уреди | уреди извор]

Пилатес је назвао свој метод контрологија, што упућује на начин на који овај метод охрабрује људе да користе свој ум да би „контролисали” своје мишиће. Овај програм се концентрише на унутрашње мишиће-држаче који су важни за одржавање тела у равнотежи, а од суштинског су значаја за подржавање нормалног стања кичменог стуба. Посебно, ове вежбе подучавају о свесности дисања и поравнавању кичме, односно јачају унутрашње мишиће трупа, што је од великог значаја за ублажавање и предупређивање (превентиву) болова у леђима.

Метод[уреди | уреди извор]

Пилатес је замишљен, према његовом тврђењу, као метод за тотално унапређење физичке кондиције, који подвлачи важност исправног:

  • поравнавања,
  • центрирања,
  • концентрације,
  • контроле,
  • прецизности,
  • дисања и
  • „течних” покрета (Пилатесови принципи),

што све резултује у повећању еластичности, снаге, свесности сопственог тела, енергије и побољшане менталне концентрације.

Пилатес је такође дизајнирао пет главних делова јединствене опреме (реквизита) за вежбање за коју је тврдио да треба да буде коришћена ако се желе постићи бољи резултати. Мада се ове две компоненте његовог програма сада посматрају као одвојене, његов метод је увек подразумевао комбиновање обеју компоненти и рада на струњачи, а и вежби са реквизитима. У оба облика, међутим, "кућа моћи" (абдомен, доња леђа и бутине) је подржана и ојачана, што омогућава остатку тела да се креће слободно.

Вежбачи Пилатеса користе њихово сопствено тело као тегове за тренирање да би изградили (билдовали) снагу и еластичност својих мишића. Ово је главни циљ целог програма вежби, док интензивни кардио-васкуларни тренинзи нису њиме обухваћени. Пилатес данас примењују и многи физио-терапеути у рехабилитационом процесу.

Пилатес је један стари приступ покрету ре-едукације који је постао популаран на пољу фитнеса и рехабилитације. Пилатес амбијент служи као помоћни амбијент који оптимизира стицање покретљивости уз редукцију деструктивних сила, што омогућава сигуран напредак појединцима и у њиховим свакодневним, много изазовнијим и напорнијим, активностима. Пилатесово фокусирање на јачање унутрашњих мишића трупа и подстицање свести о начину држања свог тела постиже добре резултате посебно у ублажавању и превенцији болова у леђима. Истраживања и теоретски рад из области учења моторике, биомеханике, и мишићно-скелетне психологије потврђују феномене које су многи Пилатесови вежбачи у своме вежбању већ искусили.

Пилатес је већ био коришћен и у тренингу плесача и многих професионалних спортиста у циљу повећања еластичности и физичке снаге.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Јозеф Пилатес је преминуо 1967, а његова жена Клара је водила њихов студио сама следећих једанаест година. У новије време, Пилатесов метод је постао веома популаран облик фитнеса, што потврђују и многе познате личности из шоу-бизниса тврдећи да своје гипко тело имају да захвале пре свега практиковању пилатеса.

Током 1990-их дошло је трејдмарк имена Пилатес напао Шон Гагер у корист "Студиа Пиратес", Инц. Овај трејдмарк је проверен на Савезном суду САД од стране компаније "Пилатес реквизити за уравнотежено тело" заједно са инструкторком пилатеса Дебром Лозен. У октобру 2000. савезни судија Миријам Цедербаум објавила је да је Пилатес изворни термин за ову врсту вежбања, и касније је одређено да врста вежбања не може законски да буде заштићена као трејдмарк у Сједињеним државама.

У скорије време Пилатес је био тема рецензираних (пеер ревиеw) научних чланака и сада се све више прихвата и у медицинској професији, чак и у стањима која су раније била контраиндикована, као што је на пример трудноћа. Ади Балог (Ади Балогх) је написао опширан чланак на ту тему у Часопису краљевске коморе бабица (Јоурнал оф тхе Роyал Цоллеге оф Мидwивес).

Пилатес је замишљен тако да буде комплетна дисциплина физичког вежбања, мада почетницима може да учини да не задовољава у довољној мери кардио-васкуларни тренинг. Једном када се у њему усаврши, Пилатес тренинг јача и преобликује (исправља) цело тело. Пилатес избегава јаке ударце, велику излазну снагу и тешка мишићна и скелетна оптерећења. Нагласак није на стицању мишићне масе. Његов фокус је на издуживању и исправљању, и може у томе веома успешно да увежба мишиће предупређујући разне повреде, што бодибилдинг и друге врсте конвенционалних аеробик вежби занемарују у свом програму.

Упозорења[уреди | уреди извор]

Такође, важно је напоменути да бисте, ако се већ налазите у стању које захтева медицинску заштиту, пре отпочињања са Пилатес вежбама требало да се посаветујете са својим лекаром, посебно ако су у питању фактори ризика као што су остеопороза или друга медицинска контраиндикована стања за ову врсту вежби.

Књиге[уреди | уреди извор]

Пилатес је написао најмање две књиге о свом методу:

  • „Повратак у живот помоћу контрологије” (Return to Life through Contrology) и
  • „Ваше здравље: Корективни систем вежбања који уноси револуцију у цело поље физичког образовања” (Your Health: A Corrective System of Exercising That Revolutionizes the Entire Field of Physical Education).

Објављени радови[уреди | уреди извор]

  • Pilates, Joseph H. and William J. Miller. Pilates' Return to Life through Contrology. (republished Paperback) (Judd Robbins, editor) ISBN 0-9614937-9-8
  • Pilates, Joseph H. Your Health: A Corrective System of Exercising that Revolutionizes the Entire Field of Physical Education. (republished in paperback) ( Judd Robbins Editor) ISBN 0-9614937-8-X

Додатна литература[уреди | уреди извор]