Плућна артеријска хипертензија удружена са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Плућна артеријска хипертензија удружена са ХИВ инфекцијом
Видео анимација (језик: енглески)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмологија, кардиологија
МКБ-10И27.0,И27.2

Плућна артеријска хипертензија удружена са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције као проремећај плућне функције настаје у склопу лечења болесника са овом инфекцијом.[1]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Све учесталији ефекти на преживљавање утичу на инциденцу и резузултовали су стабилном преваленцом плућне артеријске хипертензије (даље у тексту скраћено ПАХ) код пацијената са пацијента са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције (даље у тексту скраћено ХИВ инфекцијом) током протеклих деценија.

Болесници са ХИВ инфекцијом и ПАХ највероватније су мушкарци и корисници интравенских наркотика.

Студија популације показала је да је минимална преваленца ХИВ-ом узроковане ПАХ 0.46%, слична преваленци пре примене ХААРТ[2]

ПАХ је независни фактор ризика за смртни исход код пацијената са ХИВ инфекцијом.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Након примена високо активне антиретровиралне терапије (ХААРТ) и агресивног лечења опортунистичких инфекција и продужења животног века пацијента са ХИВ инфекцијом),[3][4] последично се проширио спектар компликација укључујући и ПАХ. Савремена терапија ХИВ инфекције са ХААРТ довела је до побољшања преживљавања и смањења инциденце ХИВ инфекције удружене са ПАХ.[5]

Патогенеза ХИВ-ом узроковане ПАХ је нејасна. Истраживања код животиња подржавају утисак да адитивни ефекат кокаина на ХИВ инфекцију може довести до развоја плућне артериопатије. Одсуство вирусних честица у плексиформним лезијама нађених код ових болесника, указује да вирусна инфекција индиректно делује на инфламацију и факторе раста и може бити окидач код предисонираних пацијената.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

ХИВ-ом узрокована ПАХ има сличну клиничку презентацију као и ИПАХ. У тренутку постављања дијагнозе, већина пацијената су функционална класа НYХА (Неw Yорк Хеарт Ассоциатион) III или НYХА IV.

Болесниици се могу презентовати са другим факторима ризика за ПАХ, као што је болест јетре (хронични хепатитис Б и C), изложеност лековима или токсинима или плућна емболија узрокована интравенском злоупотребом наркотика.

Због ниске преваленце, асимптоматски пацијенти са ХИВ инфекцијом, не треба да прођу скрининг за ПАХ. Међутим, код пацијената са необјашњеном диспнеом, мора се урадити ехокардиографски преглед у циљу откривања ХИВ инфекцијом узрокованих кардиоваскуларних компликација као што је миокардитис, кардиомиопатија или ПАХ.

Обавезна је потврда РХЦ како би се установила дијагноза ХИВ инфекцијом узрокована ПАХ као и одсуство ЛХД.[2]

Терапија[уреди | уреди извор]

У недостатку специфичних препорука, лечење пацијената са ХИВ и ПАХ прати водиче за лечење ИПАХ уз ХААРТ. Према различитим анализама, CI (срчани индекс) > 2.8 л/мин/м2 и број ЦД4 лимфоцита > 200 ћелија/мл су независни предиктори преживљавања.[6]

Антикоагулантна терапија се не препоручује рутински због повећаног ризика од крварења, очекиваних проблема комплијансе и интеракције лекова.

Пацијенти са ХИВ узрокованом ПАХ нису респондери за акутни вазореактивни тест и не треба да добијају блокаторе калцијумских канала (ЦЦБ).[7]

Неконтролисане студије указују да простациклини могу побољшати толеранцију напора, хемодинамику и симптоме код ових пацијената.[8] Док отворена студија са босентаном код пацијената са ПАХ узрокованом ХИВ инфекцијом, показала је побољшање у свим мерама ефикасности, укључујући 6МWТ и инвазивној хемодинамици.[9]

У рандомизованим контролисаним студијама са амбрисентаном укључени су спорадични случајеви.[10] Хепатичка подношљивост била је слична као и код других форма болести. Интерпретација ових студија ограничена је малом величином узорка и отвореношћу. У случају силденафила, дозе лека треба смањити уколико се истовремено примењују и ритонавир и саквинавир због интеракције лекова.

ХИВ инфекција је генерално искључујући критеријум за трансплатацију плућа, иако су у неким центрима примењивани специфични програми.

Забележени су реверзибилни случајеви болести код ХИВ-ПАХ пацијената лечених високо активном ретровирусном терапијом и специфичном терапијом. Ова сазнања, заједно са смањеном инциденцом ХИВ-ПХ у савременом начину лечења болести, указују да можда агресивно лечења побољшава исход у овој популацији пацијената (али то захтева даље студије како би разумели разлоге побољшања исхода).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ 2015/2016 ЕСЦ/ЕСР Препоруке за дијагнозу и лечење плућне хипертензије — European Society of Cardiology & European Respiratory Society. Приступљено: 7. 1. 2018.
  2. ^ а б Sitbon O, Lascoux-Combe C, Delfraissy JF, Yeni PG, Raffi F, De Zuttere D, Gressin V, Clerson P, Sereni D, Simonneau G. Prevalence of HIV-related pulmonary arterial hypertension in the current antiretroviral therapy era. Am J Respir Crit Care Med 2008;177: 108–113.
  3. ^ Barbaro G, Lucchini A, Pellicelli AM, Grisorio B, Giancaspro G, Barbarini G. Highly active antiretroviral therapy compared with HAART and bosentan in combination in patients with HIV-associated pulmonary hypertension. Heart 2006;92: 1164–1166.
  4. ^ Degano B. HIV-associated pulmonary arterial hypertension: survival and prognostic factors in the modern therapeutic era. AIDS 2010;24:67–75
  5. ^ Opravil M, Pechère M, Speich R, Joller Jemelka HI, Jenni R, Russi EW, Hirschel B, Lu¨ thy R. HIV-associated primary pulmonary hypertension. A case control study. Swiss HIV Cohort Study. Am J Respir Crit Care Med 1997;155:990–995.
  6. ^ Nunes H, Humbert M, Sitbon O, Morse JH, Deng Z, Knowles JA, Le Gall C, Parent F, Garcia G, Herve P, Barst RJ, Simonneau G. Prognostic factors for survival in human immunodeficiency virusassociated pulmonary arterial hypertension. Am J Respir Crit Care Med 2003;167:1433–1439.
  7. ^ Montani D, Savale L, Natali D, Jaïs X, Herve P, Garcia G, Humbert M, Simonneau G, Sitbon O. Long-term response to calciumchannel blockers in nonidiopathic pulmonary arterial hypertension. Eur Heart J 2010;31:1898–1907
  8. ^ Galiè N, Humbert M, Vachiery JL, Vizza CD, Kneussl M, Manes A, Sitbon O, Torbicki A, Delcroix M, Naeije R, Hoeper M, Chaouat A, Morand S, Besse B, Simonneau G. Effects of beraprost sodium, an oral prostacyclin analogue, in patients with pulmonary arterial hypertension: a randomised, double-blind placebocontrolled trial. J Am Coll Cardiol 2002;39:1496–1502
  9. ^ Sitbon O, Gressin V, Speich R, Macdonald PS, Opravil M, Cooper DA, Fourme T, Humbert M, Delfraissy JF, Simonneau G. Bosentan for the treatment of human immunodeficiency virus-associated pulmonary arterial hypertension. Am J Respir Crit Care Med 2004;170:1212–1217
  10. ^ Galié N, Olschewski H, Oudiz RJ, Torres F, Frost A, Ghofrani HA, Badesch DB, McGoon MD, McLaughlin VV, Roecker EB, Gerber MJ, Dufton C, Wiens BL, Rubin LJ. Ambrisentan for the treatment of pulmonary arterial hypertension. Results of the ambrisentan in pulmonary arterial hypertension, randomized, doubleblind, placebo-controlled, multicenter, efficacy (ARIES) study 1 and 2. Circulation 2008;117:3010–3019

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Plućna_arterijska_hipertenzija_udružena_sa_infekcijom_humanim_virusom_imunodeficijencije&oldid=27448110”