Пролек
Пролек је фармаколошка супстанца (лек) која се употребљава у неактивној или знатно смањеној активној форми. Након администрације, пролек се процесом под називом биоактивација метаболише ин виво у активни метаболит. Овај приступ се начелно користи ради побољшања апсорпције, дистрибуције, метаболизма и екскреције (АДМЕ).[1] Пролекови се обично дезајнирају с циљем побољшања оралне биодоступности.[2]
Применом стратегије пролека повећава се селективност лека за жељену биолошку мету. Пример тога се може видети у многим хемотерапијским третманима, у којима је умањење непожељних ефеката веома важна. лекови чији су циљ хипоксичне ћелије канцера, путем употребе редокс-активације, користе велике количине ензима редуктазе присутног у хипоксичним ћелијама да биоактивирају лек до његове цитотоксичне форме. Пошто пролек има ниску цитотоксичност пре његове активације, знатно су умањене шансе да ће „напасти“ здраве, некарциногене ћелије, чиме се редукују нуспојаве везане за ове хемотерапијске агенсе.
У рационалном дизајну лекова, познавање хемијских својстава којима се побољшава апсорпција и главних метаболичких путева којима тело модификује структуру новог хемијског ентитета је веома корисно у побољшању биодоступности. Понекад је креирање пролекова је ненамерно. Примери тога су неочекивана и случајна открића лекова за које је касније након екстензивних метаболичких испитивања установљено да су пролекови.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стелла, ВЈ; Цхарман, WН; Нарингрекар, ВХ (1985). „Продругс. До тхеy хаве адвантагес ин цлиницал працтице?”. Другс. 29 (5): 455—73. ПМИД 3891303.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.