Пређи на садржај

Пумпна станица

С Википедије, слободне енциклопедије

Црпна станица Ван Сасеу у Гравеу, Холандија.
Црпна станица Ван Сасеу у Гравеу, Холандија.

Пумпне станице, такође зване црпне станице у околноситма као што су бушени бунари и вода за пиће, представљају постројења која садрже пумпе и опрему за пумпање течности са једног места на друго. Оне се користе за разне инфраструктурне системе, као што су довод воде у канале, одводњавање низијског земљишта и уклањање канализације до места за прераду. Црпна станица је по дефиницији саставни део хидроелектричне инсталације са пумпним акумулацијама.[1]

Канално снабдевање водом[уреди | уреди извор]

У земљама са системима канала, пумпне станице су такође честе. Због начина на који систем брава канала ради, вода се губи из горњег дела канала сваки пут када пловило пролази. Такође, већина закључаних капија није водонепропусна, па део воде цури са виших нивоа канала на оне ниже. Очигледно је да вода мора да се замени или на крају горњи нивои канала не би садржали довољно воде за пловност.

Канали се обично напајају преусмеравањем воде из потока и река у горње делове канала, али ако није доступан одговарајући извор, пумпна станица се може користити за одржавање нивоа воде. Одличан пример пумпне станице за канале је пумпна станица Клавертон на каналу Кенет и Авон у јужној Енглеској, Велика Британија.[2][3][4][5] Она пумпа воду из оближње реке Авон до канала помоћу пумпи које покреће водено коло на речни погоне.[6]

Тамо где није доступно спољно снабдевање водом, могу се користити системи за повратно пумпање. Вода се извлачи из канала испод најниже браве и пумпа назад на врх низа, чиме се омогућава пролазак следећег чамца. Такве инсталације су обично мале.

Одводњавање земљишта[уреди | уреди извор]

Њу Орлеанс, Луизијана: Метаирие Пумпинг Статион,[7] алсо кноwн ас Пумпинг Статион 6, буилдинг, цонструцтед ин 1899, неар Метаирие Роад анд тхе хеад оф тхе 17тх Стреет Цанал. Ноw хоусинг 15 Wоод Сцреw Пумпс, ит цан мове овер 6×10^9 УС гал (23.000.000 м3) оф wатер а даy.[8][9]

Када се одводњавају ниска подручја, општи приступ је копање дренажних јаркова. Међутим, ако је подручје испод нивоа мора, тада је потребно пумпати воду према горе у водне канале, из којих се коначно одводи у море.

Људи викторијанске ере су разумели овај концепт, и у Уједињеном Краљевству су изградили црпне станице са пумпама за воду, погоњене парним машинама да би испунили овај задатак. У Линколнширу постоје велике површине мочвара на нивоу мора, зване Фенске мочваре, овом методом претворене у богато обрадиво пољопривредно земљиште. Земљиште је пуно хранљивих састојака због накупљања седиментног блата које је земљиште иницијално створило.

Црпна станица за одводњавање земљишта у Сету, Француска.

Другде се пумпне станице користе за уклањање воде која се нашла у нижим подручјима као резултат цурења или поплаве (на пример у Њу Орлеансу).

Пакетна црпна станица[уреди | уреди извор]

У новије време, „пакетна пумпна станица” пружа ефикасан и економичан начин инсталирања система за одводњавање. Они су погодни за пружање механичких грађевинских услуга и испумпавање течности као што су површинске воде, отпадне воде или канализација из подручја где одвођење гравитацијом није могуће.

Пакетна пумпна станица је интегрисани систем, уграђен у кућиште произведено од јаких материјала отпорних на ударце као што су готови бетон, полиетилен или пластика ојачана стаклом. Јединица се испоручује са уграђеним унутрашњим цевоводима, претходно састављеним и спремним за уградњу у земљу, након чега се уграђују подводне пумпе и контролна опрема. Карактеристике могу укључивати контроле за потпуно аутоматски рад; аларм индикатора високог нивоа, у случају квара пумпе; и по могућности систем шинских водилица/ауто-спојница/постоља, како би се омогућило лако уклањање пумпи ради одржавања.

Традиционални системи изграђени на локацији имају компоненте сводног вентила уграђене у посебну структуру. Поседовање две структурне компоненте може довести до потенцијално озбиљних проблема на градилишту, попут неравномерног таложења између компоненти, што резултира напрезањем и отказивањем цеви и веза између компонената. Развој пакетног система пумпних станица комбиновао је све компоненте у једно кућиште које не само да елиминише неравномерна решења, већ и предводовод и опрема сваке јединице пре уградње могу смањити трошкове и време које се троши на грађевинске радове и рад на локацији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рехман, Схафиqур; Ал-Хадхрами, Луаи; Алам, Мд (30. 4. 2015). „Пумпед хyдро енергy стораге сyстем: А тецхнологицал ревиеw”. Ренеwабле анд Сустаинабле Енергy Ревиеwс. 44: 586—598. дои:10.1016/ј.рсер.2014.12.040 — преко РесеарцхГате. 
  2. ^ „Цлавертон Пумпинг Статион”. хисториценгланд.орг.ук. Енглисх Херитаге. Приступљено 3. 10. 2011. 
  3. ^ Бриггс, Јеанетте. „Тхе Кеннет анд Авон Цанал”. Ривер Тхамес. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 4. 10. 2011. 
  4. ^ „Цлавертон Пумпинг Статион”. Олд Стеамерс. Архивирано из оригинала 22. 4. 2012. г. Приступљено 2. 10. 2011. 
  5. ^ „Цлавертон Пумпинг Статион”. Оур Транспорт Херитаге. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 4. 10. 2011. 
  6. ^ Јане Цумберлидге (2009). Инланд Wатерwаyс оф Греат Бритаин (8тх Ед.). Имраy Лаурие Норие анд Wилсон. стр. 26. ИСБН 978-1-84623-010-3. 
  7. ^ „Тхе А.Б. Wоод Лоw Хеад Хигх Волуме Сцреw Пумп” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 09. 2007. г. Приступљено 26. 09. 2020. 
  8. ^ Натионал Регистер Евалуатион оф неw Орлеанс Драинаге Сyстем[мртва веза]
  9. ^ 1974 артицле он тхе Wоод Сцреw Пумп бy тхе Америцан Социетy оф Мецханицал Енгинеерс

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]