Пупчана кила
Пупчана кила | |
---|---|
Деца са пупчаном килом, Сијера Леоне (Западна Африка), 1967. | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | хирургија |
МКБ-10 | К42 |
МКБ-9-CM | 551-553 |
ДисеасесДБ | 23647 |
МедлинеПлус | 000987 |
МеСХ | Д006554 |
Пупчана кила или умбиликална хернија је протрузија трбушних органа у перитонеалном саку кроз поткожни пупчани (умбиликални) отвор.[1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Јавља се у првом месецу живота код око 80% новорођене деце, телесне масе између 1.000 и 1.500 г и у око 20% деце преко 2.500 г.
Ембрионални развој[уреди | уреди извор]
Током ембрионалног развоја, до навршеног десете недеље, део трбушног садржаја излази кроз пупчани отвор у екстраембрионалну целомску шупљину. По завршетку десете недеље ембрионалног развоја органи плода се постепено враћају на своју анатомски предвиђену позицију и завршава се процес ротације црева. После порођаја, након подвезивања пупчане врпце, патрљак пупка зараста уз стварање гранулација и епителизацију рубних делова.[2]
Трбушни зид у пупчаном делу састоји се од коже, једнослојне овојнице и потрбушнице. Уколико процес феалног затварања слојва предње трбушног зида пупчаног подручја није потпун, дете ће бити рођено са пупчаном килом.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Пупчани (умбиликални) отвор, кроз који пролазе умбиликални крвни судови за време феталног развоја, заостаје као слабо место на предњем трбушном зиду, чак и по отпадању пупчаника непосредно после рођења. Кроз њега, у стању повишеног интраабдоминалног притиска (плач, кашаљ, дефекација или било каквом друго напињање) може доћи до хернијације трбушних органа, што се манифестује повременим или прогресивним проминирањем килне у пределу пупка.
Пупчана кила се јавља по типу праве киле, где килну кесу чине кожа, поткожно ткиво и сак од паријеталног перитонеума, а садржај су обично оментум или цревна вијуга. Временом долази до ретракције умбиликалног отвора и спонтаног повлачења киле, најчешће до краја прве године живота детета.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Пупчана кила доводи до проминирајућег деформитета пупка и околне регије и може бити праћена локалним болом. Кила је обично палпаторно (на пипање) мека, лако репонибилна, осим у случају инкарцерације, која се као компликација ретко јавља и то код пупчаног отвора мањег промера од око 1,5–2 цм.
Уколико се пупчана кила клинички манифестира и открије у одраслом добу најчешће се ради о гојазним женама средње животне старости. Најчешћи узроци настанка пучаних кила код одраслих су:
- гојазност
- течност у трбушној шупљини
- вишеструка трудноћа
- претходна операција трбуха
Овакав тип киле настаје због јаког повећања волумена трбушне шупљине, односно свим патолошким стањима у којима је интраабдоминални притисак повишен. Такве херније могу бити врло велике, и до величине дечје главе, а у килној се кеси налази већина мобилних интраперитонеалних органа. У тако великим килама често се налазе џепови налик дивертикулима, који повећавају могућност укљештења. Код ових пацијената услед повећања интраабдомиалног притиска и потискивања дијафрагме, настају:
- проблеми са дисањам и циркулацијом због компресије великих крвних судова,
- сметње диурезе због притиска на мокраћни систем.
Ово стање је јако смртонсосно за пацијенте са придруженим коморбидитетима, пособно оним кардиоваскуларне природе.[3][4]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља клиничким прегледом: инспекцијом и палпацијом, којом се одређује приближане димензије пупчаног отвора. У ретким (нејасним) случајевима дијагноза се може допуниту ултрасонографски прегледом, компјутеризованом томографијом или магнетном резонантном томографијом трбушног зида.
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
У диференцијалнок дијагнози треба имати у виду туморе и атером пупчане или умбиликалне регије.
Терапија[уреди | уреди извор]
Како најчешће долази до спонтаног повлачења пупчане киле до краја прве, односно четврте до пете године живота, до тада обично треба сачекати са операцијом. Уколико не постоје контраиндикације у виду хроничне болести срца и плућа, код изузетно великих хернија, прекомерне телесне тежине и сл., лечење је доминантно хируршко (данас је тенденција да се операције малих кила врши у локалној анестезији). Ако су контаиндикације присутне, једини је начин лечења, у случају да је кила репонибилна, ношење правилно скројених појаса и стезника.[5]
Хируршко лечење се састоји у приступу кроз доњи, кожни набор пупка, репозицији килне кесе у абдомен, затварању и ојачању умбиликалног отвора фасцијом и реконструкцији кожног пупчаног набора. Најчешће се изводи Спитзијев захват, у коме се прво у пупчаној бразди са доње стране прави полукружна инцизија коже и поткожног ткива, потом се килна кеса одвоји, подвеже и одстрани, и на крају се килни отвор затвара спајањем рубова правог мишића.
Прогноза[уреди | уреди извор]
Прогноза је у начелу добра, изузев код спонтсног укљештења, или након постоперативног периода. Наиме код пупчаних кила, у поређењу са другим врстама кила, повећана је стопа смртности код укљештења. Ове потенцијално смртоносне компликације последица су:
- промена унутар самих кила у виду перфорације, кожне инфекције, сепсе и сл.
- промена у постоперативном париоду када се обилни килни садржај врати у унутрашњост трбуха, на своје анатомско место у коме је, условно речено, „изгубио право боравка”.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Капур П, Цатy МГ, Глицк ПЛ: Педиатриц херниас анд хyдроцелес. ПедиатрЦлин Нортх Ам 1998 Ауг; 45(4):773–89
- ^ Сцхерер ЛР 3д, Гросфелд ЈЛ: Ингуинал херниа анд умбилицал аномалиес. Педиатр Цлин Нортх Ам 1993 Дец; 40(6):1121–31
- ^ Шоша Т, Сутлић Ж, Станец З, Тонковић I. Кирургија. Загреб: Наклада Љевак; 2007.
- ^ Прпић I. Кирургија за медицинаре. Загреб: Школска књига; 2002:681
- ^ Зиннер M. Маингот'с Абдоминал Оператионс. 11 ед: МцГраw-Хилл Профессионал; 2006; 1488
Литература[уреди | уреди извор]
- Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.
- Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989
- Голдблоом Р: Педиатриц Цлиницал Скиллс, 2003, Елсевиер Сциенце
- Фанарофф А, Мартин РЈ: Неонатал-Перинатал медицине : дисеасес оф тхе фетус анд инфант, 7 тх едитион,2003, Мосбy Инц стр 1537-1568
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дечја хирургија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |