Радијативна зона
Радијативна или радијациона зона је основни део Сунчеве унутрашњости, поред језгра и конвективне зоне који се протеже до око 25% до 70% полупречника Сунца у области између језгра и тахоклином (танке области која одваја радијативну од конвективне зоне).
Проток енергије[уреди | уреди извор]
У радијативној зони енергија произведена у језгру се преноси зрачењем, тј. радијацијом у виду електромагнетних таласа, тј. носиоци зрачења су фотони. Ова област је простран регион високе јонизације веома густих гасова, са огромним флуксом Гама зрака насталих у Сунчевом језгру. Због велике густине материје, Гама-зраци у овој зони почињу да интерагују са материјом већ после само 1 мм свог кретања у просеку, а са тим интеракцијама почињу да губе енергију и настављају да се простиру са мањом енергијом (као Гама зраци или X-зраци).[1] Због драстичног смањења енергије, Гама зрацима је потребно 171 хиљада година како би крећући из Сунчевог језгра напустили Сунце.[2]
У радијативној зони промена температуре као функција полупречника (температурни градијент) опада са 15 милиона Келвина у близини језгра до 1,5 милиона Келвина недалеко од тахоклина. Ово опадање, тј. температурни градијент је дат формулом:
где је κ(р) коефицијент непрозирности, ρ(р) је густина материје, L(р) је луминозност, а σ Штефан-Болцманова константа.
Однос са другим деловима унутрашњости Сунца[уреди | уреди извор]
Језгро и радијативна зона ротирају другачије него конвективна зона, јер се они окрећу униформно попут крутог тела, док конвективна зона окарактерисана диференцијалном ротацијом.
Сунчева радијативна зона се протеже од језгра до 70% његове дубине. Код звезда мањих од Сунца, температуре материје су мање, што за последицу има ширу конвективну зону и ужу радијативну. Код најмањих и најхладнијих звезда, конвективна зона се протеже чак од језгра и оне уопште немају радијативну зону. С друге стране, код већих и топлијих звезда од Сунца расте радијативна зона, тако да код најтоплијих звезда енергија настала нуклеарним реакцијама у језгру преноси се само зрачењем, а нема провођења.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Симулација радијативне зоне Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2015) (Универзитет Јужног Велса)
- Симулација температурне и густинске зависности од полупречника у радијативној зони Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2015) (Univerzitet Južnog Velsa)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Značenje radijativnog transporta kod sporijih sistema, pristupljeno: 27.dececmbar 2014.
- ^ Sunčeva fizika, Sunčeva unutrašnjost Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2019), НАСА, приступљено: 27. децембар 2014.
- ^ Радијативна зона Сунца, 27. децембар 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Општа астрофизика, Вукићевић-Карабин Мирјана, Атанацковић Олга, пп. 208, 2010, Завод за уџбенике и наставна средства ISBN 978-86-17-16947-1