Радијативна зона

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација Сунчеве унутрашњости
На скици Сунчеве унутрашњости радијативна зона је обојена розом бојом.

Радијативна или радијациона зона је основни део Сунчеве унутрашњости, поред језгра и конвективне зоне који се протеже до око 25% до 70% полупречника Сунца у области између језгра и тахоклином (танке области која одваја радијативну од конвективне зоне).

Проток енергије[уреди | уреди извор]

У радијативној зони енергија произведена у језгру се преноси зрачењем, тј. радијацијом у виду електромагнетних таласа, тј. носиоци зрачења су фотони. Ова област је простран регион високе јонизације веома густих гасова, са огромним флуксом Гама зрака насталих у Сунчевом језгру. Због велике густине материје, Гама-зраци у овој зони почињу да интерагују са материјом већ после само 1 мм свог кретања у просеку, а са тим интеракцијама почињу да губе енергију и настављају да се простиру са мањом енергијом (као Гама зраци или X-зраци).[1] Због драстичног смањења енергије, Гама зрацима је потребно 171 хиљада година како би крећући из Сунчевог језгра напустили Сунце.[2]

У радијативној зони промена температуре као функција полупречника (температурни градијент) опада са 15 милиона Келвина у близини језгра до 1,5 милиона Келвина недалеко од тахоклина. Ово опадање, тј. температурни градијент је дат формулом:

где је κ(р) коефицијент непрозирности, ρ(р) је густина материје, L(р) је луминозност, а σ Штефан-Болцманова константа.

Однос са другим деловима унутрашњости Сунца[уреди | уреди извор]

Језгро и радијативна зона ротирају другачије него конвективна зона, јер се они окрећу униформно попут крутог тела, док конвективна зона окарактерисана диференцијалном ротацијом.

Сунчева радијативна зона се протеже од језгра до 70% његове дубине. Код звезда мањих од Сунца, температуре материје су мање, што за последицу има ширу конвективну зону и ужу радијативну. Код најмањих и најхладнијих звезда, конвективна зона се протеже чак од језгра и оне уопште немају радијативну зону. С друге стране, код већих и топлијих звезда од Сунца расте радијативна зона, тако да код најтоплијих звезда енергија настала нуклеарним реакцијама у језгру преноси се само зрачењем, а нема провођења.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Značenje radijativnog transporta kod sporijih sistema, pristupljeno: 27.dececmbar 2014.
  2. ^ Sunčeva fizika, Sunčeva unutrašnjost Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2019), НАСА, приступљено: 27. децембар 2014.
  3. ^ Радијативна зона Сунца, 27. децембар 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Општа астрофизика, Вукићевић-Карабин Мирјана, Атанацковић Олга, пп. 208, 2010, Завод за уџбенике и наставна средства ISBN 978-86-17-16947-1