Портал:Астрономија
Астрономија на српској Википедији
Овај портал направљен је за википедисте које занима астрономија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из астрономије.
Астрономија је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван Земље и њене атмосфере. Астрономија проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства небеских тела: звезда, звезданих система, планета и других објеката у свемиру, као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.
Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.
Општи појмови
астрофизика - галаксија - звезда - комета - Месец - метеори - Млечни пут - опсерваторија - сателит - планета - патуљаста планета - астероид - сазвежђа - Сунце - телескоп - Сунчев систем - помрачење Сунца - Нулта гравитација
Астрономске актуелности
 |
13. март 2013. У Чилеу пуштен у рад највећи телескоп на свету, радио-опсерваторија ALMA (енгл. Atacama Large Millimeter/sub-millimeter Array). Мрежа састављена од 66 радио-антена, пречника 7 и 12 метара, може да ради заједно и тако постигне далеко већу осетљивост. Телескоп је изграђен у сарадњи научних институција из Европе, Америке и Азије. Налази се на надморској висини од 5.058 метара и његова изградња је коштала преко милијарду евра. Научници се надају да ће помоћу овог телескопа видети стварање звезда у раној фази настанка свемира, као и формацију звезда и планета релативно блиских Земљи. Детаљније 1. март 2013. Ракета Фалкон 9 успешно је лансирала капсулу Драгон ка Међународној свемирској станици. Ракета је полетела у 15.10.31 UTC са ласнирне рампе 40 свемирског центра Кенеди. Након 9 минута и 31 секунде мотор друге фазе ракете је угашен и Драгон је постављен у орбиту. Након одвајања од ракете дошло је до проблема са отварањем соларних панела, али је тај проблем убрзо решен. Детаљније… 9. јануар 2013. Хершелова свемирска опсерваторија успела је да фотографише 99942 Апофис, астероид близак Земљи, приликом његовог проласка поред наше планете прошлог викенда. На основу тих фотографија добијени су нови подаци о његовим физичким карактеристикама. Нова процена указује да је пречник астероида око 325 ± 25 m, у односу на претходну процену од 270 ± 60 m. Из ове процене следи да је његова маса такође већа за 20% од претходне процене. Албедо је процењен на 0,23 (претходно 0,33). Удаљеност од Земље 2029. године је сада процењена на 36.000 km, а научници агенције НАСА су израчунали да је шанса да при следећем сусрету, 2036. године, погоди Земљу једнака 1:1.000.000. Детаљније… 4. јануар 2013. Уз помоћ података које је прикупила летелица Зора, научници агенције НАСА су успели да склопе 3D мозаик кратера Корнелија који се налази на астероиду Веста. Пречник овог кратера је 15 km, а употребљене фотографије су снимљене са висине од 680 km изнад површине астероида. Детаљније… 31. децембар 2012. На површини Сунца се догодила велика ерупција ужарене плазме. Ерупција је била толико снажна да се плазма попела на преко 250.000 km изнад површине звезде, што значи да би испод ње могло да стане преко 20 Земљи. Упркос својој величини, ова ерупција није претерано јака у поређењу са највећим ерупцијама које су се догодиле на Сунцу. Детаљније… 19. децембар 2012. Руска космичка агенција Роскосмос саопштила да је успешно лансирана ракета Сојуз са трочлаом посадом која треба да замени тренутну посаду Међународне свемирске станице. Посаду чине руски космонаут Роман Романенко, и амерички и канадски астронаути Томас Маршбурн и Крис Хадфилд. Спајање са Међународном свемирском станицом је предвиђено за 21. децембар. Детаљније… 17. децембар 2012. Америчка свемирска агенција НАСА објавила да су се, у складу са плановима, два лунарна орбитера, Еб и Флоу, срушили на површину Месеца. Орбитери су били део GRAIL мисије. Место удара, у близини кратера Голдшмит, названо је по Сели Рајд, која је прва Американка а укупно трећа жена у свемиру. Сели Рајд је била укључена у мисију GRAIL, а преминула је 23. јула 2012. године. Детаљније…
Астероид 4179 Тутатис прошао је на „само“ 7 милиона километара од Земље. У астрономским терминима, та удаљеност је веома мала. Радарска антена мреже дубоког свемира у Голдстону успела је да забележи радарске снимке астероида, који су затим састављени у видео. Следећи блиски сусрет овог астероида са нашом планетом догодиће се у новембру 2069. године, када ће пролетети на само 3 милиона километара. Детаљније… 12. децембар 2012. Северна Кореја је успешно лансирала ракету Унха у 00.49 УТЦ. Након сагоревања све три фазе ракете, сателит Kwangmyongsong 3 је ушао у орбиту. Ово је прво успешно лансирање, пошто су претходна два доживела неуспех у раним фазама лета. Велики број земаља је критиковао потез Северне Кореје, јер сматрају да циљ ракете није лансирање сателита, већ достава нуклеарних бојевих глава до удаљених циљева. Детаљније… 4. децембар 2012. НАСА је најавила слање новог ровера на Марс најкасније 2020. године, након успешног слетања ровера Кјуриозити. Детаљније… 16. новембар 2012. Откривена галаксија MACS0647-JD, која је од Земље удаљена 13,3 милијарде светлосних година, што је чини кандидатом за најдаљу галаксију икад откривену. Светлост која стиже до Земље настала је свега 420 милиона година после Великог праска, у време када је свемир имао само 3% своје тренутне старости. Галаксија је откривена захваљујући ефекту гравитационог фокусирања светлости од стране галаксија које се налазе између нас и посматраног објекта, у оквиру пројекта The Cluster Lensing And Supernova Survey with Hubble (CLASH)Детаљније… 14. новембар 2012. Астрономи су открили потенцијалну „планету луталицу“ (право име CFBDSIR2149) удаљену само 100 светлосних година од сунчевог система. Названа је планета луталица јер се не налази у орбити око звезде, већ слободно плута свемиром. Ово откриће указује да оваквих планета има више него што се раније мислило. Откривени објекат је вероватно гасовити џин, четири до седам пута већи од Јупитера. Објекат се налази у региону са младим звездама (старим 50–120 милиона година). Уколико се потврди да је објекат део те групе, за шта је вероватноћа 90%, онда је и његова старост приближно иста, а температура површине приближно 430 °C. Детаљније… 2. новембар 2012. У Пољској ископан гвоздени метеорит тежак 300 kg, највећи такав метеорит у источној Европи. Метеорит је ископан у пределу кратера Мораско, старог око 5000 година, у којима је већ пронађено готово 1500 kg метеоритског материјала. Детаљније… 25. октобар 2012. Након успешног лансирања 23. октобра, летелица Сојуз успешно се спојила са Међународном свемирском станицом у 12.29 УТЦ. Космонаути Олег Новицки и Јевгениј Терелкин и астронаут Кевин Форд придружили су се трочланој посади експедиције 33. Детаљније… 16. октобар 2012. Астрономи европске јужне опсерваторије објавили су откриће екстрасоларне планете у звезданом систему Алфа Кентаури. Овај звездани систем је најближи нашој звезди и удаљен је 4,3 светлосне године. Откривена планета је класе К и откривена је методом радијалне брзине. Планета има мало већу масу од Земље, направи једну орбиту око матичне звезде за 3,2 дана и процењује се да је температура на њеној површини преко 2.200 °F. Детаљније… 8. октобар 2012. И ове године пљусак Драконида. Радарске станице у Канади и Немачкој пријавиле између 1000 и 2000 метеора на сат од 16 ч. до 18 ч. УТ. 8. октобар 2012. У 00:35 УТЦ ракета Фалкон 9 успешно је лансирала капсулу Драгон ка међународној свемирској станици. Унутар капсуле се налази 400 килограма залиха и научних експеримената. Ово је први од 12 летова које је НАСА уговорила са компанијом Спејс екс за 1,6 милијарди долара. Детаљније… 27. септембар 2012. Ровер Кјуриозити америчке агенције НАСА, који тренутно истражује површину Марса, пронашао је доказе да је на месту које тренутно истражује (унутар кратера Гејл) некада протицао поток. Ово није први доказ о постојању воде на Марсу, али је први који показује шљунак обликован под дејством брзог протицања воде, који се може наћи по дну потока и речних корита на Земљи. Детаљније… 21. септембар 2012. Руски астрономи Артјок Новичонок и Виталиј Невски из Међународне оптичке научне мреже (ISON) први су уочили комету 2012 S1. Научници су проценили да је широка око 3 km и да ће пролетети толико близу Сунца да би са Земље изгледала сјајније, али не и веће, од Месеца. Осим тога, она прати и путању Велике комете из 1680. године, једне од најспектакуларнијих икада виђених у забележеној историји.Детаљније… 17. септембар 2012. Летелица Сојуз успешно се приземљила у Казахстану са три члана Експедиције 32 у 02:53 УТЦ. Космонаути Генади Падалка и Сергеј Ревин из Русије, и Џозеф А. Акаба из САД су провели 125 дана на Међународној свемирској станици. 7. септембар 2012. Насина мисија Зора напустила је астероид 4 Веста и упутила се ка патуљастој планети Церери где би требала да стигне у фебруару 2015. године. Летелица је провела протеклу годину изучавајући површинске одлике и унутрашњу структуру астероида 4 Веста. 28. август 2012. Насина мисија Кеплер пронашла први бинарни звездани систем око кога кружи више од једне планете. Већа од две планете има масу 4,6 пута већу од Земљине и налази се у хабитабилно (настањивој) зони, у којој је могуће постојање течне воде. Нажалост, ова планета је гасовити џин. детаљније… 25. август 2012. У 82. години живота умро Нил Армстронг, амерички астроном, први човек који је крочио на Месец. (на слици) 12. август 2012. Максимум Персеида, једног од најпопуларнијих метеорских ројева. ЗХР у максимуму износио преко 120. (Извештај о активности на сајту Међународне метеорске организације.) 6. август 2012. Насин марсовски ровер Кјуриозити се спустио на површину Марса и послао прве фотографије. Спуштање завршено у 5.30 по универзалном времену 23. јул 2012. У 61. години умрла Сели Рајд, прва Американка у свемиру (као специјалиста мисије STS-7 на спејс шатлу Челенџер 1983. године). 11. јул 2012. НАСА објавила да је откривен и пети Плутонов сателит, привремено означен као S/2012 (134340) 1. Овако комплексан систем сателита за једну патуљасту планету попут Плутона упућује на претпоставку да је у прошлости дошло до судара између Плутона и још једног тела из Кајперовог појаса. Осим тога, претпоставља се да око Плутона кружи доста материјала сувише малих димензија да би био примећен али једнако опасног по мисију Нови хоризонти која треба да стигне до Плутоновог система 2015. Детаљније... |
Слика месеца
Области астрономије
астрометрија - астрофизика - астрохемија - галактичка астрономија - вангалактичка астрономија - космологија - практична астрономија - радиоастрономија - звездана астрономија - аматерска астрономија
Чланак месеца
Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×1023 kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.
Меркур је био римски бог трговине и путовања, гласник богова, којег су Грци звали Хермес.
Биографија
Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.
Обавештења
Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.
Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.
Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.
Да ли знате да...
- ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
- ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
- ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
- ... 96% Венерине атмосфере чини угљен диоксид?
- ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
- ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
- ... је Уран опасан са десет прстенова?
- ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?
Потребни чланци
Потребно направити:
Сатурнови прстенови - практична астрономија - Хераклид - звездане карте - микроталасно позадинско зрачење - молекуларни облак - Венерине мене - Волф-Рајеова звезда - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Месје 40 - Дневни радио-ројеви - Стрелац А*
Потребно употпунити:
Звезда - Ортов облак - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеа - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција
Остали портали на српској википедији
