Портал:Астрономија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Астрономија на српској Википедији

Solar sys.jpg

Овај портал направљен је за википедисте које занима астрономија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из астрономије.

Астрономија је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван Земље и њене атмосфере. Астрономија проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства небеских тела: звезда, звезданих система, планета и других објеката у свемиру, као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.

Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

више информација о астрономији...

Астрономске актуелности

Ganymede g1 true 2.jpg

12. март 2015.

На основу података прикупљених Хабловим свемирским телескопом, научници су установили да Ганимед, највећи природни сателит Јупитера, поседује подповршински океан. И раније се сумњало да ово небеско тело поседује велику водену површину испод дебелог слоја леда, али је сада то и доказано. Подаци сугеришу да океан садржи слану воду, и да је његова запремина можда већа од укупне запремине свих океана и мора на Земљи. Уз то, сматра се да је дубина овог океана око 100 километара, што је скоро 10 пута више од Маријанског рова у Тихом океану. Детаљније

3. фебруар 2015.

Астрономи су открили гасовиту екстрасоларну планету, која поседује прстенове попут Сатурна, само далеко веће. Из података се установило да су прстенови планете, чија је тренутна ознака J1407b, око 200 пута већи од оних око Сатурна, и да на основу велике рупе која се налази на око 0,4 АЈ од планете, сматра да поседује и природни сателит величине Марса или Земље. Детаљније

16. децембар 2014.

Ровер Кјуриосити је детектовао привремено десетоструко увећање количине метана у атмосфери Марса која га окружује. Научници још нису сигурни шта је узрок оваквог скока, али се надају да ће даља испитивања прикупити податке уз помоћ којих ће моћи тачно да утврде одакле метан потиче. Кјуриосити је уз помоћ роботске руке такође пронашао органске молекуле у праху који је остао на површини након бушења једне стене. Детаљније

11. децембар 2014.

Европски научници су на основу података прикупљених сондом Розета установили да је вода на Земљу највероватније доспела ударима астероида, а не комета како је то до сада сматрано. Извештај објављен у часопису Наука (енгл. Science) заснован је на мерењу нивоа деутеријума у односу на водоник. Детаљније

9. децембар 2014.

Према најновијим подацима, Гејл кратер на Марсу, у који је слетео ровер Кјуриосити, некада је био дно огромног језера. Слојеви седиментних стена, њихова дебљина и тип, одговарају онима који се могу пронаћи у језерским басенима на Земљи. Детаљније

12. новембар 2014.

Сонда Розета Европске свемирске агенције, која се од 6. августа 2014. налази у орбити око комете 67P/Чурјумов-Герасименко, ослободила је лендер Филе који се затим удаљио од летелице и започео спуштање. Лендер је слетео на примарну локацију, али је одмах одскочио брзином реда 38 cm/s и наставио да плута у свемиру још скоро 2 сата, након чега је поново слетео на површину, још једном одскочио и зауставио се приближно 1 km од локације Ј. Сви инструмени радили су нормално током 64 сата, прикупљени су сви битни узорци, и мисија је проглашена успешном. Детаљније

11. новембар 2014.

Сонда Касини-Хајгенс, која се од 2004. године налази у орбити око Сатурна, пролетела је поред месеца Титана и притом утврдила да дубина највећег мора сачињеног од угљоводоника, названог Кракен, износи најмање 20–35 метара, а можда је далеко већа. Површина овог мора износи око 400.000 km2 (веће од Каспијског језера, највећег на Земљи), а при овом пролету откривено је и неколико острва у мору. Раније је сонда утврдила да дубина једног другог мора (Ligeia) износи најмање 170 метара. Детаљније

старе вести

Слика месеца

Прво директно опажање неутронске звезде у домену видиљиве светлости, снимљено телескопом Хабл 1997. године
Прво директно опажање неутронске звезде у домену видљиве светлости, снимљено телескопом Хабл 1997. године.

Остале изабране слике

Чланак месеца

Плутон виђен преко телескопа Хабл

Плутон је сматран за девету планету у Сунчевом систему, све до 24. августа 2006, кад је преименован у тренутни статус: "патуљаста планета".

Плутон је удаљен 39,5 AU или 5.913.520.000 km од Сунца и има пречник од 2.274 km и масу од 1,27×1022 kg. У поређењу, Плутон је мањи од седам сателита Сунчевог система (Месеца, Иoа, Европе, Ганимеда, Калиста, Титана и Тритона). Плутонов месец је Харон који има орбиту од 19.640 km од Плутоновог средишта, пречник од 1.172 km и масу од 1,90×1021 kg. С обзиром на коефицијент пречника Плутона и пречник Харона, Харон је највећи сателит који кружи око једне планете у Сунчевом систему. У научним круговима постоје дилеме о односу између Плутона и Харона. Постоје тврђења да Плутон и Харон чине двојни систем планета, а свој аргумент граде по опажањима путање Плутона и Харона која је синхрона око једне средишње осе, али овај доказ још није прихваћен.

Дилеме су дуго постојале и око дефинисања Плутона као планете. Обзиром на своју величину, а и на недавна открића, може се сматрати само једним од већих тела Кајперовог појаса. Међутим, из традиционалистичких разлога, Међународна астрономска унија сматрала га је планетом. О атмосфери Плутона се врло мало зна. Претпоставља се да се састоји углавном од азота, угљен моноксида и метана. Специфичност његове атмосфере је и та што је изузетно ретка, те је и притисак величине свега неколико микробара. Плутонова атмосфера је у гасовитом стању само када је Плутон најближи Сунцу. Удаљавањем од Сунца атмосфера се кондензује, делом пада на површину планете, делом "изветрава" у свемир. Ротација око своје осе траје нешто више од шест земаљских дана.

Даље...

Остали изабрани чланци


Биографија

Едмунд Халеј

Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

Више о Халеју

Обавештења

Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.

Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.

P space.png

Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.


Да ли знате да...

  • ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
  • ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
  • ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
  • ... 96% Венерине атмосфере чини угљен диоксид?
  • ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
  • ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
  • ... је Уран опасан са десет прстенова?
  • ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?

Потребни чланци

Crystal Clear app kedit.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала астрономија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области астрономије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

практична астрономија - Јан Орт - звездане карте - микроталасно позадинско зрачење - молекуларни облак - Венерине мене - Волф-Рајеова звезда - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви

Потребно употпунити:

Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеа - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови

Остали портали на српској википедији

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали