Портал:Астрономија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Астрономија на српској Википедији

Solar sys.jpg

Овај портал направљен је за википедисте које занима астрономија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из астрономије.

Астрономија је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван Земље и њене атмосфере. Астрономија проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства небеских тела: звезда, звезданих система, планета и других објеката у свемиру, као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.

Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

више информација о астрономији...

Астрономске актуелности

PIA17596-MarsCuriosityRover-AncientLake-20131209.jpg

16. децембар 2014.

Ровер Кјуриосити је детектовао привремено десетоструко увећање количине метана у атмосфери Марса која га окружује. Научници још нису сигурни шта је узрок оваквог скока, али се надају да ће даља испитивања прикупити податке уз помоћ којих ће моћи тачно да утврде одакле метан потиче. Кјуриосити је уз помоћ роботске руке такође пронашао органске молекуле у праху који је остао на површини након бушења једне стене. Детаљније

11. децембар 2014.

Европски научници су на основу података прикупљених сондом Розета установили да је вода на Земљу највероватније доспела ударима астероида, а не комета како је то до сада сматрано. Извештај објављен у часопису Наука (енгл. Science) заснован је на мерењу нивоа деутеријума у односу на водоник. Детаљније

9. децембар 2014.

Према најновијим подацима, Гејл кратер на Марсу, у који је слетео ровер Кјуриосити, некада је био дно огромног језера. Слојеви седиментних стена, њихова дебљина и тип, одговарају онима који се могу пронаћи у језерским басенима на Земљи. Детаљније

12. новембар 2014.

Сонда Розета Европске свемирске агенције, која се од 6. августа 2014. налази у орбити око комете 67P/Чурјумов-Герасименко, ослободила је лендер Филе који се затим удаљио од летелице и започео спуштање. Лендер је слетео на примарну локацију, али је одмах одскочио брзином реда 38 cm/s и наставио да плута у свемиру још скоро 2 сата, након чега је поново слетео на површину, још једном одскочио и зауставио се приближно 1 km од локације Ј. Сви инструмени радили су нормално током 64 сата, прикупљени су сви битни узорци, и мисија је проглашена успешном. Детаљније

11. новембар 2014.

Сонда Касини-Хајгенс, која се од 2004. године налази у орбити око Сатурна, пролетела је поред месеца Титана и притом утврдила да дубина највећег мора сачињеног од угљоводоника, названог Кракен, износи најмање 20–35 метара, а можда је далеко већа. Површина овог мора износи око 400.000 km2 (веће од Каспијског језера, највећег на Земљи), а при овом пролету откривено је и неколико острва у мору. Раније је сонда утврдила да дубина једног другог мора (Ligeia) износи најмање 170 метара. Детаљније

6. новембар 2014.

Научници су уз помоћ мреже радио-телескопа АЛМА успели да сниме протопланетарни диск око удаљене звезде у до сада не виђеној резолуцији. За прикупљање ових података неколико десетина великих антена, које се налазе на преко 6.000 метара надморске висине у Чилеу, стратешки је размештено на површини од неколико квадратних километара. Ово су најдетаљнији снимци у субмилиметарској таласној дужини. Посматрана звезда HL Tauri налази се на 450 светлосних година од нашег Сунчевог система. Детаљније

31. октобар 2014.

Свемирски авион SpaceshipTwo (Свемирски брод 2) компаније Virgin Galactic распао се током пробног лета изнад пустиње Мохаве. Један пилот је на месту преминуо, док је други успео да отвори падобран и приземљи се, и са тешким телесним повредама је хеликоптером пребачен у болницу. Детаљније

29. октобар 2014.

Ракета Антарес која је носила беспилотну летелицу Сигнус CRS-3 до Међународне свемирске станице је експлодирала приликом лансирања. Брод Сигнус садржао је експерименте и намирнице за посаду МСС. Повређених није било, а оштећења лансирне рампе нису велика. Детаљније

старе вести

Чланак месеца

Јупитер

Јупитер је пета планета од Сунца и највећа планета у Сунчевом систему. Добио је име по врховном богу старих Римљана, којег су Грци звали Зевс. Јупитер је удаљен 5.20 AU или 778.330.000 km од Сунца, има пречник 142.984 km и масу 1.900е27 kg. Четврто је најсјајније небеско тело у Сунчевом систему, након Сунца, Месеца и Венере. Јупитер има 2,5 пута већу масу од укупне масе осталих седам планета у Сунчевом систему.

Јупитер се углавном састоји од водоника и малог процента хелијума. Могуће је да има каменито језгро сачињено од тежих елемената које се налази под великим притиском. Због своје велике брзине ротације, Јупитеров облик је елипсоидан. Спољашња атмосфера је упадљиво у неколико слојева на различитим висинама, што резултује турбуленцијама и олујама дуж њихових ивица. Позната последица тога је Велика црвена пега, џиновска олуја за коју се зна да постоји још од 17. века. Око планете су систем прстенова и јака магнетосфера. Ту се налази још најмање 63 сателита, укључујући четири највећа Галилејева сателита које је открио Галилео Галилеј 1610. Ганимед, највећи од ових сателита, има пречник већи од планете Меркур.

Планета је била позната астрономима још у античком добу. Јупитер су у неколико наврата истраживале роботске летелице, а најпознатији су ране мисије Пионир и Војаџер летелица које су прошле поред планете и каснији орбитер Галилеј. Последња сонда која је посетила Јупитер била је летелица Нови хоризонти крајем фебруара 2007. Сонда је искористила гравитацију Јупитера да убрза своју брзину и усмери свој правац ка Плутону, тако скративши свој пут за неколико година. Будући циљеви истраживања су Јупитеров сателит Европа, за који се претпоставља да скрива течни океан испод слоја леда.

Даље...

Остали изабрани чланци


Биографија

Едмунд Халеј

Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

Више о Халеју

Обавештења

Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.

Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.

P space.png

Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.


Да ли знате да...

  • ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
  • ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
  • ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
  • ... 96% Венерине атмосфере чини угљен диоксид?
  • ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
  • ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
  • ... је Уран опасан са десет прстенова?
  • ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?

Потребни чланци

Crystal Clear app kedit.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала астрономија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области астрономије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

практична астрономија - Јан Орт - звездане карте - микроталасно позадинско зрачење - молекуларни облак - Венерине мене - Волф-Рајеова звезда - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви

Потребно употпунити:

Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеа - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови

Остали портали на српској википедији

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали