Портал:Астрономија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Астрономија на српској Википедији

Solar sys.jpg

Овај портал направљен је за википедисте које занима астрономија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из астрономије.

Астрономија је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван Земље и њене атмосфере. Астрономија проучава порекло, развој, физичка и хемијска својства небеских тела: звезда, звезданих система, планета и других објеката у свемиру, као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи.

Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

више информација о астрономији...

Астрономске актуелности

PIA18071-SaturnMoonEnceladus-WaterOcean-20140403.jpg

4. април 2014.

Уз помоћ података које је прикупила сонда Касини-Хајгенс и посебне методе прорачуна јачине сигнала сонде које примају велике антене Мреже дубоког свемира, научници агенције НАСА су потврдили постојање океана течне воде испод ледене површине Сатурновог месеца Енцелада. На основу података се процењује да је океан дубок око 10 km, протеже се на јужној полулопти и прекривен је слојем леда дебљине 30–40 km. Детаљније

26. март 2014.

Астрономи су открили залеђени ружичасти објекат назван 2012 VP113, удаљен 12 милијарди километара од Сунца. Ово је друго такво тело које је откривено у најзабаченијим сферама Сунчевог система, које се простиру иза Плутона и за које се дуго веровало да су пусте. До сада је једини „становник“ тог дела Сунчевог система била патуљаста планета Седна, која је први пут уочена у новембру 2003. године. Ово откриће указује да у тој области нејвероватније постоји још пуно сличних објеката, пречника већег од 1.000 km. Детаљније

26. март 2014.

Бразилски истраживачи открили су астероид са прстеновима. То је до сада најмањи објекат и тек пето небеско тело, поред Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна, које има своје прстенове. Два прстена око атероида Чарикло, пречника око 250 km, уочена су у јуну прошле године, током окултације која је била видљива само из Јужне Америке. Детаљније

27. фебруар 2014.

Агенција НАСА објавила је проналазак 715 нових планета ван Сунчевог система. Планете су откривене у подацима које је прикупио свемирски телескоп Кеплер. Око 95% новооткривених планета су мање од Нептуна, који је четири пута већи од Земље. Четири планете су два и по пута веће од Земље и на њима је откривена вода. Детаљније

11. фебруар 2014.

Орбитални истраживач Марса, свемирска летелица агенције НАСА која већ осам година из орбите истражује црвену планету, прикупила је доказе о потенцијалним воденим токовима на Марсу. На објављеним фотографијама се виде промене током годишњих доба на падинама, где се у најтоплијем делу године, када је температура на површини увелико изнад тачке смрзавања, виде бразде настале током непознате течности. Даљим истраживањима НАСА се нада да ће прикупити довољно материјала да се потврди да на Марсу и данас постоји текућа вода. Детаљније

10. фебруар 2014.

Аустралијски астрономи открили су звезду која је стара око 13,6 милијарди година. Звезда се налази у нашој галаксији, и удаљена је од Земље око 6.000 светлосних година. Она је млађа од свемира неколико стотина милиона година, а око 400 милиона година је старија од до сада најстарије звезде, коју су недавно открили астрономи из САД и Европе. Старост новооткривене звезде утврђена је анализирањем гвожђа у њеном садржају. Детаљније

20. јануар 2014.

Розета, свемирска сонда Европске свемирске агенције, „пробудила“ се из хибернације у којој се налазила у протеклих две и по године. Сонда је лансирана 2004. године, а њена мисија је да истражи из орбите, и спусти сонду на површину комете 67P/Чурјумов–Герасименко. Сонда се налазила у стању хибернације током свог пута кроз дубоки свемир, делом јер на свом путу није имало занимљивих објеката за истраживање, али и да би се уштедело гориво. Улазак у орбиту око комете очекује се у августу 2014. године. Детаљније

2. јануар 2014.

Астрономи су, по први пут, посматрањима закључили да је једна суперземља веома облачна, што би могло да утиче на потрагу за животом на потенцијално насељивим световима. Ова суперземља, за сада названа GJ 1214b, налази се у орбити око звезде удаљене 42 светлосне године од наше планете. Детаљније

14. децембар 2013.

Лендер Ченги 3 кинеске свемирске агеније успешно је слетео на површину Месеца, у 13.11 УТЦ. Мисија је лансирана 1. децембра ракетом Дуги марш 3. У склопу лендера налази се и мали ровер назван Јуту, који ће испитати предео у који је лендер слетео. Ово је прво слетање на Месец након 37 година, од совјетске мисије Луна 24. Мисија Ченги 3 је део кинеског програма за истраживање Месеца, у склопу којег је планирано да се узорци површине врате на Земљу мисијом 2018. године, а слетање људске посаде је планирано већ средином следеће деценије. Детаљније

старе вести

Слика месеца

Месје 57 и IC 1296 (горе десно)
Маглина Месје 57 и спирална галаксија IC 1296 (горе десно)

Остале изабране слике

Тренутна фаза Месеца


Освежи

Чланак месеца

Звезда је свемирски објект који се састоји од велике количине плазме, већином настале од међузвезданог водоника. Звезда исијава светлост и топлоту који настају у термонуклеарним реакцијама у средишту звезде.

Стабилност звезде зависи о две међусобно супротстављене силе:

  • термонуклеарне реакције ослобађајући огромну енергију доводе до фантастичног притиска у језгру звезде и тако настоје да распрше материјал звезде у околни простор
  • сила гравитације, која се томе супротставља, настоји да задржи масу звезде на окупу

Ако превлада сила гравитације, материјал звезде се сажима, па настају звезде у којима је материја сабијена до врло високих густина (неутронске звезде, бели патуљци), а ако је маса звезде већа од одређене критичне границе или Чандрасекарова граница долази до бесконачног сажимања у физикални сингуларитет из којег више не може побећи чак ни светлост црна рупа. Ако надвлада прва тенденција, звезда може да експлодира у силовитој експлозији и тако настаје нова или супернова. Однос сјаја и величине звезде приказује се Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом. Просечна галаксија садржи око стотину милијарди звезда.

Даље...

Остали изабрани чланци


Биографија

Едмунд Халеј

Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

Више о Халеју

Обавештења

Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.

Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.

P space.png

Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.


Да ли знате да...

  • ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
  • ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
  • ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
  • ... 96% Венерине атмосфере чини угљен диоксид?
  • ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
  • ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
  • ... је Уран опасан са десет прстенова?
  • ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?

Потребни чланци

Crystal Clear app kedit.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала астрономија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области астрономије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

практична астрономија - Јан Орт - звездане карте - микроталасно позадинско зрачење - молекуларни облак - Венерине мене - Волф-Рајеова звезда - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви - Стрелац А*

Потребно употпунити:

Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеа - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови

Остали портали на српској википедији

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали