Романтична музика

С Википедије, слободне енциклопедије

Јосеф Данхаузерова слика из 1840. године Франца Листа на пијану окруженог (са десна на лево) Александром Димом, Ектором Берлиозом, Жоржом Сандом, Николом Паганинијем, Ђоакином Росинијем, Маријом Даголт са Антон Дитриховом бистом Бетовена на пијану.

Романтична музика је стилски покрет у западној оркестралној музици повезан са периодом деветнаестог века који се обично назива доба романтизма (или период романтизма). Уско је повезан са ширим концептом романтизма - интелектуалним, уметничким и књижевним покретом који је постао значајан у Европи од приближно 1800. до 1910. године.

Романтични композитори су тежили стварању музике која је била индивидуалистичка, емоционална, драматична и често програмска; одражавајући шире трендове у кретањима романтичарске књижевности, поезије, уметности и филозофије. Романтичарска музика је често била привидно инспирисана (или је на други начин настојала да евоцира) немузичке стимулусе, као што су природа, књижевност, поезија или пластична уметност.

Залеђина[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Романтизам
Луталица изнад мора магле, Каспара Дејвида Фридриха је пример романтичарске слике.

Романтичарски покрет је био уметнички, књижевни и интелектуални покрет који је настао у другој половини 18. века у Европи и ојачао као реакција на индустријску револуцију.[1] Делом је то била побуна против друштвених и политичких норми из доба просветитељства и реакција против научне рационализације природе.[2] То је било најјаче отелотворено у визуелним уметностима, музици и литератури, али је имало и велики утицај на историографију[3] и образовање,[4] а заузврат је на њега утицао развој природне историје.[5].

Једна од првих значајних примена тог појма на музику одвила се 1789. године, у Мемоирима, Француза Андре Гретрија, али управо је Е. Т. V. Хофман заиста успоставио принципе музичког романтизма, у подужој рецензији Пете симфоније Лудвига ван Бетовена објављеној 1810. године, и у чланку из 1813. године о Бетовеновој инструменталној музици. У првом од ових есеја Хофман је пратио почетке музичког романтизма до каснијих дела Хајдна и Моцарта. То је била Хофманова фузија идеја која су већ биле повезане са термином „романтичан“, а користи се супротно суздржаности и формалности класичних модела, који уздижу музику, а посебно инструменталну музику, на положај пре-еминеције у романтизму као уметност најодговарнију за изражавање емоција. Такође је кроз дела Хофмана и других немачких аутора немачка музика доведена у средиште музичког романтизма.[6]

Трендови 19. века[уреди | уреди извор]

Немузички утицаји[уреди | уреди извор]

Догађаји и промене у друштву попут идеја, ставова, открића, изума и историјских догађаја често утичу на музику. На пример, индустријска револуција је била у пуној снази крајем 18. века и почетком 19. века. Овај догађај је дубоко утицао на музику: дошло је до значајних побољшања у механичким вентилима и тастерима од којих зависи већина дрвених и лимених лимених инструмената. На новим и иновативним инструментима могло се свирати са већом лакоћом и били су поузданији.[7]

Још један напредак који је утицао на музику био је успон средње класе. Композитори су пре овог периода живели под покровитељством аристократије. Много пута њихова публика је била мала, састављена углавном од више класе и појединаца који су били упућени у музику.[7]] С друге стране, романтичарски композитори често су писали за јавне концерте и фестивале, са великом публиком слушалаца који су плаћали за приступ, а који нису нужно имали знатно музичко образовање.[7] Композитори романтичарске ере, попут Елгара, показали су свету да не би требало да постоји „раздвајање музичких укуса“[8] и да је „сврха била писање музике која ће бити слушана“.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енцyцлопæдиа Британница н.д.
  2. ^ Цасеy 2008
  3. ^ Левин 1959
  4. ^ Гутек 1995, 220–54
  5. ^ Ницхолс 2005, 308–309
  6. ^ Самсон 2001
  7. ^ а б в Сцхмидт-Јонес анд Јонес 2004, 3
  8. ^ Yоунг 1967, 525
  9. ^ Yоунг 1967, 527

Литература[уреди | уреди извор]

  • Беард, Давид, анд Кеннетх Глоаг. 2005. Мусицологy: Тхе Кеy Цонцептс. Цорнwалл: Роутледге.
  • Цасеy, Цхристопхер. 2008. "'Грециан Грандеурс анд тхе Руде Wастинг оф Олд Тиме': Бритаин, тхе Елгин Марблес, анд Пост-Револутионарy Хелленисм". Фоундатионс 3, но. 1:31–64 (Аццессед 24 Септембер 2012).
  • Цхилд, Фред. 2006. "Салонен он Сибелиус". Перформанце Тодаy. Натионал Публиц Радио.
  • Енцyцлопæдиа Британница (н.д). „Романтицисм”. Британница.цом. Приступљено 2010-08-24. 
  • Фелд, Марлон. н.д. "Суммарy оф Wестерн Цлассицал Мусиц Хисторy". Линкед фром Јохн Ито, Мусиц Хуманитиес, сецтион 16. Неw Yорк: Цолумбиа Университy (аццессед 11 Април 2016).
  • Грéтрy, Андрé-Ернест-Модесте. 1789. Мéмоирес, оу Ессаи сур ла мусиqуе. 3 волс. Парис: Цхез л’аутеур, де L'Импримерие де ла рéпублиqуе, 1789. Сецонд, енларгед едитион, Парис: Импримерие де ла рéпублиqуе, плувиôсе, 1797. Републисхед, 3 волс., Парис: Вердиере, 1812; Брусселс: Wхален, 1829. Фацсимиле оф тхе 1797 едитион, Да Цапо Пресс Мусиц Репринт Сериес. Неw Yорк: Да Цапо Пресс, 1971. Фацсимиле репринт ин 1 волуме оф тхе 1829 Брусселс едитион, Библиотхеца мусица Бонониенсис, Сезионе III но. 43. Бологна: Форни Едиторе, 1978.
  • Грунфелд, Фредериц V. 1974. Мусиц. Неw Yорк: Неwсwеек Боокс. ISBN 0-88225-101-5 (цлотх); ISBN 0882251023 (де луxе).
  • Гутек, Гералд Лее. 1995. А Хисторy оф тхе Wестерн Едуцатионал Еxпериенце, сецонд едитион. Проспецт Хеигхтс, Илл.: Wавеланд Пресс. ISBN 0881338184.
  • Хоффманн, Ернст Тхеодор Амадеус. 1810. "Реценсион: Синфоние поур 2 Виолонс, 2 Виолес, Виолонцелле е Цонтре-Виолон, 2 Флûтес, петите Флûте, 2 Хаутбоис, 2 Цларинеттес, 2 Бассонс, Цонтрабассон, 2 Цорс, 2 Тромпеттес, Тимбалес ет 3 Тромпес, цомпосéе ет дедиéе етц. пар Лоуис ван Беетховен. à Леипсиц, цхез Бреиткопф ет Хäртел, Оеувре 67. Но. 5. дес Синфониес. (Пр. 4 Ртхлр. 12 Гр.)". Аллгемеине мусикалисцхе Зеитунг 12, но. 40 (4 Јулy), цолс. 630–42 [Дер Бесцхлусс фолгт.]; 12, но. 41 (11 Јулy), цолс. 652–59.
  • Кравитт, Едwард Ф. 1992. "Романтицисм Тодаy". Тхе Мусицал Qуартерлy 76, но. 1 (Спринг): 93–109. (потребна претплата)
  • Левин, Давид. 1959. Хисторy ас Романтиц Арт: Банцрофт, Пресцотт, анд Паркман. Станфорд Студиес ин Лангуаге анд Литературе 20, Станфорд: Станфорд Университy Пресс. Репринтед ас а Харбингер Боок, Неw Yорк: Харцоурт, Браце & Wорлд Инц., 1963. Репринтед, Неw Yорк: АМС Пресс, 1967.
  • Мацхлис, Јосепх. 1963.[потребан је пун навод]
  • Ницхолс, Асхтон. 2005. "Роаринг Аллигаторс анд Бурнинг Тyгерс: Поетрy анд Сциенце фром Wиллиам Бартрам то Цхарлес Дарwин". Процеедингс оф тхе Америцан Пхилосопхицал Социетy 149, но. 3:304–15.
  • Оттловá, Марта, Јохн Тyррелл, анд Милан Поспíшил. 2001. "Сметана, Бедřицх [Фриедрицх]". Тхе Неw Грове Дицтионарy оф Мусиц анд Мусицианс, сецонд едитион, едитед бy Станлеy Садие анд Јохн Тyррелл. Лондон: Мацмиллан Публисхерс.
  • Пхилипс, Аббеy. 2011. "Спацебомб: Трутх Лиес Сомеwхере ин Бетwеен". РВА Неwс: Јоаqуин ин Мемпхис. (аццессед 5 Оцтобер 2015)
  • Самсон, Јим. 2001. "Романтицисм". Тхе Неw Грове Дицтионарy оф Мусиц анд Мусицианс, сецонд едитион, едитед бy Станлеy Садие анд Јохн Тyррелл. Лондон: Мацмиллан Публисхерс.
  • Сцхмидт-Јонес, Цатхерине, анд Русселл Јонес. 2004. Интродуцтион то Мусиц Тхеорy. [Хоустон, ТX]: Цоннеxионс Пројецт. ISBN 1-4116-5030-1.
  • Yоунг, Перцy Марсхалл. 1967. А Хисторy оф Бритисх Мусиц. Лондон: Бенн.
  • Адлер, Гуидо. 1911. Дер Стил ин дер Мусик. Леипзиг: Бреиткопф & Хäртел.
  • Адлер, Гуидо. 1919. Метходе дер Мусикгесцхицхте. Леипзиг: Бреиткопф & Хäртел.
  • Адлер, Гуидо. 1930. Хандбуцх дер Мусикгесцхицхте, сецонд, тхороугхлy ревисед анд греатлy еxпандед едитион. 2 волс. Берлин-Wилмерсдорф: Х. Келлер. Репринтед, Тутзинг: Сцхнеидер, 1961.
  • Блуме, Фриедрицх. 1970. Цлассиц анд Романтиц Мусиц, транслатед бy M. D. Хертер Нортон фром тwо ессаyс фирст публисхед ин Дие Мусик ин Гесцхицхте унд Гегенwарт. Неw Yорк: W. W. Нортон.
  • Боyер, Јеан-Паул. 1961. "Романтисме". Енцyцлопéдие де ла мусиqуе, едитед бy Франçоис Мицхел, wитх Франçоис Лесуре анд Владимир Фéдоров, 3:585–87. Парис: Фасqуелле.
  • Цаваллетти, Царло. 2000. Цхопин анд Романтиц Мусиц, транслатед бy Анна Мариа Салмери Пхерсон. Хауппауге, НY: Баррон'с Едуцатионал Сериес. (Хардцовер) ISBN 0-7641-5136-3; ISBN 978-0-7641-5136-1.
  • Дахлхаус, Царл. 1979. "Нео-Романтицисм". 19тх-Центурy Мусиц 3, но. 2 (Новембер): 97–105.
  • Дахлхаус, Царл. 1980. Бетwеен Романтицисм анд Модернисм: Фоур Студиес ин тхе Мусиц оф тхе Латер Нинетеентх Центурy, транслатед бy Марy Wхитталл ин цоллаборатион wитх Арнолд Wхитталл; алсо wитх Фриедрицх Ниетзсцхе, "Он Мусиц анд Wордс", транслатед бy Wалтер Арнолд Кауфманн. Цалифорниа Студиес ин 19тх Центурy Мусиц 1. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ISBN 0-520-03679-4 (цлотх); 0520067487 (пбк). Оригинал Герман едитион, ас Зwисцхен Романтик унд Модерне: виер Студиен зур Мусикгесцхицхте дес спäтерен 19. Јахрхундертс. Муницх: Мусикверлаг Катзбицхлер, 1974.
  • Дахлхаус, Царл. 1985. Реалисм ин Нинетеентх-Центурy Мусиц, транслатед бy Марy Wхитталл. Цамбридге анд Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-26115-5 (цлотх); ISBN 0-521-27841-4 (пбк). Оригинал Герман едитион, ас Мусикалисцхер Реалисмус: зур Мусикгесцхицхте дес 19. Јахрхундертс. Муницх: Р. Пипер, 1982. ISBN 3-492-00539-X.
  • Дахлхаус, Царл. 1987. Унтитлед ревиеw оф Леон Плантинга, Романтиц Мусиц: А Хисторy оф Мусицал Стyлес ин Нинетеентх-Центурy Еуропе анд Антхологy оф Романтиц Мусиц, транслатед бy Ернест Сандерс. 19тх Центурy Мусиц 11, но. 2:194–96.
  • Еинстеин, Алфред. 1947. Мусиц ин тхе Романтиц Ера. Неw Yорк: W. W. Нортон.
  • Гецк, Мартин. 1998. "Реалисмус". Дие Мусик ин Гесцхицхте унд Гегенwарт: Аллгемеине Ензyклопäдие дер Мусик бегрüнде вон Фриедрицх Блуме, сецонд, ревисед едитион, едитед бy Лудwиг Финсцхер. Сацхтеил 8: Qуер–Сwи, цолс. 91–99. Кассел, Басел, Лондон, Неw Yорк, Прагуе: Бäренреитер; Суттгарт анд Wеимар: Метзлер. ISBN 3-7618-1109-8 (Бäренреитер); ISBN 3-476-41008-0 (Метзлер).
  • Гроут, Доналд Јаy. 1960. А Хисторy оф Wестерн Мусиц. Неw Yорк: W. W. Нортон & Цомпанy, Инц.
  • Ланг, Паул Хенрy. 1941. Мусиц ин Wестерн Цивилизатион. Неw Yорк: W. W. Нортон.
  • Масон, Даниел Грегорy. 1936. Тхе Романтиц Цомпосерс. Неw Yорк: Мацмиллан.
  • Плантинга, Леон. 1984. Романтиц Мусиц: А Хисторy оф Мусицал Стyле ин Нинетеентх-Центурy Еуропе. А Нортон Интродуцтион то Мусиц Хисторy. Неw Yорк: W. W. Нортон. ISBN 0-393-95196-0; ISBN 978-0-393-95196-7.
  • Росен, Цхарлес. 1995. Тхе Романтиц Генератион. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. ISBN 0-674-77933-9.
  • Румменхöллер, Петер. 1989. Романтик ин дер Мусик: Аналyсен, Портраитс, Рефлеxионен. Муницх: Деутсцхер Тасцхенбуцх Верлаг; Кассел анд Неw Yорк: Бäренреитер. ISBN 9783761812365 (Бäренреитер); ISBN 9783761844939 (Тасцхенбуцх Верлаг); ISBN 9783423044936 (Тасцхенбуцх Верлаг).
  • Спенцер, Стеwарт. 2008. "Тхе 'Романтиц Операс' анд тхе Турн то Мyтх". Ин Тхе Цамбридге Цомпанион то Wагнер, едитед бy Тхомас С. Греy, 67–73. Цамбридге анд Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-64299-X (цлотх); ISBN 0-521-64439-9 (пбк).
  • Wагнер, Рицхард. 1995. Опера анд Драма, транслатед бy Wиллиам Асхтон Еллис. Линцолн: Университy оф Небраска Пресс. Оригиналлy публисхед ас волуме 2 оф Рицхард Wагнер'с Просе Wоркс (Лондон: Кеган Паул, Тренцх, Трубнер & Цо., 1900), а транслатион фром Гесаммелте Сцхрифтен унд Дицхтунген (Леипзиг, 1871–73, 1883).
  • Wаррацк, Јохн. 2002. "Романтицисм". Тхе Оxфорд Цомпанион то Мусиц, едитед бy Алисон Латхам. Оxфорд анд Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-866212-2.
  • Wехнерт, Мартин. 1998. "Романтик унд романтисцх". Дие Мусик ин Гесцхицхте унд Гегенwарт: аллгемеине Ензyклопäдие дер Мусик, бегрüндет вон Фриедрицх Блуме, сецонд ревисед едитион. Сацхтеил 8: Qуер–Сwи, цолс. 464–507. Басел, Кассел, Лондон, Муницх, анд Прагуе: Бäренреитер; Стуттгарт анд Wеимар: Метзлер.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Романтична музика на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Romantična_muzika&oldid=27677484”